Grate i Red River Valley, bendovi koji dolaze!
Helly Cherry
Posle premijernog koncerta pre desetak dana niški sastav Red River Valley sinoć (4.12.) je u Feedbacku ponovo nastupio pred ne tako puno publike, što je uvek pokazatelj da smo kao slušaoci lenji za nove stvari.
Za njih sam prvi put čula kad su se pojavili na kompilaciji B.A.U.K-a i iznenadila se, jer priznaćete retkost je danas da se neki mladi bend uhvati u koštac sa grandžom i muzikom sličnih boja. Njihov EP „Red Season“ je tek nagoveštaj onoga kuda sve ovaj bend može da ode a sinoć posle njihovog nastupa to mogu i da garantujem.
Podsetilo ma na onu scenu iz filma „Amadeus“ kada mu kritikuju jednu sonatu i kaže mu Salijeri „too many notes“. E. U ovom slučaju njima to mogu da pripišem kao kompliment. Toliko muzike odavno nisam čula od jednog benda. I slušajući taj EP kad se pojavio sada kad su u punom sastavu na stejdžu tek se može čuti puna snaga. Prelepe gitare i bas deonice. Kompozicije. Ritmička zavrzlama. Za one koji ne vole ili nikada nisu slušali grandž preporučujem ipak ovaj bend jer nisu zaostali u devedesetima, osim kad sviraju Elis in Čejns, i mnogo poštovanja s moje strane jer se u pesmama koje prave oseća da su razmišljali o tome šta će da sviraju. Na trenutke koncert se stišavao do akustičnih momenata na šta mi nismo baš navikli pa im je moj savet da pažljivo biraju mesta na kojima će da sviraju.
Vokali su posebna tema u ovom bendu, nažalost sinoć su slabo došli do izražaja jer se brate u Feedbacku retko kad čuje šta neko peva a šteta je jer mislim da su veoma važna karika. Duet m/ž dve šarmantne boje koje ne pevaju u prostim tercama već svako svoju melodiju i dodaju još nota u one kompozicije. Da se pozabave malo scenskim nastupom ima da budu mwah...
Svakako bend koji će ako vredno bude radio i još vrednije bude svirao ostaviti iza sebe mnogo mnogo lepe muzike za uživanje a da ne izbiva na bes jer može i tako.
A onda su grunuli Grate.
Prvi put u Nišu, što se po broju ljudi dole moglo i dokumentovati ali.. U ovom slučaju prvi mačići se u vodu ne bacaju.
I za mene otkrovenje, kad sam videla event i ja sam prvi put čula za njih mada ljudi imaju iza sebe album i spremaju sledeći i nekoliko spotova.
Znači, jedna od najboljih ritam sekcija u zadnje vreme koje sam gledala podržana nekim klik/mašin ritmom elektronskim. Svi pevaju. Dva gibsona koja gruvaju, bas kao voz, malo loš zvuk na početku ali Petar Vuksanović ih ispeglao tako da je do kraja sve bilo sa-vr-še-no!
Komentarišući sa drugarom dole on je njihov gruv mnogo lepo opisao: čuje se da veruju u ovo što sviraju. Stvarno zvuče kao bend koji svira dvajes' i više godina, ozbiljno, zrelo. Sve pohvale. Čula sam neke komentare upoređuju ih sa ovim-onim. Ja to ne mogu. I mislim da je nekorektno. Ovo je bio bend Grate i neka gaze svoj put.
Svirali su pesme sa aktuelnog albuma i nekoliko novih koje najavljuju sledeći i biće to dobar album za ljubitelje rok/panka ne znam bre, ne volim da se nazivam žanrovima. Dobra je muzika. Tekstovi su angažovani ali taman do te mere da ne budu politikanski ili treš. Jedna zdrava snaga i energija i treba više takvih. Onaj zdravi ljudski bunt.
Bra'o. Grate. Zapamtite to ime.
Olja Wagner
Za njih sam prvi put čula kad su se pojavili na kompilaciji B.A.U.K-a i iznenadila se, jer priznaćete retkost je danas da se neki mladi bend uhvati u koštac sa grandžom i muzikom sličnih boja. Njihov EP „Red Season“ je tek nagoveštaj onoga kuda sve ovaj bend može da ode a sinoć posle njihovog nastupa to mogu i da garantujem.
Podsetilo ma na onu scenu iz filma „Amadeus“ kada mu kritikuju jednu sonatu i kaže mu Salijeri „too many notes“. E. U ovom slučaju njima to mogu da pripišem kao kompliment. Toliko muzike odavno nisam čula od jednog benda. I slušajući taj EP kad se pojavio sada kad su u punom sastavu na stejdžu tek se može čuti puna snaga. Prelepe gitare i bas deonice. Kompozicije. Ritmička zavrzlama. Za one koji ne vole ili nikada nisu slušali grandž preporučujem ipak ovaj bend jer nisu zaostali u devedesetima, osim kad sviraju Elis in Čejns, i mnogo poštovanja s moje strane jer se u pesmama koje prave oseća da su razmišljali o tome šta će da sviraju. Na trenutke koncert se stišavao do akustičnih momenata na šta mi nismo baš navikli pa im je moj savet da pažljivo biraju mesta na kojima će da sviraju.
Vokali su posebna tema u ovom bendu, nažalost sinoć su slabo došli do izražaja jer se brate u Feedbacku retko kad čuje šta neko peva a šteta je jer mislim da su veoma važna karika. Duet m/ž dve šarmantne boje koje ne pevaju u prostim tercama već svako svoju melodiju i dodaju još nota u one kompozicije. Da se pozabave malo scenskim nastupom ima da budu mwah...
Svakako bend koji će ako vredno bude radio i još vrednije bude svirao ostaviti iza sebe mnogo mnogo lepe muzike za uživanje a da ne izbiva na bes jer može i tako.
A onda su grunuli Grate.
Prvi put u Nišu, što se po broju ljudi dole moglo i dokumentovati ali.. U ovom slučaju prvi mačići se u vodu ne bacaju.
I za mene otkrovenje, kad sam videla event i ja sam prvi put čula za njih mada ljudi imaju iza sebe album i spremaju sledeći i nekoliko spotova.
Znači, jedna od najboljih ritam sekcija u zadnje vreme koje sam gledala podržana nekim klik/mašin ritmom elektronskim. Svi pevaju. Dva gibsona koja gruvaju, bas kao voz, malo loš zvuk na početku ali Petar Vuksanović ih ispeglao tako da je do kraja sve bilo sa-vr-še-no!
Komentarišući sa drugarom dole on je njihov gruv mnogo lepo opisao: čuje se da veruju u ovo što sviraju. Stvarno zvuče kao bend koji svira dvajes' i više godina, ozbiljno, zrelo. Sve pohvale. Čula sam neke komentare upoređuju ih sa ovim-onim. Ja to ne mogu. I mislim da je nekorektno. Ovo je bio bend Grate i neka gaze svoj put.
Svirali su pesme sa aktuelnog albuma i nekoliko novih koje najavljuju sledeći i biće to dobar album za ljubitelje rok/panka ne znam bre, ne volim da se nazivam žanrovima. Dobra je muzika. Tekstovi su angažovani ali taman do te mere da ne budu politikanski ili treš. Jedna zdrava snaga i energija i treba više takvih. Onaj zdravi ljudski bunt.
Bra'o. Grate. Zapamtite to ime.
Olja Wagner