Olovne godine a katarza laka
Helly Cherry
Recenzija EP-a "Olovo" benda ###
Ponovo jaše "udaračka" trojka sa još ponekim uglednim gostima mlade hrvatske underground scene! I ovaj put izbacivši EP, uspešno hrane svoje fanove na kašičicu, što kažu. Ove tri pesme su taman idealne, koliko atmosfera u susednoj nam državi nije - uostalom, u istom smo sosu. Sisak kao grad metalurške industrije, možda daje potrebnu podlogu i inspiraciju za ukazivanje na sopstvenu prošlost, koja je sudbina svih nas, ako se malo šire pogleda:
GODINE 2014.
VIŠE NE POSTOJI ŽELJEZARA
SAMOUPRAVLJANJE VIŠE NE POSTOJI
INDUSTRIJA VIŠE NE POSTOJI
SISAK JEDVA POSTOJI
Članovi ### su otprilike u svojim srednjim dvadesetim godinama, rođeni u suton bivše zajedničke države (kao i ja), i ako zamenite po koju reč u citatu sa imenom svog grada, glavnu industrijsku delatnost - stvar je jasna: sjebani smo, pomislili bi. Ne umemo da upravljamo ni sami sobom, a kamoli drugima, ni svojim osećanjima. Da ne politišem i ne ispadnem prevejani yugo-nostalgičar, to više "nije in", da se bacim na preterano i prejebeno odlične instrumentale mojih omiljenih Siščana! Ovog puta imaju tri gosta na bas gitari u svakoj pojedinoj pesmi, što znači da oni ne zaziru od svojih kolega na sceni, već bez razmišljanja sarađuju, snimaju i prave pometnju, gde god stignu.
Numere, iako kraćih naziva nego uobičajeno (:D), snimane su u ruinama sisačke Željezare, čime su postigli dosta toga: i atmosferu i srž onoga na šta hoće da ukažu, pogađajući u srce gorućeg problema života i muzike na ovim prostorima. Uostalom, nazivi pesama govore sami za sebe: UZELI SMO IM NAJBOLJE OD ŽIVOTA, PUBLIKA JE ODAVNO VEĆ MRTVA, TRISTA NAOPAKIH KRIŽEVA. Da li se prepoznajete možda?
Čistim, gotovo adrenalinskim tonovima noise-rock/post-punk zamešateljstva, suverenim melodijskim (o da!) linijama tope glečere, bubanj udara sve u šesnaest, dok gitare nemilice spuštaju i dižu tenziju, tešku kao OLOVO. Katarza je zagarantovana samom strukturom pesme, jašta. Ne mogu reći "omiljena stvar", jer se njihovi EP-ovi slušaju sa izrazitom pažnjom (tri pesme nisu ubile nikoga) i celovito, ali ipak moram istaći treću, zatvarajuću "Tristo naopakih križeva" (i tebe sam sit satano) - možda će i da me biju, otkud znam, ali pesma zvuči kao da Black Sabbath pokušava da se ukalupi u post-punk, a ne može tokom čitave pesme. Doomerski utisak je toliko jak, volim Sabbath-e i post-punk podjednako, reći ću samo: SLUŠAJ/PRATI - DOWNLOADUJ/KUPI - I NE ZABORAVI, triput udri!
Desya Lovorov
Ponovo jaše "udaračka" trojka sa još ponekim uglednim gostima mlade hrvatske underground scene! I ovaj put izbacivši EP, uspešno hrane svoje fanove na kašičicu, što kažu. Ove tri pesme su taman idealne, koliko atmosfera u susednoj nam državi nije - uostalom, u istom smo sosu. Sisak kao grad metalurške industrije, možda daje potrebnu podlogu i inspiraciju za ukazivanje na sopstvenu prošlost, koja je sudbina svih nas, ako se malo šire pogleda:
GODINE 2014.
VIŠE NE POSTOJI ŽELJEZARA
SAMOUPRAVLJANJE VIŠE NE POSTOJI
INDUSTRIJA VIŠE NE POSTOJI
SISAK JEDVA POSTOJI
Članovi ### su otprilike u svojim srednjim dvadesetim godinama, rođeni u suton bivše zajedničke države (kao i ja), i ako zamenite po koju reč u citatu sa imenom svog grada, glavnu industrijsku delatnost - stvar je jasna: sjebani smo, pomislili bi. Ne umemo da upravljamo ni sami sobom, a kamoli drugima, ni svojim osećanjima. Da ne politišem i ne ispadnem prevejani yugo-nostalgičar, to više "nije in", da se bacim na preterano i prejebeno odlične instrumentale mojih omiljenih Siščana! Ovog puta imaju tri gosta na bas gitari u svakoj pojedinoj pesmi, što znači da oni ne zaziru od svojih kolega na sceni, već bez razmišljanja sarađuju, snimaju i prave pometnju, gde god stignu.
Numere, iako kraćih naziva nego uobičajeno (:D), snimane su u ruinama sisačke Željezare, čime su postigli dosta toga: i atmosferu i srž onoga na šta hoće da ukažu, pogađajući u srce gorućeg problema života i muzike na ovim prostorima. Uostalom, nazivi pesama govore sami za sebe: UZELI SMO IM NAJBOLJE OD ŽIVOTA, PUBLIKA JE ODAVNO VEĆ MRTVA, TRISTA NAOPAKIH KRIŽEVA. Da li se prepoznajete možda?
Čistim, gotovo adrenalinskim tonovima noise-rock/post-punk zamešateljstva, suverenim melodijskim (o da!) linijama tope glečere, bubanj udara sve u šesnaest, dok gitare nemilice spuštaju i dižu tenziju, tešku kao OLOVO. Katarza je zagarantovana samom strukturom pesme, jašta. Ne mogu reći "omiljena stvar", jer se njihovi EP-ovi slušaju sa izrazitom pažnjom (tri pesme nisu ubile nikoga) i celovito, ali ipak moram istaći treću, zatvarajuću "Tristo naopakih križeva" (i tebe sam sit satano) - možda će i da me biju, otkud znam, ali pesma zvuči kao da Black Sabbath pokušava da se ukalupi u post-punk, a ne može tokom čitave pesme. Doomerski utisak je toliko jak, volim Sabbath-e i post-punk podjednako, reći ću samo: SLUŠAJ/PRATI - DOWNLOADUJ/KUPI - I NE ZABORAVI, triput udri!
Desya Lovorov