Xaxaxa - Sami maži i ženi
Helly Cherry
XAXAXA - Сами мажи и жени
Noise punk / Indie / alternative pop
Moonlee/Prügelprinz, 2014.
Moj prvi dodir sa skopskim XAXAXA je bio neke dve godine kada su mi gurui kraljevačke nezavisne scene braća Trifunović (The Truth, Pozitivna omladina) pozajmili nekih desetak vinila sa svoje distribucije na preslušavanje. Naročito su mi napomenuli da obratim pažnju na makedonce XAXAXA, pomenuli su i da su oni nešto kao Husker Du. I bili su u pravu, mada je tu bilo svega i svačega, dosta osamdesetih se čulo, ali što je najbitnije bend je zvučao autentično i uverljivo. Imao je svoju nit i pesme su bile dobre. Vinile nisam kupio, zato što su mi oba omota bila ružna i nije bilo nijedne slike članova grupa, koliko sada mogu da setim, a možda i grešim. Naprosto volim da znam sa kim imam posla, a i lepo je da je ceo paket zvučno i vizuelno na istom nivou i da potkrepljuje jedno drugo. A moguće da naprosto nisam imao novac. Sad kada sam preslušao i treći album, krivo mi je što nisam tada kupio pomenuti par vinila i što sam zapravo snob i moraću da proverim da li ih još imaju u ponudi. Naime, treći album XAXAXA je njihov i ponajbolji uradak do sada. Čak mi se i prednji omot više dopada, mada je sve to i dalje isuviše minimalistički i hermetično za moju ideju odogovarajućeg omota za dobar RnR album. Dobro, XAXAXA ne sviraju RnR u tradicionalnom smislu, ali evidentno imaju itekako dovoljno talenta za ono što rade. Najnoviji album je nekako nežniji i sanjiviji (vokali pomalo podsećaju na My Bloody Valentine i Ride), mada gitare i dalje šibaju. Još uvek je to pank pomešan sa noisom,a harmonijame su u osnovi pop. Tekstovi su logično na makednoskom i iskreno gotovo da ništa ne razumem, ali je jednim delom i i svejedno, pošto vrlo lako budete uvučeni i obuzeti melaholičnom atmosferom „Сами мажи и жени“ albuma. Kao da sam razumeo i šta Arhangel pevaju, kada sam ih prvi put čuo. Muzika XAXAXA je uglavnom pozicionirana u drugoj polovini osamdesetih i samom početku devedesetih, pre nego što su „Nevermind“ i MTV pojeli u potpunosti pojam alternativa u njegovom dotadašnjem značenju. Čak su i semplovi iz tog perioda, bar oni koji se tiču sportskih aktivnosti. Ovo je dobar alternativni album u najboljem mogućem značenju te reči ili bolje u kontekstu starinskog poimanja tog izraza. Da su isto ovo svirali u pomenutom vremenskom periodu i da su sa engleskog govornog pordučja, XAXAXA bi poznati puno van granica Balkana. Pošto je ¾ članova XAXAXA paralelno i u Bernays Propagandi, iskoristite priliku kada Propaganda odmara od turneja i pogledajte XAXAXA, imam osećaj da su uživo još bolji. Do tada slušajte „Сами мажи и жени“, teško da je puno boljih albuma izašlo na prostoru bivše Jugoslavije (jebo moderne političke korektne izraze).
Miroslav Stašić
Noise punk / Indie / alternative pop
Moonlee/Prügelprinz, 2014.
Moj prvi dodir sa skopskim XAXAXA je bio neke dve godine kada su mi gurui kraljevačke nezavisne scene braća Trifunović (The Truth, Pozitivna omladina) pozajmili nekih desetak vinila sa svoje distribucije na preslušavanje. Naročito su mi napomenuli da obratim pažnju na makedonce XAXAXA, pomenuli su i da su oni nešto kao Husker Du. I bili su u pravu, mada je tu bilo svega i svačega, dosta osamdesetih se čulo, ali što je najbitnije bend je zvučao autentično i uverljivo. Imao je svoju nit i pesme su bile dobre. Vinile nisam kupio, zato što su mi oba omota bila ružna i nije bilo nijedne slike članova grupa, koliko sada mogu da setim, a možda i grešim. Naprosto volim da znam sa kim imam posla, a i lepo je da je ceo paket zvučno i vizuelno na istom nivou i da potkrepljuje jedno drugo. A moguće da naprosto nisam imao novac. Sad kada sam preslušao i treći album, krivo mi je što nisam tada kupio pomenuti par vinila i što sam zapravo snob i moraću da proverim da li ih još imaju u ponudi. Naime, treći album XAXAXA je njihov i ponajbolji uradak do sada. Čak mi se i prednji omot više dopada, mada je sve to i dalje isuviše minimalistički i hermetično za moju ideju odogovarajućeg omota za dobar RnR album. Dobro, XAXAXA ne sviraju RnR u tradicionalnom smislu, ali evidentno imaju itekako dovoljno talenta za ono što rade. Najnoviji album je nekako nežniji i sanjiviji (vokali pomalo podsećaju na My Bloody Valentine i Ride), mada gitare i dalje šibaju. Još uvek je to pank pomešan sa noisom,a harmonijame su u osnovi pop. Tekstovi su logično na makednoskom i iskreno gotovo da ništa ne razumem, ali je jednim delom i i svejedno, pošto vrlo lako budete uvučeni i obuzeti melaholičnom atmosferom „Сами мажи и жени“ albuma. Kao da sam razumeo i šta Arhangel pevaju, kada sam ih prvi put čuo. Muzika XAXAXA je uglavnom pozicionirana u drugoj polovini osamdesetih i samom početku devedesetih, pre nego što su „Nevermind“ i MTV pojeli u potpunosti pojam alternativa u njegovom dotadašnjem značenju. Čak su i semplovi iz tog perioda, bar oni koji se tiču sportskih aktivnosti. Ovo je dobar alternativni album u najboljem mogućem značenju te reči ili bolje u kontekstu starinskog poimanja tog izraza. Da su isto ovo svirali u pomenutom vremenskom periodu i da su sa engleskog govornog pordučja, XAXAXA bi poznati puno van granica Balkana. Pošto je ¾ članova XAXAXA paralelno i u Bernays Propagandi, iskoristite priliku kada Propaganda odmara od turneja i pogledajte XAXAXA, imam osećaj da su uživo još bolji. Do tada slušajte „Сами мажи и жени“, teško da je puno boljih albuma izašlo na prostoru bivše Jugoslavije (jebo moderne političke korektne izraze).
Miroslav Stašić