Ono što je u svetu normalno i što se često može videti u muzičkim časopisima, kod nas očigledno nije dovoljno zastupljeno, pa tako do sada niste imali mnogo prilike da pročitate mišljenja ljudi koji se iz pozadine bave muzikom, već se uglavnom sve svodilo na intervjue sa bendovima, recenzije, izveštaje sa svirki itd.
Pred vama je intervju koji sam vodio sa jednim od producenata sa naših prostora, pa ćete imati prilike da se malo bolje upozante sa tim zanimanjem i uticajem koji producent ima na samu muziku.


HC: Zdravo Ćili, za početak se predstavi domaćoj sceni.
Ć: Pozdrav Stole, ja sam Ivan Ilić Ćili, muzički producent i gitarista benda „Darkshines“  iz Kragujevca.

HC: Želim da započnem ovaj intervju sa pitanjem kada si uopšte počeo da se baviš ovim poslom i zbog čega?
Ć: Davne 2000 godine, kada sam osnovao svoj prvi bend, imao sam tu privilegiju da odmah uđem u profi studio i istog trenutka sam ukapirao da želim da se bavim tim poslom. Posle je sve to krenulo svojim tokom, a prelomni trenutak je bio kada sam osnovao „Darkshines“ sa svojim prijateljem Božom Friedmanom. Od tog trenutka sam sve više i više počeo da ulazim u taj svet produciranja, snimanja i sl. Tako da je s godinama posao producenta za mene postao primarna stvar u odnosu na sviranje i sve ostalo.

HC: Šta uopšte znači biti muzički producent i baviti se tim poslom?
Ć: Odlično pitanje, na koje bi mogao da ti dam prilično dugačak odgovor, ali u kraćim crtama, to bi značilo sledeće. Svaki producent mora da ima veliku sliku/viziju kako bend sa kojim radi treba da zvuči. Producent je pre svega jedan „most“ između samih članova benda i onoga što bi oni hteli da postignu kao krajnji cilj (ukoliko bend tačno zna šta hoće, odnosno u kom pravcu želi da ide). Ili da jednostavno usmeri bend na pravi put.

HC: S obzirom na to da se ovim poslom baviš više od deset godina, možeš li mi reći koliko su ljudi u našoj zemlji uopšte upoznati sa ovim poslom, i da li postoji velika razlika između producenata sa zapada i producenata u Srbiji?
Ć: Nedovoljno! Po meni 99% ljudi koji slušaju svoje omiljene bendove, bilo da su u pitanju domaći ili strani bendovi, nemaju predstavu o tome da je producent pre svega još jedan član benda, koji često doprinosi zvuku više nego i sam bend. Što se tiče drugog dela pitanja, naravno da postoji velika razlika, koja se pre svega ogleda u znanju, pristupu i eventualno opremi. S obzirom da je ovo moderno doba, većina producenata u današnje vreme koristi kompjuter da bi došli do onoga što žele, tako da s te strane nema preterano velike razlike. Po meni je najveća razlika u tome što mi u Srbiji nemamo dovoljno izdavačkih kuća koje će stati iza bendova, zatim uopšteno pisanih i video medija koji bi propratili sve to, i na kraju što bendovi ne mogu da zarade dovoljno novca od turneja i prodaje CD-ova, majici i sl. da bi ponovo došli u studio i snimili profi album.
HC: Da li misliš da domaći bendovi shvataju koliko je bitna sama produkcija za jedno kvalitetno izdanje?
Ć: Da, ali nažalost mali broj. Oni koji shvataju su uglavnom i neki od najboljih bendova, dok oni koji ne shvataju značaj produkcije još uvek tapkaju u mestu i ograničeni su samo na lokalnu scenu.

HC: Možeš li izdvojiti neke bendove sa kojima si do sada sarađivao i koji su ustavili jak utisak na tebe? Navedi samo nekoliko bendova.
Ć: Pa recimo, Agonize, Epilog, KBO!, Carnival of Flesh, SMAK, Thimble, Forever Storm, Deadly Mosh, Boneyard, Evolution itd...


HC: Bez čega ne bi mogao da započneš snimanje?
Ć: Ne bih mogao ni prstom da mrdnem bez Cubase 7.5, RME, ADAM – A7 monitora i naravno kompjutera. :)

HC: Da li si u kontaktu sa drugim producentima i da li pratiš dešavanja kako u Srbiji tako i van nje?
Ć: Obavezno.U ovom poslu moraš konstantno ići u korak s vremenom, tako da sam ja imao tu sreću da stupim u kontakt sa nekim od stranih producenata a i sa našim naravno. Mogu samo reći da ih u našoj zemlji ima dosta talentovanih. :)

HC: Mene je kao muzičara uvek zanimalo da te pitam, kojim instrumentom se obično započinje mix?
Ć: Hm... Nakon što ispred sebe imam kanale već usnimljenog i potpuno editovanog materijala, u većini slučajeva mix započinjem na sledeći način. Svaki instrument poslušam posebno, i kada imam kompletnu sliku u glavi kako to treba da zvuči, krećem od bubnja, a zatim radim gitare i na kraju bas i vokale.

HC: Koji instrument je po tebi najteže uklopiti u mix i zašto?
Ć: Svaki hahahaha, ali ako moram da izdvojim onda je definitivno u pitanju bas gitara, jer je nju najteže uklopiti u miks pored „zida“ gitara i bubnjeva koji „grme“ u pozadini, bar kad je rock/metal u pitanju.

HC: Da li zvuk benda  zavisi samo od produkcije ili i od samih muzičara, njihovog stila svirke itd?
Ć: E pazi sad, dobro je da si me to pitao, i tvrdim da 80% zvuka bilo kog instrumenta, uključujući i vokale zavisi od samih muzičara. Na primer, ukoliko gitarista ne svira dovoljno dobro svoj instrument, džabe mu sva vrhunska oprema ovog sveta jer će ton biti sranje. Ostalih 20% uključuje editing, mix i mastering. Ja ne mogu da utičem previše na to koliko će neko dobro da odsvira svoj instrument, ali kada se svi instrumenti slože, moj posao je da to sve smiksam i uobličim u jednu celinu, koliko god je to moguće.

HC: Šta očekuješ i tražiš od benda koji je zainteresovan da radi sa tobom?
Ć: Ozbiljnost i posvećenost na prvom mestu, kao i mogućnost da kada im dam neke sugestije shvate to kao dobronamerni čin koji će samo dodatno unaprediti njihov projekat.

HC: Šta je po tebi najbitnije u ovom poslu?
Ć: Iskustvo, u smislu rada sa bendovima i konstantnog napredovanja i usavršavanja. Takođe je bitna i komunikacija i saradnja sa drugim kolegama jer na taj način svako može napredovati pri razmeni ideja, saveta itd. U ovom poslu sujeta i ego moraju ostati po strani, i svi trebamo shvatiti da je nečiji stil stvar ukusa, ali se takođe mora prepoznati i održati neki optimalni nivo kvaliteta.

HC: I evo za kraj, jedno tradicionalno pitanje, šta bi poručio čitaocima, bendovima, ali i kolegama koje možda tek kreću da se bave ovim poslom?
Ć: Radite što više ono što vas čini srećnim!
Uzdravlje!

Intervju vodio Miloš Stošić