Dobre vesti uz reggae sa (srpskog) Siona, recenzija albuma "What About" benda ZAA
Helly Cherry
Ko kaže da je reggae kao pravac najbolji samo kad izlazi iz "prstiju" i instrumenata Jamajčana? To jeste izvorište, nepresušni bunar mudrosti, jer reggae i jeste stanje duha, praktično religija. Na našim prostorima je bilo svega nekoliko bendova koji su pokušali ili i dalje pokušavaju da održe rastafarijanski duh među nama (DuDuA, Del Arno Band, Eyesburn, Haustor u tragovima, koliko je meni poznato), ali je to ostalo na statusu kulta (i besomučnog pojavljivanja na festivalima) ili su se jednostavno ugasili. Ne zamerite ako sam nekog izostavio.
Kruševačka indie-reggae/rock atrakcija ZAA je jedan od najpoznatijih srpskih reggae sastava mlađe generacije: pravi umetnički kolektiv koji pleni pažnju gde god da se pojavi, bilo da se radi o melodijama, pevanju ili neprejebivom stavu, koji je za ovu vrstu muzike najvažniji (što bi rekao Marley, Tuff Gong)!, uz prikladne poruke i čvrsti, nesalomljivi zvuk.
Početkom oktobra su krenuli da žare i pale trećim studijskim albumom "WHAT ABOUT", koji su uspešno promovisali i u mom rodnom gradu (Subotici) - iako nisam fizički bio prisutan, uveren sam da su ponovo napravili sjajnu atmosferu, s obzirom da su ranijom prilikom nama "severnjacima" već pokazali šta umeju! Kao uvod, objavili su par singlova (i pripadajućih spotova) sa aktuelnog albuma ("Irie & Kool", "Time" i naslovna "What About"). Bez sumnje, pored ekipe veoma talentovanih i priznatih muzičara, sa dva nadfantastična vokala, precizna vrhunska produkcija je samo šlag na torti.
Pravo je uživanje slušati numere benda koji se trudi da svim snagama iznese raspoloživu energiju, počevši od prve do poslednje numere. Njihov reggae diskurs je uronjen u raznolike uplive ska-a, indie pop-a (da li to meni samo tako zvuči?), pa čak i HC-a i metal-a (pojedine pesme bi izgubile na intenzitetu da nema ovih elemenata), što je samo pokazatelj razigranosti i vanredne umešnosti celog benda da iznese originalno viđenje svoje muzike.
Ritam sekcija kao agresivna mašina, sveprisutna je tokom celog albuma, dok gitare, klavijature i diskretna duvačka sekcija tanano izvijaju zvuk prema nežnim, ali odlučnim glasovima dve pevačice, čiji se glasovi prepliću, nadopunjuju, čak i takmiče, u krajnje pozitivnom smeru - muzika uz koju se bezrezervno uživa.
Dopada mi se to što su se potrudili da pesme zvuče različito jedna od druge, jer je teško izbeći monolitnost u današnjim muzičkim previranjima. Jednostavno, ZAA je kao bend prijemčiv gotovo svima, što ne znači da će do svakog slušaoca dopreti u istom smislu i istom jačinom emocija. Utisak koji ostavljaju nakon prvog slušanja jesu "dobre vibracije", koliko god to otrcano zvučalo. Jednostavnim melodijama, repetativnim, ali kompleksnim ritmovima, savršenim za razmišljanje i plesanje u mestu, jednostavno ne mogu nikoga učiniti ravnodušnim, čak ni one koji nikad nisu slušali reggae. Potpunu sliku daju vokali, valja napomenuti, školovanih pevačica, bez kojih bi ove numere bile "samo" muzika za opuštanje.
Osvrnuo bih se i na "metalske" momente tokom albuma, gde skoro zaliče na Skindred - to mi je privuklo pažnju, iako ista takva energija ne manjka u iznošenju pesama. Na pesničkom planu ne izostaju opšta mesta reggae poetike - borba protiv Vavilona (svega negativnog u društvu), vraćanje Sionu (pravim vrednostima), uz moderniji pristup i bez lažnog i dokonog filozofiranja. Svet u njihovim numerama se, dakle, vrti oko ljubavi - uzvraćenoj, neuzvraćenoj, ljubavi prema prirodi, prema drugima i sebi, trebalo bi da postoji bezuslovna ljubav koju pružamo i koja se nama pruža - to je suština svega: uvek postoji nada (99 Hopes), kada u zajedništvu tražimo mir (Irie&Kool), kada odgovore na sva pitanja tražimo u jednostavnim stvarima (What About/Summer Rain), ponekad volimo lako i bezuslovno (Slide Baby/Unconditional Love), ponekad nam se sve čini kao večnost i možda želimo da pobegnemo (Endless Day/I Drive), ali je potrebno malo vremena da kaže da smo ipak jedno i da smo sve (Time/We). Nadam se da mi neće zameriti na svesnom kolažiranju njihovih pesama, to je moj lični utisak. Prosto ne mogu da izvučem favorite, jer svaka pesma ima svoj šmek, svoj lični život, koji se otvara pred vašim ušima. Njima odista ništa ne možemo ZAAmeriti!
Desya Lovorov
Kruševačka indie-reggae/rock atrakcija ZAA je jedan od najpoznatijih srpskih reggae sastava mlađe generacije: pravi umetnički kolektiv koji pleni pažnju gde god da se pojavi, bilo da se radi o melodijama, pevanju ili neprejebivom stavu, koji je za ovu vrstu muzike najvažniji (što bi rekao Marley, Tuff Gong)!, uz prikladne poruke i čvrsti, nesalomljivi zvuk.
Početkom oktobra su krenuli da žare i pale trećim studijskim albumom "WHAT ABOUT", koji su uspešno promovisali i u mom rodnom gradu (Subotici) - iako nisam fizički bio prisutan, uveren sam da su ponovo napravili sjajnu atmosferu, s obzirom da su ranijom prilikom nama "severnjacima" već pokazali šta umeju! Kao uvod, objavili su par singlova (i pripadajućih spotova) sa aktuelnog albuma ("Irie & Kool", "Time" i naslovna "What About"). Bez sumnje, pored ekipe veoma talentovanih i priznatih muzičara, sa dva nadfantastična vokala, precizna vrhunska produkcija je samo šlag na torti.
Pravo je uživanje slušati numere benda koji se trudi da svim snagama iznese raspoloživu energiju, počevši od prve do poslednje numere. Njihov reggae diskurs je uronjen u raznolike uplive ska-a, indie pop-a (da li to meni samo tako zvuči?), pa čak i HC-a i metal-a (pojedine pesme bi izgubile na intenzitetu da nema ovih elemenata), što je samo pokazatelj razigranosti i vanredne umešnosti celog benda da iznese originalno viđenje svoje muzike.
Ritam sekcija kao agresivna mašina, sveprisutna je tokom celog albuma, dok gitare, klavijature i diskretna duvačka sekcija tanano izvijaju zvuk prema nežnim, ali odlučnim glasovima dve pevačice, čiji se glasovi prepliću, nadopunjuju, čak i takmiče, u krajnje pozitivnom smeru - muzika uz koju se bezrezervno uživa.
Dopada mi se to što su se potrudili da pesme zvuče različito jedna od druge, jer je teško izbeći monolitnost u današnjim muzičkim previranjima. Jednostavno, ZAA je kao bend prijemčiv gotovo svima, što ne znači da će do svakog slušaoca dopreti u istom smislu i istom jačinom emocija. Utisak koji ostavljaju nakon prvog slušanja jesu "dobre vibracije", koliko god to otrcano zvučalo. Jednostavnim melodijama, repetativnim, ali kompleksnim ritmovima, savršenim za razmišljanje i plesanje u mestu, jednostavno ne mogu nikoga učiniti ravnodušnim, čak ni one koji nikad nisu slušali reggae. Potpunu sliku daju vokali, valja napomenuti, školovanih pevačica, bez kojih bi ove numere bile "samo" muzika za opuštanje.
Osvrnuo bih se i na "metalske" momente tokom albuma, gde skoro zaliče na Skindred - to mi je privuklo pažnju, iako ista takva energija ne manjka u iznošenju pesama. Na pesničkom planu ne izostaju opšta mesta reggae poetike - borba protiv Vavilona (svega negativnog u društvu), vraćanje Sionu (pravim vrednostima), uz moderniji pristup i bez lažnog i dokonog filozofiranja. Svet u njihovim numerama se, dakle, vrti oko ljubavi - uzvraćenoj, neuzvraćenoj, ljubavi prema prirodi, prema drugima i sebi, trebalo bi da postoji bezuslovna ljubav koju pružamo i koja se nama pruža - to je suština svega: uvek postoji nada (99 Hopes), kada u zajedništvu tražimo mir (Irie&Kool), kada odgovore na sva pitanja tražimo u jednostavnim stvarima (What About/Summer Rain), ponekad volimo lako i bezuslovno (Slide Baby/Unconditional Love), ponekad nam se sve čini kao večnost i možda želimo da pobegnemo (Endless Day/I Drive), ali je potrebno malo vremena da kaže da smo ipak jedno i da smo sve (Time/We). Nadam se da mi neće zameriti na svesnom kolažiranju njihovih pesama, to je moj lični utisak. Prosto ne mogu da izvučem favorite, jer svaka pesma ima svoj šmek, svoj lični život, koji se otvara pred vašim ušima. Njima odista ništa ne možemo ZAAmeriti!
Desya Lovorov