Koncert kome nema kraja - Koncert Godine 2014.
Helly Cherry
Ovogodišnji jubilarni 15. Koncert Godine, otvorio je domaći Grate. Nažalost, pred takoreći praznom dvoranom. Šteta za jedan tako vitalan bend, pun energije, koji se ne libi da glasno kaže šta misli i da nemilosrdno predstavi svoju viziju sveta i društva, u pesmama kao što su “Ja”, “Volim da hodam”, “Srebro”… Za sam početak, najtoplije reči hvale idu malobrojnoj, ali odabranoj ekipi koja je zauzela prva mesta uz ogradu i pozdravila svoje junake na bini.
Što se tiče organizacije unutar prostora, sinhronizacije osoblja oko ulaza u nju i u kategorije određene po ulaznicama – pozdravljam učinjeno. Profesionalno, bez mnogo administrativnog i tehničkog komplikovanja. Iskreno, tome sam se i nadao. Raditi po petnaesti put sličnu – da ne kažem istu manifestaciju, trebalo bi da je stvorilo već neke organizacione navike koje “teku glatko”. Naravno, i pored toga, propusti se često dešavaju na ovakvim dešavanjima, ali ovog puta ih nije bilo. Ili su barem vešto sakriveni/sanirani. U pauzama između bendova prisutni su mogli da uživaju u nastupima grupa sa prošlih izdanja KG putem video bima. Interesantan detalj. Kad smo već kod takvih detalja, zanimljivo je što je svaki bend najavljen od strane nekoga iz sveta muzike, medija, “šou biznisa”… Tako smo u ulozi voditelja mogli videti Vanju Marjanovića, Olgu Kepčiju, Peđu Novkovića, tzv. Boškića i Torbicu koje svi znamo iz “Državnog posla”.
„Mladi bend koji ove godine slavi prvih 20 godina rada“, najavila je Olga Blažu i Kljunove. Rođeni šoumen u ulozi Inspektora podigao je na noge narod koji je tek tada počeo u vidljivo većem broju da pristiže. Valjao se Blaža po podu i šepurio u svom srebrnom sakou, pevajući svojim velikim ljubavima, Pameli Anderson i Pivu.
Ovaj KG je bio dosta šarolik. Preko panka, hard roka, rege i ska ritmova, do hip-hopa. Boje poslednjeg branio je Marčelo i Iskaz. Videli smo i čuli poštenu “borbu” njegovih hitova sa aktuelnog “Napetog šoua” i Iskazovih, sa njihovog izdanja “Tanatos”. U tih nepunih sat vremena iskusili smo pravu plejadu socijalno angažovanih tekstova i ličnih dilema Marka Šelića aka Marčela. U ime “crvene – žute – zelene” nastupio je najpoznatiji srpski rastaman – Hornsman Coyote, instrumentalno unapređen sastavom Soulcraft. Projekat koji puno obećava. Žao mi je što se nisu upustili u dalje koncertne aktivnosti, po zemlji i regionu, kako bi svi poklonici rege prizvuka uživali u svirci na zaista visokom nivou.
Oko 20 časova rezultat je glasio - nekoliko sati ovog maratona iza nas, litri prolivenog znoja, uzavrela atmosfera, bučna masa, sve popunjeniji Spens! Još nekoliko sati nas čeka, i sve je obećavalo da još veća zabava tek predstoji.
Bad Copy je širom otvorio vrata te bure urlika, skandiranja, skakanja, komešanja metalaca, repera i pankera. Popularna trojka matično pripada hip hop struji, ali sudeći prema koncertu u subotu, njihovi obožavaoci su i kosijaneri, i skejteri, i klinci sa čirokanama. Ovim se, osim Dubioze, ne može pohvaliti možda nijedan bend koji je nastupao na ovogodišnjem KG.
Škrtice, supergrupa predvođena Canetom (Partibrejkers) donela je nešto drugačiji zvuk. Istina, to je umnogome promenilo atmosferu koja je bila u povoju. Čak se ni ljubitelji nešto ljućeg roka nisu “primili” na Škrtice, delom zbog nepoznavanja repertoara, delom zbog, po mom mišljenju, prevelikih i drugačijih očekivanja. Sva nadanja (u čije postojanje sam ubeđen) da će ovo biti novi Brejkersi pala su u vodu, te zbog toga rok auditorijum nije dao šansu ovim iskusnih i prekaljenih muzičara. Bar ne onoliku koliku zaslužuju. S.A.R.S., Goblini i Dubioza Kolektiv su maltene pokorili novosadsku subotu. Sarsovci jesu grupa koja izaziva oduševljenje jednih, tj. gađenje drugih, ali su bez sumnje jedni od onih koji se nalaze na samom vrhu popularnosti. Njihov vrtoglavi uspeh postignut u svega nekoliko godina je nešto što se jako dugo nije desilo na našim prostorima, a da se radi o nekome ko pripada rok feli. Naravno, ima tu dosta komercijale, etno motiva, pevljivih poskočica itd. Ali, tržište ima svoje zakone. A preksinoć se videlo da njihova “Lutka” nekome predstavlja svojevrsan novi zakon. I to ogromnom broju ljudi. Kada sam pomislio da eksplozija koju smo preživeli uz “Perspektivu” neće otići dalje od toga – prevario sam!
Goblini preksinoć nisu svirali samo pod zastavom panka, već pod zastavom rokenrola. Pokazali su zašto su jedni od najvoljenijih povratnika. Šabačka petorka izvela je nekolicinu svojih klasika, zatim noviteta sa “Robe s greškom”, od svega po malo. Nekoliko vraćanja na bis. Toliko ih je publika tražila, da su im čelni ljudi KG na kraju produžili satnicu kako bi odsvirali još par pesama. Ako neki bend ume da odgovori fanovima i da pokaže koliko im je stalo do njih, to su Goblini. Osmesi na licima Alena, Goluba i Vlade, govorili su za sebe. Upali su na scenu kao mašina, pokorili armiju od cirka 7.000 ljudi, i utisnuli svoju zastavu – zastavu Goblini na teritoriju Koncerta Godine 2014! I ponovo sam pomislio: “Od ovoga nema dalje”. Dubioza Kolektiv je donekle opovrgla moju misao. Bilo da volite ili mrzite njihovu muziku, oni postaju (ako već nisu) institucija na ovim prostorima. Nelogično bi bilo govoriti o njihovom osvajanju Novog Sada u subotu veče, kada su njihove granice otišle mnogo dalje. Posle silnih gostovanja po Evropi, od Španije do Poljske – od Turske do Norveške, pred nama je uigrana skupina koja može da parira mnogo “većima” od sebe. Dovesti Dubiozu na KG bio je pametan potez, po mnogo čemu. Spens nije bio rasprodat, ali je posećenost bila ogromna. Za festival ove veličine koji se održava zimi, što nije česta praksa kod nas, verujem da su svi bili itekako zadovoljni krajnjim rezultatom. Samo, bilo bi lepo sledeće godine, na 16. Koncertu Godine videti neka imena koja do sada nisu nastupala na njemu. Srećom, naše podneblje je vrlo bogato žanrovski raziličitim muzičarima koji bi sigurno začinili program. Eto, neka to bude jedan mali predlog koncertnim ocima ovog legendarnog festivala.
txt: Nenad Cvetković
foto: Marjan Stojnev
Što se tiče organizacije unutar prostora, sinhronizacije osoblja oko ulaza u nju i u kategorije određene po ulaznicama – pozdravljam učinjeno. Profesionalno, bez mnogo administrativnog i tehničkog komplikovanja. Iskreno, tome sam se i nadao. Raditi po petnaesti put sličnu – da ne kažem istu manifestaciju, trebalo bi da je stvorilo već neke organizacione navike koje “teku glatko”. Naravno, i pored toga, propusti se često dešavaju na ovakvim dešavanjima, ali ovog puta ih nije bilo. Ili su barem vešto sakriveni/sanirani. U pauzama između bendova prisutni su mogli da uživaju u nastupima grupa sa prošlih izdanja KG putem video bima. Interesantan detalj. Kad smo već kod takvih detalja, zanimljivo je što je svaki bend najavljen od strane nekoga iz sveta muzike, medija, “šou biznisa”… Tako smo u ulozi voditelja mogli videti Vanju Marjanovića, Olgu Kepčiju, Peđu Novkovića, tzv. Boškića i Torbicu koje svi znamo iz “Državnog posla”.
„Mladi bend koji ove godine slavi prvih 20 godina rada“, najavila je Olga Blažu i Kljunove. Rođeni šoumen u ulozi Inspektora podigao je na noge narod koji je tek tada počeo u vidljivo većem broju da pristiže. Valjao se Blaža po podu i šepurio u svom srebrnom sakou, pevajući svojim velikim ljubavima, Pameli Anderson i Pivu.
Ovaj KG je bio dosta šarolik. Preko panka, hard roka, rege i ska ritmova, do hip-hopa. Boje poslednjeg branio je Marčelo i Iskaz. Videli smo i čuli poštenu “borbu” njegovih hitova sa aktuelnog “Napetog šoua” i Iskazovih, sa njihovog izdanja “Tanatos”. U tih nepunih sat vremena iskusili smo pravu plejadu socijalno angažovanih tekstova i ličnih dilema Marka Šelića aka Marčela. U ime “crvene – žute – zelene” nastupio je najpoznatiji srpski rastaman – Hornsman Coyote, instrumentalno unapređen sastavom Soulcraft. Projekat koji puno obećava. Žao mi je što se nisu upustili u dalje koncertne aktivnosti, po zemlji i regionu, kako bi svi poklonici rege prizvuka uživali u svirci na zaista visokom nivou.
 |
| Bad Copy |
 |
| Škrtice |
Škrtice, supergrupa predvođena Canetom (Partibrejkers) donela je nešto drugačiji zvuk. Istina, to je umnogome promenilo atmosferu koja je bila u povoju. Čak se ni ljubitelji nešto ljućeg roka nisu “primili” na Škrtice, delom zbog nepoznavanja repertoara, delom zbog, po mom mišljenju, prevelikih i drugačijih očekivanja. Sva nadanja (u čije postojanje sam ubeđen) da će ovo biti novi Brejkersi pala su u vodu, te zbog toga rok auditorijum nije dao šansu ovim iskusnih i prekaljenih muzičara. Bar ne onoliku koliku zaslužuju. S.A.R.S., Goblini i Dubioza Kolektiv su maltene pokorili novosadsku subotu. Sarsovci jesu grupa koja izaziva oduševljenje jednih, tj. gađenje drugih, ali su bez sumnje jedni od onih koji se nalaze na samom vrhu popularnosti. Njihov vrtoglavi uspeh postignut u svega nekoliko godina je nešto što se jako dugo nije desilo na našim prostorima, a da se radi o nekome ko pripada rok feli. Naravno, ima tu dosta komercijale, etno motiva, pevljivih poskočica itd. Ali, tržište ima svoje zakone. A preksinoć se videlo da njihova “Lutka” nekome predstavlja svojevrsan novi zakon. I to ogromnom broju ljudi. Kada sam pomislio da eksplozija koju smo preživeli uz “Perspektivu” neće otići dalje od toga – prevario sam!
Goblini preksinoć nisu svirali samo pod zastavom panka, već pod zastavom rokenrola. Pokazali su zašto su jedni od najvoljenijih povratnika. Šabačka petorka izvela je nekolicinu svojih klasika, zatim noviteta sa “Robe s greškom”, od svega po malo. Nekoliko vraćanja na bis. Toliko ih je publika tražila, da su im čelni ljudi KG na kraju produžili satnicu kako bi odsvirali još par pesama. Ako neki bend ume da odgovori fanovima i da pokaže koliko im je stalo do njih, to su Goblini. Osmesi na licima Alena, Goluba i Vlade, govorili su za sebe. Upali su na scenu kao mašina, pokorili armiju od cirka 7.000 ljudi, i utisnuli svoju zastavu – zastavu Goblini na teritoriju Koncerta Godine 2014! I ponovo sam pomislio: “Od ovoga nema dalje”. Dubioza Kolektiv je donekle opovrgla moju misao. Bilo da volite ili mrzite njihovu muziku, oni postaju (ako već nisu) institucija na ovim prostorima. Nelogično bi bilo govoriti o njihovom osvajanju Novog Sada u subotu veče, kada su njihove granice otišle mnogo dalje. Posle silnih gostovanja po Evropi, od Španije do Poljske – od Turske do Norveške, pred nama je uigrana skupina koja može da parira mnogo “većima” od sebe. Dovesti Dubiozu na KG bio je pametan potez, po mnogo čemu. Spens nije bio rasprodat, ali je posećenost bila ogromna. Za festival ove veličine koji se održava zimi, što nije česta praksa kod nas, verujem da su svi bili itekako zadovoljni krajnjim rezultatom. Samo, bilo bi lepo sledeće godine, na 16. Koncertu Godine videti neka imena koja do sada nisu nastupala na njemu. Srećom, naše podneblje je vrlo bogato žanrovski raziličitim muzičarima koji bi sigurno začinili program. Eto, neka to bude jedan mali predlog koncertnim ocima ovog legendarnog festivala.
txt: Nenad Cvetković
foto: Marjan Stojnev