Žen i ### u Novom Sadu zavrišili mini turneju
Helly Cherry
29.11.2014., 22h, CK13, Novi Sad
Dva benda iz Hrvatske su okončala svoju vikend turneju kod nas. Zatvorili su je više nego odličnom svirkom u Crnoj kući. Iako je vreme bilo loše, veliki broj slušalaca se odazvao i došao da čuje vrlo interesantne muzičare. Mogu da tvrdim da je bilo više ljudi na svirci, nego ljudi koji su na društvenoj mreži kliknuli da dolaze, što je danas malo paradoksalno.
Svirka je najavljena za deset časova, ali po nepisanom pravilu, počela je nešto pre jedanaest. Neposredno pred svirku, obavljena je tonska proba, rešeni problemi sa zvukom, i sve je bilo spremno za početak.
Na binu su prvi izašli momci iz benda čije ime se ne može izgovoriti, ali ga svako može čuti. Sastav iz Siska „###“ ili tri udarca u najbliži predmet započeo je svirku sa najsvežijim EP-jem „Olovo“, a prvi utisak je da sam ostao bez reči. Slušajući ih na internetu, i sada uživo, mogao sam da zaključim da su uživo mnogo bolji i energičniji, a zvuk je mnogo širi i agresivniji. Tokom tridesetominutne svirke, iza benda na zidu je išla projekcija sa motivom „tristo naopakih križeva“. Svirka je trajala kratko, odsvirali su svega šest pesama, ali kako sami kažu – vole da budu kratki i jasni, da zaintrigiraju slušaoca, i ako mu se svidi, opet će doći da ih sluša. Zapazio sam jednu vrlo zanimljivu stvar, koja u poslednje vreme odumire kod bendova, a to je da se kod ovih momaka oseti ona dečačka energija tokom svirke. To je ista ona energija koja nastaje kada prvi put uhvatiš gitaru, i bez mnogo znanja samo praviš buku, ali to činiš iskreno i slobodno. Zvuk je mogao biti glasniji, ali dalo se primetiti da je publici ovako savršeno odgovaralo. Bend kaže da iza njihovih numera ne stoji nikakva poruka, već da je svako tumačenje individualno, a u meni su izazvali pozitivan bes i slobodno mogu reći da su nadmašili poslednjih deset bendova koje sam slušao. Takođe, vrlo bitna stvar je da su vrlo druželjubivi, i da je u njihov „bekstejdž“ mogao da uđe ko god želi, a dešavalo se da su iz istog prostora u par navrata ljudi bili isterivani od strane metal benda koji je već duži nih godina na lokalnoj sceni. Sve u svemu, kratko, jasno, oštro, agresivno, a pre svega prijateljski i u znaku druženja i širenja pozitivne energije.
Dva benda iz Hrvatske su okončala svoju vikend turneju kod nas. Zatvorili su je više nego odličnom svirkom u Crnoj kući. Iako je vreme bilo loše, veliki broj slušalaca se odazvao i došao da čuje vrlo interesantne muzičare. Mogu da tvrdim da je bilo više ljudi na svirci, nego ljudi koji su na društvenoj mreži kliknuli da dolaze, što je danas malo paradoksalno.
Svirka je najavljena za deset časova, ali po nepisanom pravilu, počela je nešto pre jedanaest. Neposredno pred svirku, obavljena je tonska proba, rešeni problemi sa zvukom, i sve je bilo spremno za početak.
Na binu su prvi izašli momci iz benda čije ime se ne može izgovoriti, ali ga svako može čuti. Sastav iz Siska „###“ ili tri udarca u najbliži predmet započeo je svirku sa najsvežijim EP-jem „Olovo“, a prvi utisak je da sam ostao bez reči. Slušajući ih na internetu, i sada uživo, mogao sam da zaključim da su uživo mnogo bolji i energičniji, a zvuk je mnogo širi i agresivniji. Tokom tridesetominutne svirke, iza benda na zidu je išla projekcija sa motivom „tristo naopakih križeva“. Svirka je trajala kratko, odsvirali su svega šest pesama, ali kako sami kažu – vole da budu kratki i jasni, da zaintrigiraju slušaoca, i ako mu se svidi, opet će doći da ih sluša. Zapazio sam jednu vrlo zanimljivu stvar, koja u poslednje vreme odumire kod bendova, a to je da se kod ovih momaka oseti ona dečačka energija tokom svirke. To je ista ona energija koja nastaje kada prvi put uhvatiš gitaru, i bez mnogo znanja samo praviš buku, ali to činiš iskreno i slobodno. Zvuk je mogao biti glasniji, ali dalo se primetiti da je publici ovako savršeno odgovaralo. Bend kaže da iza njihovih numera ne stoji nikakva poruka, već da je svako tumačenje individualno, a u meni su izazvali pozitivan bes i slobodno mogu reći da su nadmašili poslednjih deset bendova koje sam slušao. Takođe, vrlo bitna stvar je da su vrlo druželjubivi, i da je u njihov „bekstejdž“ mogao da uđe ko god želi, a dešavalo se da su iz istog prostora u par navrata ljudi bili isterivani od strane metal benda koji je već duži nih godina na lokalnoj sceni. Sve u svemu, kratko, jasno, oštro, agresivno, a pre svega prijateljski i u znaku druženja i širenja pozitivne energije.
Nakon njih, nastupio je bend „Žen“ iz Zagreba, satavljen od tri devojke. Repertoar je bio sastavljen mahom od pesama sa albuma u nastajanju, kao i sa albuma „I onda je sve počelo“. Vrlo neobična kombinacija ambijentalnih i eksperimentalnih zvukova koja kroz ruke uvežbanih (a imam osećaj i školovanih) muzičarki na veoma jednostavan način kupi simpatije publike. Terce i tri vokala daju horski prizvuk, koji još više podiže atmosferu, a u velikoj meri smiruje slušaoca. Na prvi pogled, sve zvuči naivno i jednostavno, ali razuverio sam se da im muzika nije sastavljena od šablona i istih motiva koji se samo vrte u krug, već da je u pitanju mnogo ozbiljniji, otvoreniji i domišljatiji pristup komponovanju i aranžiranju zvuka. Svirka se žavršila nekih pola sata nakon ponoći, a imao sam osećaj da su devojke svirale malo predugačko. Iako je „###“ bio predgrupa, voleo bih da su svoj nastup produžili, pa bi na taj način makar „vizuelno“ izgledalo da je „Žen“ svirao taman.
Moglo se primetiti da je publika bila zadovoljna i nasmejana, a Crna kuća je bila puna, što je jasan znak da su bendovi ispunili očekivanja, iako sa svojim neobičnim žanrovima imaju vrlo težak zadatak u današnjem moru istih i jednoličnih bendova koji skupljaju sve simpatije. Nakon svirke, mogle su se kupiti majice i diskovi oba benda, a primetio sam da je lep broj ljudi kupio nešto za uspomenu na svirku i za podržavanje benda. Ja sam svoj primerak diska „Olovo“ dobio „preko veze“ što bi se reklo. Disk je potpuno ručno urađen, motivi na omotu su štampani preko otiska sa linoleuma, a svaki disk je numerisan knjigovodstvenim pečatom, što samo svedoči koliku predanost i ljubav bend gaji prema muzici.
Moglo se primetiti da je publika bila zadovoljna i nasmejana, a Crna kuća je bila puna, što je jasan znak da su bendovi ispunili očekivanja, iako sa svojim neobičnim žanrovima imaju vrlo težak zadatak u današnjem moru istih i jednoličnih bendova koji skupljaju sve simpatije. Nakon svirke, mogle su se kupiti majice i diskovi oba benda, a primetio sam da je lep broj ljudi kupio nešto za uspomenu na svirku i za podržavanje benda. Ja sam svoj primerak diska „Olovo“ dobio „preko veze“ što bi se reklo. Disk je potpuno ručno urađen, motivi na omotu su štampani preko otiska sa linoleuma, a svaki disk je numerisan knjigovodstvenim pečatom, što samo svedoči koliku predanost i ljubav bend gaji prema muzici.
Publika se lagano razišla, nekolicina je ostala da ćaska sa ekipom, i veče se odlično završilo. Svako ko je došao na svirku, znao je tačno gde dolazi, i ubeđen sam da niko nije razočaran, kao i da će naredni put opet doći. Svako ko nije došao na svirku, propustio je zaista odličan splet agresivne buke i sanjivih tonova, a za to nema adekvatnog opravdanja.
Tihomir Škara