Zna se u kakvim uslovima pank i svi njegovi oblici i socijalne manifestacije najbolje uspevaju. Čini se da naša država, iako nam uskraćuje mnogo toga, ipak, nehotice otvara neka nova vrata. A na kraju, takav sled okolnosti je prirodan. Gde nešto umire, nešto drugo raste.  Pa tako i kod nas. Možda smo oterani u tri lepe našom unutrašnjom i spoljnom politikom i kulturološkim tendencijama, ali zato možemo da se pohvalimo sve angažovanijim pankerima, kojima je reakcija na takvo stanje u društvu i jedan od glavnih motiva. Oni bar imaju tema za obradu na pretek.
 

Bugarska je već neko vreme u EU, ali se čini da ni oni nisu baš preterano zadovoljni ni svojim putem do tamo, ni time gde ih je taj put ustvari doveo, ako je sudeći po bendu iz Sofije, koji je otvorio svirku. Bend Bright Sight je od starta veoma jasno pokazao da se ne šali, i svojom veoma agresivnom, a ipak melodičnom mešavinom hardkora i panka dobro zagrejao publiku za sledeći nastup. Ono što je zanimljivo i svakako vredno pomena, je da sva četvorica ovih mladih momaka pevaju, a to se zaista retko viđa. Naravno, mladi su, i ima tu dosta prostora za napredak, pogotovo u živoj svirci, ali mi se čini da, osim tog prostora, koje je prvi uslov, oni poseduju i volju, što je drugi uslov za ostvarivanje napretka, kako u sviračkom, tako i u muzikološkom smislu.

Sledeći su nastupili Thimble, iz Kragujevca sa kojima smo nevadno i razgovarali. Mnogim poznavaocima ove vrste muzike, Thimble su već vrlo dobro poznato ime. Ovo im je ko zna koja svirka u Nišu, i nema potrebe da ih predstavljamo bogzna koliko. Oni su sa sobom doneli neki malo više „metal“ zvuk, što možda i nije očekivano na jednoj, uslovno rečeno, pank svirci.  Bilo je malo problema sa zvukom na početku njihovog nastupa, ali se sve ubrzo sredilo i publika je mogla nesmetano da uživa u njihovom izuzetno hitičnom, a ipak veoma žestokom zvuku. Bend se ukazanom poverenju odužio izuzetno zategnutom i preciznom svirkom, koju je poslovično „objektivna“ niška publika umela da nagradi gromoglasnim aplauzima između svih pesama. Čuli smo, naravno, i hitove poput „Say“ i „Counting...153426“. Klub se do kraja njihovog nastupa već skroz napunio, i ljudi su spremno dočekali Dok 7.

Dok 7 je već mator bend, kad čovek bolje razmisli. Ovo im je drugi album, prvi „zvanični“, kako oni sami kažu, ali sam bend i njegovi začeci dosežu neka, sada već vrlo davna, vremena. No, njihov istorijat nije glavna tema ovog teksta. Njihova svirka, sa druge strane, jeste. I beše svetska. Naravno, predstavili su album Ni5 Ni6, odsviravši nekoliko pesama sa njega, a publika ih je, čini se već znala, što se retko viđa na promocijama svežih albuma, a govori dosta o tome koliko Dok 7 ima vernu grupu pratilaca u sopstvenom gradu. Naravno, podsetili smo se i nekih starih hitova (Seronja, recimo, moj personalni favorit, pored Felacija), a čak smo imali i prilike da na bini pozdravimo jednog bivšeg člana benda, Andru. Na ovom albumu se nalazi i pesma gde je gostovao Marko, pevač iz Thimble-a, koju smo naravno čuli i live, i mogu reći da je ta kombinacija energija prošla veoma dobro, što se u principu čuje i na studijskoj verziji koja postoji na Jutjubu, ali je ipak lajv izvedba ono što se na kraju računa, i što je ovde tema. Bend je izašao i na bis, i posle toga smo morali da se oprostimo od „te njihove muzike“. Ali ne zadugo, nadamo se. Dan posle ovog koncerta bend nastavlja promotivnu turneju u Kragujevcu, u Domu omladine, sa bendom Violet.

Luka Radulović