Bendovi svih zemalja – ujedinite se. Organizatori - uozbiljite se. Vi, posmatrači - otvorite oči. Vreme je za hardcore. Vreme je za ujedinjenje, ili kako je to Koja davno rekao „vreme je za pravdu, vreme je za istinu“. 


Bez dlake na jeziku, mladi kao bend, ali ne i po iskustvu u muzici, Hit By Pain iz Čačka, nastupili su sinoć (4.9.2014.) po prvi put pred kruševačkom publikom u klubu Zamajac. Ova petorka se pojavila kao bend podrške, te zasvirala pre sastava iz Grčke, My Turn.

Koncert najavljen za 21:30 počeo je sat vremena kasnije, kada se Hit By Pain našao na bini i započeo isporuku tvrdog zvuka. Tehnički problemi koji su nastali u prvom trenutku za posledicu su imali upravo tih sat vremena praznog hoda. No, veče je na određen način, imalo prizvuk onog čudnog osećanja koje se širilo oko nas. Oko mene. Mislim da me je to neobično osećanje pratilo i pre početka nastupa, ali kada je isti zaista i počeo, tek je tada taj utisak drugačijeg doživeo kulminaciju.

Jedan takt, jedan rif je bio dovoljan da se jedan deo mase pokrene i uleti u šutku. To je bila pretežno ekipa koja je došla iz Čačka da podrži sugrađane.  I upravo taj njhov senzibilitet,  ponašanje tokom mosh pita, to je bio onaj čudan momenat. Reklo bi se da je publika iz Čačka, ili bar taj deo publike koji je sinoć bio u Kruševcu, kao da su drugačiji, u odnosu na lokalnu publiku. Možda malo brutalniji, kada sinoćnje dešavanje uporedim sa nekim koja su bila u prethodnom periodu, ali ne u negativnom smislu. Broj ljudi koji je doputovao iz Čačka zajedno sa bendom nije bio ni mali, pa je odnos čačanske i kruševačke publike bio gotovo identičan, kako su primetili i momci iz benda.

„Mi na svirke često idemo mini busom i vodimo sa nama desetak, petnaest ljudi. Uvek ide ekipa iako, ustvari, dosta ljudi koji krenu sa nama,  nisu baš toliko u hardcore fazonu. Tu su i skejteri, pankeri, metalci... Ljudi iz Čačka, koji su večeras bili ovde, oni su se sami za sebe organizovali kako su znali, došli su i bilo nas je, pa bar približno koliko i domaćih ljudi, ljudi iz Kruševca.“ rekao je Vladimir Rašić, basista sastava.

Prema njegovim rečima, u Čačku, već dugo ne postoji priča koja se zove alternativa. U tom gradu se ništa ne dešava, pa su se ljudi, u onome što oni rade, prepoznali i pronašli. Hit by Pain, sa druge strane nastoje da uzvrate podršku svim ljudima koji njih podržavaju. One koji crtaju grafite, ekipu koja pokušava da ni iz čega napravi skate park, kao i mlade bendove.

„Poslednja svirka u Čačku  je bila, čini mi se, 2009. godine. Tad je svirao SMF i bilo je možda pedeset, šezdeset ljudu. Karte su bile skupe, neki mafijaši su udarali reket, bilo je svega i svačega i na kraju, posle toga scena je zvanično prestala da postoji. Svi bendovi su negde 2011. prestali da sviraju i od tada dugo nije bilo ničega. Dosta ljudi, pogotovo onih kvalitetnih je otišlo iz Čačka i više se nisu vratili. Lokali za svirke su se zatvorili. Sada trenutno ima nekoliko prostora u Čačku u kojima može  da se svira, ali sve što tu sviraš tvrđe od Divljih Jagoda mislim, to ne prolazi. Možeš da zamisliš kakvo je stanje kad je mafija ušla u tu priču.“ – nastavlja Vladimir.

Činjenica da Čačak nema, kako je u nastavku istakao pevač Konstantin Veslinović, underground scenu, donekle objašnjava utisak koji mi je ostavila publika iz ovog grada. Kada ljudima oduzmeš ono do čega im je stalo, kada ih ograničih, oni moraju da iskoriste svaku priliku koja im se pruža da pokažu i osete to što im nedostaje.
Situaciju u Čačku opisuje i činjenica da Hit By Pain dugo nije mogao naći prostor u kome će imati probe. Sve institucije iz ovog grada odbile su da im izađu u susret.

„Išli smo u Dom kulture, koji je glavna gradska kulturna institucija, išli smo u muzeje, nema gde nismo bili, da samo iznajmimo jedan podrum, samo jedan podrum da bi mogli da radimo probu. Bila su nam potrebna samo četiri zida i jedna utičnica i ništa više. Niko nije hteo da nam izađe u susret i onda smo na kraju našli prostor i plaćamo ga mnogo. Sve što možemo dajemo za to, kupujemo opremu polako, niko nam ne pomaže osim, eto, ekipe koja dolazi na svirke koja nas podržava i zbog njih većinom i radimo, jer da nije njih, onda, mislim, koja je poenta svirati.“- u nastavku govori Vladimir.

Kratka istorija ovog benda, koja počinje 2011. godine, oslikava upravo situaciju o kojoj su pričali momci iz Čačka nastali kao trojka, ne bi li kasnije došlo do promena u postavi, ali i dolaska novih članova. Sada ovu ekipu, pored Vladimira i Konstantina, sa kojima sam razgoavrala ovom prlikom, čine i: Srđan Petrović gitara, Petar Adžemović druga gitara i Miloš Burojević za bubnjevima.

„Bend je osnovan 2011. godine kada su se raspala dva čačanska hardcore benda. Jedan je Anti-dogma u kome sam ja svirao bas, a Miloš Burojević bubanj. Naš prvi gitarista je takođe svirao u Anti-dogmi. Bend se raspao na vrhuncu karijere po izlazku iz studija posle snimanja albuma i po odrađenim svirkama, koje su bile mnogo dobro posećene. Otprilike u istom trenutku se raspao i bend Democratic Teror. Bend koji je otvorio svirku Agnostic Frontu, svirao na Exitu i  koji je radio split sa Njujoroskim sastavom 25 ta Life. Oni su se raspali, negde posle toga zvanično, ali su pre toga prestali da sviraju. I onda jednostavno mi smo se našli i rešili da koliko god da bude teško da pokušamo da iscimamo opet neku priču, da se nešto pokrene. Da ne dozvolimo da to zamre ovde. Neke dve godine nam je trebalo cimanja po nekim podrumima, po dnevnim sobama, jako teško je bilo svirati bez opreme, mislim zamisli kad čoveku spava keva u sobi, a mi treba da sviramo.“- navodi Vladimir, a Konstantin dodaje:
“Ja trebam da urlam, a ne smem da je probudim.“

Jedan od ciljeva kome trenutno teže je da Čačak podignu na noge i hardcore i underground muziku uopšte,  postave tamo gde i pripada, na sceni.
„Mi inače sad planiramo da pravimo neke svirke u našem gradu. U Čačku situacija nije kao u drugim gradovima. Recimo u Užicu imate prostor, imate gde da iznajmite opremu. Mi opremu iznajmljujemo iz Kragujevca, plaćamo sami lokal, sami plaćamo bendovima, sve sami plaćamo i mi ćemo da prsnemo dobre pare za tu svirku, ali nama nema druge, ako hoćemo u našem gradu da pravimo nešto. Maksimalno se trudimo i čini mi se da ako sad umre ovaj pokušaj da se napravi scena da će to još dugo, dugo godina biti tako.“ –  ističe Vladimir.

U nastavku razgora Vladimir i Konstantin pričali su i o onima koji su ih podržali na samom početku, iako nisu znali puno o njima, obzirom da su, prema njihovim rečima anoniman bend.
„Što se toga tiče moram da istaknem Niški bend koji se zove Streetcore Unity koji nam je dao priliku da sviramo prvu svirku. YOX takođe, Palnkton iz Milanovca, ovi ljudi ovde iz Kruševca i iz Jagodine koji su nas zvali. Svirali smo na 035 festivalu i ljudi su nas dočekali sa takvim gostoprimstvom da članovi našeg benda, koji sviraju preko deset godina hardcore nisu tako nešto doživeli. Tako da, ja sam prezadovoljan, mi smo svi prezadovoljni. Imamo veliku podršku, i recimo ja nikad neću izbrisati iz sećanja tu sliku kad smo u Nišu, posle svirke nas nekoliko iz bendova i  ljudi iz publike došli i slikali se. Tu su bili i ljudi iz benda T-error, koji su došli na naš poziv. Inače mi smo i dali bendu ime po njihovoj pesmi „Hit By Pain“. Isto tako kad radimo obrade trudimo se da furamo domaće bendove koje su svi zaboravili. Da pokažemo da nije sve preko bare, da ima i ovde nekih dobrih stvari koje su ljudi olako zaboravili. Tako da, mi se trudimo da podržimo domaću scenu, domaća scena se isto tako trudi da podrži nas, dokle god postoji ta podrška sa jedne i druge strane mislim da će nam biti dobro.“ – nastavlja Vladimir. 


Pesme koje su predstavili u Kruševcu nastaju potpuno spontano i kako je Konstantin istakao to je potpuno neverovatno, ali svi članovi se odlično uklapaju, poput slagalice, čiji delovi čine Hit By Pain.
„Kad smo počeli da sviramo, čini mi se da smo za dve probe napravili tri pesme. Za sada imamo deset pesama, a dve još nisu završene. Imamo i dve obrade. Ove pesme smo sklopili za jedno četri, pet meseci svog postojanja, a imamo i neke nove pesmice. To se totalno spontano desi, dođemo na probu i kažemo, hej slušaj ovo i odsviraš rif i onda svako ubaci nešto svoje, ispravi ovo, ispravi ono. Skoro sve pesme  koje sad trenutno sviramo su zvučale totalno drugačije kad smo ih prvi put svirali na probi. Trudimo se da doprinesemo i za sada nam ne nedostaje kreativnosti.“- o procesu stvaranja pesama govori Vladimir.

Momci najavljuju izlazak prvog singla koji bi mogao da se pojavi već tokom novembra, kao i snimanje prvog spota.
„Nadam se da ćemo snimiti bar jednu pesmu to je sto posto sigurno i nadamo se tamo negde na proleće da možda objavimo i album. Pravićemo sigurno neke promocije tih pesama i tih spotova i to u vidu nekih svirki, i u vidu saradnje sa bendovima koje smo malo pre pomenuli. Tako da iskreno se nadam, ako se neke stvari poklope, da ćemo uspeti da snimio nešto u najskorijem mogućem roku, tipa do novembra meseca. Tada ćemo moći da se predstavimo ljudima, jer vrlo je teško u Srbiji, bez snimaka svirati negde. Nama se dešavalo da smo recimo cimali bendove po Beogradu i neki od njih su bili jako arogantni i rekli ono u fazonu, „ma šta ćeš ti da sviraš u Beogradu nemaš snimak“. Dok, recimo momci iz Niša, momci iz Jagodine, momci ovde iz Kruševca su nam izašli u susret, zvali su nas da dođemo i ja se iskreno nadam da ih nismo razočarali. Momci iz Grčke su nas baš ishvalili, rekli su nam da im se sviđa naša muzika, što nam mnogo znači.“ – navodi Vladimir imir i dodaje:
„Inače, večeras je bilo super, davno nismo bili na nekom mestu gde je bilo više pozitivne energije, ljudi su nas baš podržali. Toliko pozitivne energije na jednom mestu, baš smo se prijatno iznenadili. Mi u suštini jurimo svirke non stop i gde god nas neko pozove da sviramo mi nećemo odbiti. Odbili smo samo jednu svirku, a to je bila čačanska gitarijada koja je bila totalno neorganizovana, bila je propast i bila je sramota za svirati. “ – o nastupima priča basista, a pevač dodaje kako je ista bila sramota za gitarijadu i gitaru, kao instrument.

Kako je Vladimir otkrio gitarijada je bila organizovana u zatvorenom prostoru, gde su ljudi sedeli, bez mogućnosti da ustanu, dok je u publici zapravo bilo malo mladih, a pretežno ljudi preko pedest godina.
„Svi su svirali po dve pesme i znalo se unapred ko će da pobedi. To tako kod nas ide već godinama unazad. Još kada je Anti-dogma razvalila na čačanskoj Gitarijadi, na trgu i oduševila sve ljude, ali i tad se znalo ko će da pobedi. i to tako ide. Ali dobro, nema veze, mi se trudimo maksimalno da non stop imamo u planu neke svirke. Trebali smo da sviramo u Valjevu, međutim mojom ličnom ne ažurnošću se to neće desiti, jbg, nisam mogao da stignem. Nadamo se da će sledeća svirka biti u Čačku i da ćemo uspeti da organizujemo to što smo zamislili. Da konačno pokrenemo scenu u pravom smislu, jer jedno je kad svirate vi u jednom podrumu sa ekipom, a sasvim je druga stvar kad vam dođu ljudi iz drugih gradova i vide da tu ustvari postoji scena.“

Prema rečima ovih momaka, nastup u Kruševcu nisu naplatili, nisu uzeli novac za put, niti bilo šta drugo, ali sa druge strane nisu ništa ni tražili, već im je bilo važno da dođu  i da sviraju.
„Dokle god bude ljudi koji nas podržavaju, kao ova ekipa koja je došla večeras sa nama iz Čačka,  mi ćemo imati želju da sviramo, pa makar svirali za džabe. Naši ljudi mnogo pričaju o tome kako bismo trebali svi da se ujedinimo, ali malo se stvarno radi na tome. Mi imamo jednu pesmu na tu temu. Dosta je bilo kenjanja više, sediš pušiš vutru, piješ pivo, a kad trebaš da podržiš, da platiš dvesta dinara tebe boli dupe. Evo malo pre su bili tu neki momci, pankeri sa čirokanama, koji su ušli unutra i rečeno im je da treba  da se plati ulaz i oni su se okrenuli i otišli. Tako da, to mora da se promeni, ako se to ne promeni onda možemo svi da prodamo ove gitare. Mislim nema uopšte svrhe svirati, jer izgubilo se ono kad dođeš na svirku i briga te ko svira i briga te šta  se dešava. Upoznaš ljude, kao što smo mi upoznali tebe, kao što smo upoznali ove Grke, gomilu ljudi, i kad odeš kući, bez obzira što si prso pare i što si znojav, i što si pijan ili naduvan ili ne znam ni ja šta, sutra ujutru kad ustaneš znaš da si se proveo do jaja i da je vredelo svaki atom snage, svaki dinar i sva ta uložena želja se isplatila, jer si doživeo nešto što nikad nećeš zaboraviti.“, privodeći polako razgovor kraju dodaje Vladimir.

Za kraj momci iz sastava Hit By Pain istakli su: „Ljudi koji samo sede, čekaju da se nešto bolje desi, neće. Mi smo tako čekali dve godine i čekali i onda smo odlučili da uložimo maksimum snage i sad imamo to što imamo, jedan od najboljih studija koji je u Čačku ikada postojao, mada nisu to bili neki studiji, to su bili neki kokošinjci. Mi smo totalno anoniman bend, koji nema nikakav snimak, ali uspeli smo da prodamo 35 majica. a to je samo zato što se cimamo i pokazujemo da nam je stalo. To je najvažnije, ako nećeš da se cimaš onda bolje ostavi to, bavi se nečim drugim, idi pecaj, igraj klikere, vozi skejt ili nešto drugo. Nema ničega dok se ne iscimaš.“

Požurili smo, nakon toga, nazad u klub Zamajac, kako je u međuvremenu sastav iz Grčke započeo svoj deo nastupa, ali o tome nešto više u nastavku....

Txt: Ivana Grujić
Fotografije: Miloš Marjanović