Sinoćnim koncertom u niškom Feedback-u mariborska grupa Lačni Franc je donela u naš grad jednu neobičnu energiju, za koju nisam bila sigurna da više postoji.
Iskreno, očekivala sam preteranu nostalgiju, sporu old fešn svirku a naprotiv, bilo je toliko lepo i pozitivno da nisam skinula osmeh sa lica sve vreme.

Prvo što me zapanjilo je da ispred Feedback-a nema nikog da bleji i priča kako je scena mrtva, svi su normalno na koncertu zbog kojeg smo došli. Bend podmlađen toliko da je čak i Predin prokomentarisao da su svi zajedno mlađi od njega. Ali momci su bili na vrhuncu zadatka, da se fudbalski izrazim. Publika jeste bila malo probranija, ali to je nekako normalno. Lačni Franc je bend koji smo voleli osamdesetih, devedesetih i nije mejnstrim u smislu da može da se vidi na njuzfidu fejsbuka često. A i od skoro je ponovo na okupu tako da preporučujem onima koji budu imali prilike da ih Predin počasti svojim prisustvom to nikako ne propuste.

Koncert je bio dobar, komentari između pesama u duhu Zorana Predina, savetovao nas je da ne idemo u EU, pričao o muškom ponosu, Margiti, kritikovao neke dame iz publike koje su pričale sve vreme za šta je dobio aplauz. Ipak smo mi ozbiljna publika je l' da?

Jeste bilo nostalgično, ali ne u onom bljutavom smislu, već najboljem mogućem. U smislu da njegove pesme posle ovoliko godina dobijaju pravi smisao, da teme koje su nam tada bile daleke sada su naša svakodnevica. 

Novi album možemo da očekujemo sledeće godine. „Napraviću deset novih pesama i dodaću četiri obrade. To su pesme s kojima nisam bio zadovoljan kako su snimljene, ali zavredele su neki novi život. Takođe, objavićemo i CD i vinil, a iduće godine ćemo raditi velike promotivne koncerte i učestvovati na letnjim festivalima“, kaže Predin.
Do tada, nadam se da će  ovih nekoliko koncerata po Srbiji malo obristai prašinu sa ovog možda potisnutog nam u sećanje odličnog benda.

txt: Olja Wagner
foto: Filip Avramović