Ivan St Rizinger - 10 ex – Yu muzičkih momenata 2014. koji me još rade
Helly Cherry
Ivan Stanimirović Rizinger se već decenijama bavi domaćom rokenrol scenom kao voditelj, novinar, publicista, urednik brojih časopisa, radio i tv emisija. Kao muzički urednik etikete "Take it or live it" sredinom 90ih, objavljivao je bendove Instant Karma, Scarps, Šaht, Kerber... Bavio se i autorskom muzikom kao frontmen alternativnog rok benda Le Svraka Bizzare. Inicijativa "Građanski Kruševac" ga je nedavno odabrala za najgrađanina Kruševca. U ovom tekstu nam daje pregled izdanja koja su po njemu obeležila godinu na izmaku...
Jonathan – Bliss
Samo nekoliko puta mi se, u poslednjih 15 godina, dogodilo da me nešto tako snažno emocionalno pogodi te da me u višetalasnom jurišu bezuslovno pokori. Najpre me puk’o voz direktno, posred čela kad čuh i posebno videh video za Maggie, epohalno novootkriveno blago. Zatim sledi dobro upakovani navlačeći EP da bi konačno poentirali i sa novim klasikom, debitantskim blistavim albumom Bliss. Sentimentalni maj geri direktno posred grudi.
Marčelo - Napet show
Koliko, ljudi, ovaj ima fascikli po sebi iz kojih neprekidno vadi nove golubove visokoletače koji, gle čuda, grakću pokušavajući da probiju tamne oblake, pune munja, nad Srbijom… I čitava jedna gomila skotova po ovoj zemlji stalno, pre svakog novog albuma Markovog, čeka trenutak njegovog velikog debakla – a on sve moćniji. Iz minuta u minut, iz godine u godinu. Pa još i piše knjige! Idol mladih i onih normalnih starijih koji shvataju da ipak nisu sami, nisu jedini, naopaki koji ne veruju velikim vođama. Retka vrsta - Čovek od koga se danas šljam uzvrpolji jer ga razume i plaši se onoga što čuje o sebi!
LAIBACH – Spectre
Kao i obično, već poslednjih tridesetak godina, Laibach nas pomalo uspava a onda drmne na po pola decenije. Njihova čudesna genijalština, ponovni prelazak u svetlu dimenziju, po imenu me najpre asocirala na slično nazvanu tajnu kriminalnu organizaciju koju trajno, sa svih strana, napada mister 007… a onda sam upoznao Whistlrblowerse… I tu sam se probudio, progledao i poslušao novi koncept, koji mi je prijao, po ugođaju, kao prvi dodir dečjeg uha sa zvucima ABBA-e. I oni su najpre objavili najavni EP da bi zatim Spectre naišla lagano i ugnezdila se na samom vrhu, gde već odavno obitavaju njeni tvorci.
NOVEMBAR - Tako mlad i tako čist
Eh, da je sakupljanje pesama za ovu antologijsku punk kompilaciju potrajalo još koju godinu moglo bi danas, po dugotrajnosti procesa, da se meri sa razvikanim Boyhood-om. To ti je prokleto, znaš šta se kuva i blizu kazana čekaš da bude gotovo, a ono krčka li se krčka… Lično, dakle, danas ne vidim jedinstveniju rokenrol autorsku pojavu u Srbiji od dobrog nam Koste, beskompromisnog heroja pravih, trajnih vrednosti. Već tri decenije stoji stamen kano klisurina dok naleću ogromni talasi. Kompilacija sačinjena od ovoliko pikantnih začina, a posvećena Novembru i Kosti, ne ume da bude prosečna. Slažem se da smo dobili punk album decenije.
ZAA - What About
I dalje nikom nije jasno kakav je ovo narod izrastao iz sivila današnjeg Kruševca. Šaren pa svetli, baca boje svuda gde prođe. ZAA – način života. Ko je tako jako uspeo da veže publiku za sebe, u Srbiji, a da nije iz velikog grada, od kad smo opet postali “normalni”? Taman kad su večiti drvokuravi sveštenici muzičke mržnje i cinizma počeli da čukaju lament, eto, prerano upokojenoj grupi nakon odlaska Darke, a ono Đole, Zlaya i ekipa ubaciše u treću i zuuuum. Ko u onom starom, glupom vicu kad partizanski mašinovođa objašnjava kako se nije sudario sa nemačkim vozom, koji je išao iz suprotnog pravca: “Ja levo – on levo; ja desno – on desno; ja levodesno – on levo… I prođoh”. Manevar na malom prostoru, hoću reći. Album za gledanje.
Black Planet Records - BALKAN UNDER THE RADAR vol.2- THE BLACK WAVE
Inače nisam baš neki ljuditej kompilacija, pogotovo ne tako ogromnih koje na sebi nose čak 39 pesama isto toliko različitih projekata i bendova. Ko će to da sluša, kad stigneš do zadnje nemaš pojma šta se dešavalo pre dva sata. Čista utopija!? Al, opet, ja volim utopističke akcije, a ova je velelepnih razmera. Digitalna tvrđava koja u sebi krije samo jezgro novog srpskog andergraunda. Kamen temeljac, uz takođe snažnog prethodnika, uticajne andergraund organizacije koja bi mogla pod senku svoje Crne planete da primi sve one ključne igrače u novoj podeli moći koja neminovno sledi na sceni.
Odvojena Stvarnost - Prava sreća tek dolazi
Jedna od neveselih vesti koje su me dodatno pogodile negde tamo u drugoj polovini strašnih ’90-tih odnosila se i na informaciju o prestanku rada jednog od meni najdražih novosadskih bendova tog doba. Gledao sam ih uživo i pre izlaska njihovog antologijskog prvenca "Samo za sebe" i posmatrao nove indi heroje… A onda je negde puklo, baš na onom trećem koraku, malo zajebanom, jer moraš da poskočiš. Kad ono, eto, baš ove godine odlučiše da se nanovo oglase. I to kako. Za početak poslušajte antologijsku Metak u leđa, posle ćete lako naći i sve ostale. Vrelo i zrelo!
The Orange Strips – Deadlines
Hej Labinci vazduhoplovci… Prezajeban indi bend iz srca Istre, ovo im je tek drugi službeni album u dvanaestogodišnjoj karijeri. Šta mislite koliko to može da bude muzički isklesano ako grupa radi u kontinuitetu? A na ovo je vredelo čekati – još jedna briljantna potvrda zašto su jedan od kultnijih srednjeevropskih alterpop sastava.
DBAU –Doctor red
Iz Prijedora. Dobri momci. Šalju snimke i kulturno komuniciraju. Pa poslaše jedan singl, ja rek’o "Opa!", drugi, treći… i ja se baš uplaših, dokle će stići. Ovo je krajnje preporučljiva i lekovita čak alter rok strana iste poruke koju na daleko komercijalniji način šalju Dubioza Kolektiv ili SARS. Fuck the system! Tvrdo i brzo voze, do daske.
Velibor Nikolić - Lov Na Vukove
Ovog čoveka zamislio sam kao grmlja sa čupavim gunjem na sebi, pomalo zaveden naslovom njegovog solo albuma. Dobar je da to već plaši. Onomad sa matičnim mu bendom Brigand tek objavio sjajan prvenac, kad o'ma zatim eto ti ga i ovo. Čovek je očito ušao u onu čuvenu najkreativniju i najinovativniju fazu svoje karijere, pa rešio da hrabro zajaše. Za sad mu sjajno ide. Tek će da eksplodira, ovo je samo poslednje upozorenje koje treba vrlo ozbiljno poslušati i shvatiti.
Samo nekoliko puta mi se, u poslednjih 15 godina, dogodilo da me nešto tako snažno emocionalno pogodi te da me u višetalasnom jurišu bezuslovno pokori. Najpre me puk’o voz direktno, posred čela kad čuh i posebno videh video za Maggie, epohalno novootkriveno blago. Zatim sledi dobro upakovani navlačeći EP da bi konačno poentirali i sa novim klasikom, debitantskim blistavim albumom Bliss. Sentimentalni maj geri direktno posred grudi.
Marčelo - Napet show
Koliko, ljudi, ovaj ima fascikli po sebi iz kojih neprekidno vadi nove golubove visokoletače koji, gle čuda, grakću pokušavajući da probiju tamne oblake, pune munja, nad Srbijom… I čitava jedna gomila skotova po ovoj zemlji stalno, pre svakog novog albuma Markovog, čeka trenutak njegovog velikog debakla – a on sve moćniji. Iz minuta u minut, iz godine u godinu. Pa još i piše knjige! Idol mladih i onih normalnih starijih koji shvataju da ipak nisu sami, nisu jedini, naopaki koji ne veruju velikim vođama. Retka vrsta - Čovek od koga se danas šljam uzvrpolji jer ga razume i plaši se onoga što čuje o sebi!
LAIBACH – Spectre
Kao i obično, već poslednjih tridesetak godina, Laibach nas pomalo uspava a onda drmne na po pola decenije. Njihova čudesna genijalština, ponovni prelazak u svetlu dimenziju, po imenu me najpre asocirala na slično nazvanu tajnu kriminalnu organizaciju koju trajno, sa svih strana, napada mister 007… a onda sam upoznao Whistlrblowerse… I tu sam se probudio, progledao i poslušao novi koncept, koji mi je prijao, po ugođaju, kao prvi dodir dečjeg uha sa zvucima ABBA-e. I oni su najpre objavili najavni EP da bi zatim Spectre naišla lagano i ugnezdila se na samom vrhu, gde već odavno obitavaju njeni tvorci.
NOVEMBAR - Tako mlad i tako čist
Eh, da je sakupljanje pesama za ovu antologijsku punk kompilaciju potrajalo još koju godinu moglo bi danas, po dugotrajnosti procesa, da se meri sa razvikanim Boyhood-om. To ti je prokleto, znaš šta se kuva i blizu kazana čekaš da bude gotovo, a ono krčka li se krčka… Lično, dakle, danas ne vidim jedinstveniju rokenrol autorsku pojavu u Srbiji od dobrog nam Koste, beskompromisnog heroja pravih, trajnih vrednosti. Već tri decenije stoji stamen kano klisurina dok naleću ogromni talasi. Kompilacija sačinjena od ovoliko pikantnih začina, a posvećena Novembru i Kosti, ne ume da bude prosečna. Slažem se da smo dobili punk album decenije.
ZAA - What About
I dalje nikom nije jasno kakav je ovo narod izrastao iz sivila današnjeg Kruševca. Šaren pa svetli, baca boje svuda gde prođe. ZAA – način života. Ko je tako jako uspeo da veže publiku za sebe, u Srbiji, a da nije iz velikog grada, od kad smo opet postali “normalni”? Taman kad su večiti drvokuravi sveštenici muzičke mržnje i cinizma počeli da čukaju lament, eto, prerano upokojenoj grupi nakon odlaska Darke, a ono Đole, Zlaya i ekipa ubaciše u treću i zuuuum. Ko u onom starom, glupom vicu kad partizanski mašinovođa objašnjava kako se nije sudario sa nemačkim vozom, koji je išao iz suprotnog pravca: “Ja levo – on levo; ja desno – on desno; ja levodesno – on levo… I prođoh”. Manevar na malom prostoru, hoću reći. Album za gledanje.
Black Planet Records - BALKAN UNDER THE RADAR vol.2- THE BLACK WAVE
Inače nisam baš neki ljuditej kompilacija, pogotovo ne tako ogromnih koje na sebi nose čak 39 pesama isto toliko različitih projekata i bendova. Ko će to da sluša, kad stigneš do zadnje nemaš pojma šta se dešavalo pre dva sata. Čista utopija!? Al, opet, ja volim utopističke akcije, a ova je velelepnih razmera. Digitalna tvrđava koja u sebi krije samo jezgro novog srpskog andergraunda. Kamen temeljac, uz takođe snažnog prethodnika, uticajne andergraund organizacije koja bi mogla pod senku svoje Crne planete da primi sve one ključne igrače u novoj podeli moći koja neminovno sledi na sceni.
Odvojena Stvarnost - Prava sreća tek dolazi
Jedna od neveselih vesti koje su me dodatno pogodile negde tamo u drugoj polovini strašnih ’90-tih odnosila se i na informaciju o prestanku rada jednog od meni najdražih novosadskih bendova tog doba. Gledao sam ih uživo i pre izlaska njihovog antologijskog prvenca "Samo za sebe" i posmatrao nove indi heroje… A onda je negde puklo, baš na onom trećem koraku, malo zajebanom, jer moraš da poskočiš. Kad ono, eto, baš ove godine odlučiše da se nanovo oglase. I to kako. Za početak poslušajte antologijsku Metak u leđa, posle ćete lako naći i sve ostale. Vrelo i zrelo!
The Orange Strips – Deadlines
Hej Labinci vazduhoplovci… Prezajeban indi bend iz srca Istre, ovo im je tek drugi službeni album u dvanaestogodišnjoj karijeri. Šta mislite koliko to može da bude muzički isklesano ako grupa radi u kontinuitetu? A na ovo je vredelo čekati – još jedna briljantna potvrda zašto su jedan od kultnijih srednjeevropskih alterpop sastava.
DBAU –Doctor red
Iz Prijedora. Dobri momci. Šalju snimke i kulturno komuniciraju. Pa poslaše jedan singl, ja rek’o "Opa!", drugi, treći… i ja se baš uplaših, dokle će stići. Ovo je krajnje preporučljiva i lekovita čak alter rok strana iste poruke koju na daleko komercijalniji način šalju Dubioza Kolektiv ili SARS. Fuck the system! Tvrdo i brzo voze, do daske.
Velibor Nikolić - Lov Na Vukove
Ovog čoveka zamislio sam kao grmlja sa čupavim gunjem na sebi, pomalo zaveden naslovom njegovog solo albuma. Dobar je da to već plaši. Onomad sa matičnim mu bendom Brigand tek objavio sjajan prvenac, kad o'ma zatim eto ti ga i ovo. Čovek je očito ušao u onu čuvenu najkreativniju i najinovativniju fazu svoje karijere, pa rešio da hrabro zajaše. Za sad mu sjajno ide. Tek će da eksplodira, ovo je samo poslednje upozorenje koje treba vrlo ozbiljno poslušati i shvatiti.