28.10.2014., CK13, Novi Sad

Utisci se sležu i i dalje su sjajni. Utorak veče nas je zateklo u CK13, nastupali su nemački Wight i Bushfire. Zapravo protutnjali ovom lokacijom uz podršku novosadskih  Tentacle Wizard-a.

Tentacle Wizard, foto: Bianca Maletin

Prostor Omladinskog centra CK13 volim iz brojnih razloga, jedan od njih je standardno dobar zvuk. Ni ovog puta nije bilo izuzetka. Tentacle Wizard koji još imaju nastupa koje možete izbrojati na prste jedne šake uopšte ne odaju takav utisak. Zapravo zvuče zrelo i moćno, čemu dodatno dorinosi druga bas gitara. Prvi susret s njihovim masivnim zvukom je ostavio jako dobar utisak a ni  nakon ovog nastupa zamerki nema, zapravo zvuče još bolje.

Mala napomena uz ovaj nastup. Pošto je ovo zemlja Srbija i jednim od najvećih uspeha se smatra bekstvo iz iste, nastupaju sa bubnjarem na zameni. Zašto ovo pominjem? Zato što sam istu osobu već viđala u ulozi zamene, ali na basu. Takođe usled trbuhom-za-kruhom putešestvija člana dotičnog benda. A inače kao bas i vokal predvodi jedan od novosadskih bendova koji su se u proteklih godinu dana pojavili kao pravo otkrovenje. Prijatno iznenađenje i svaka čast.

Bushfire - tonska, foto: fb stranica benda
Bushfire su nastupili drugi. Frontmen sa nogom u gipsu je tokom celog nastupa bio ispred bine (da je bio u komadu garant bi pokrenuo sam šutku ili neku veću opštu makljažu). Ostatak benda je opušteno i pošteno polivao uigrano odsviranim tonovima bez greške i sa osmehom na licu. Već u startu Bill Brown uspostavlja ležernu komunikaciju sa publikom, privlači ih bini, nazdravlja, pokušava da što korektnije izgovori  „hvala“... ali ono što je zaista ostavilo utisak jeste njihov southern-stoner zvuk sa povremenim doom uplivima i način na koji su nam ga isporučili. Lagano, opušteno, sa uživanjem. Potpuno sigurni u materijal koji nam predstavljaju i svoje tehničke mogućnosti, ali bez imalo iživljavanja na instrumentima. Svaki ton na mestu, bez preterivanja, sve savršeno dozirano. Nametalo mi se nekoliko puta te večeri pitanje – „Šta ovakav bend radi ovde?“ kada imaju više kvaliteta od dosta hedlajnera nekih od većih evropskih festivala. Sjajna svirka.

Iako smo svi burno tražili još koju pesmu, morali su  zbog poštovanja satnice binu ustupiti sledećem bendu. I opet sjajna svirka i veliko iznenađenje. Po senzibilitetu jako slični prethodnom bendu ali opet prilično različiti, Wight me nisu dobili na prvi ton, ali do kraja prve pesme jesu u potpunosti. Jako prijatna fuzija roka, fanka, psihodelije je stvarala vremeplov i prizvala delić one Vudstok atmosfere. Tome je definitivno doprineo i stajling gitariste, ujedno i frontmena. Ok, ruku na srce nas par ženskih se izdaleka divilo i svilenkastoj teksturi basistine plavkaste kose (možda je rođen s tim, a možda je to ipak samo njegova Šauma). Sve u svemu, uz njihovu mjuzu se mora đuskati, jednostavno vuče na mrdanje kukovima. A ono to me je totalno oduvalo jeste apsolutna nepredvidljivost u njihovim pesmama. Krene numera lagano, fino i slatko, i taman sekund pre nego što počne da pada koncentracija slušaoca – BAM! Totalno, totalno neočekivani obrt. I tako u svakoj jednoj pesmi. Prilično zanimljivo za ispratiti načuljenih ušiju. Dok đuskate, naravno  Summa summarum, ovaj trio je jaaaaaako zanimljiv, odlično uklopljenih vokala gitariste i basiste. Nenapadna, fina mjuza za punjenje baterija i opšte uživanje. Inače, zajedno sa sugrađanima iz Darmštata, eksperimentalnim džez triom učestvuju u projektu Wicht, akustični rok-fank-psihodelija-džez. Sjajna stvar, hvala njihovom frontmenu na snimku.

Elem, ko nije bio u utorak u CK gaaaaaaaadno se zeznuo. Bilo nas je dosta, uživali smo za sve novce i mnogo više. Očito su uživali i performeri. Dobri su bendovi, kul su i ljudi. Jedno je sigurno – nikog ravnodušnog nije bilo u utorak u Crnoj kući.

txt: Marina Perović