Kakva je bila filmska 2014.?

Iskreno, nikakva. Ni posle nekoliko pokušaja da rezimiram ovu „filmsku“ godinu, te sastavim listu ako ne najboljih ono najzapaženijih naslova, ne ide. Iskreno, godina je protekla prilično mirno, bez epohalnih naslova, najava i nekih naročititih razloga za uzbuđenje. Kakva setva, takva i žetva što bi rekao naš narod. Ipak, teško je očekivati čuda, kada živimo u doba postmodernističkog haosa. Sve što je trebalo da se kaže već je rečeno a kinematografija, kao i globalni kulturni milje uopšte, doživljava svojevrstan „kraj istorije“.

Iskren da budem, iz ovogodišnje filmske ponude moguće je, doduše na prste, nabrojati dela koja su privukla nekakvu pažnju i ostala u kakvom takvom sećanju. Kako stvari stoje, čini se da su ove godine naslednici Felinija, Kjubrika, Polanskog i Klinta Istvuda malo zatajili. Umesto njih, godinu su po starom - novom običaju, obeležile ponovne (rimejk) verzije žanrovskih klasika, nastavci, megabudžetski blokbasteri i pokoji nezavistan film. Nama, pasioniranim ljubiteljima filma, kojima zbog nedostatka talenta ili para nije dato da dirnemo u tajne sedme umetnosti, ostaje da se bavimo listama i govorkanjima o tome čiji je metar najduži, pardon, najbolji.

Što se domaće kinematografije tiče, o njoj ćemo pisati kada je bude bilo. Poslednjih nekoliko decenija, domaćeg filma nema. Činjenica da je glavna filmska vest u Srbiji vezana je za borbu oko zapustelih bioskopa, dovoljno govori sama za sebe.
Elem, evo nekih naslova koji su obeležili godinu za nama. Pošto nisam nikakav stručnjak za film i ne bavim se filmom profesionalno, ova lista je krajnje subjektivna i kao takvu, treba je uzeti sa rezervom:


Mladen Milosavljević