Uzdrmati svet - Inside Out
Helly Cherry
Ko je JR?
Ovo je priča o jednom od najzanimljivijih umetničkih projekata koji se trenutno odvijaju. Iza njega stoji jednako zanimljiv umetnik. Njegovo ime je JR. Ono ne bi trebalo da zavara, jer iako ima tek 29 godina JR je davno izašao iz juniorskih kategorija stvaralaštva. U pitanju su inicijali mladog Francuza hipsterske spoljašnjosti koji svoj identitet drži u tajnosti.JR je još jedan od predstavnika sve popularnije umetničke gerile i smatra se najuticajnijim street art umetnikom uz Benksija. Kao i ovaj veliki engleski umetnik grafita i JR sakriva svoj identitet iza inicijala, jer većina njegovih radova na ovaj ili onaj način mogu biti okvalifikovana kao krivično dela, nažalost.
A u čemu je specifičnost njegove umetnosti? JR nije od onih koji će se žaliti zbog slabe posećenosti galerija i apatičnom odnosu ljudi prema umetnosti. On će vam svoja dela okačiti preko solitera, mostova, vozova i čik probajte da ih ignorišete. Jer, kako sam kaže, ulica je najveća galerija koju možete zamisliti, i tu, na ulici, njegova umetnost postaje konkurencija reklamnim bilbordima i izbledelim fasadama.
JR je počeo kao crtač grafita po ulicama Pariza. Bio je tada veoma mlad i siromašan tinejdžer mešanog porekla, a ono što ga je otpočetka izdvajalo bila je njegova hrabrost koja je sjajno sarađivala sa urođenom kreativnošću. U trenutku kada je jednog dana pronašao kameru u pariskom metrou JR je naslutio da je upravo fotografija ono što će postati novi korak u street art-u. Danas, ulice najvećih svetskih gradova s vremena na vreme bivaju oplemenjene ogromnim fotografijama iza kojih stoji ovaj umetnik. To je njegov način da saopšti svoju poruku.
Prethodni projekti
Ima ih mnogo i svaki je reprezentativan na svoj način. JR nije nikada imao problema sa tim da poseti najopasnije prostore urbanog i neurbanog sveta i postavi nimalo ugodna pitanja. Sve je, kako sam kaže, u kontaktu očima, i kada ljudi vide da radite za sebe i poruku koju želite da prenesete a ne za neku od korporacija ili organizacija svi su spremni da sarađuju. A onda sledi jednako kompleksan deo, postavljanje fotografija ogromnih dimenzija na prostore koji nisu namenjeni za to i bez saglasnosti nadležnih institucija. Upravo zbog opasnosti koja prati ovaj proces, JR postavljanje fotografija vidi kao sastavni deo svoje umetničke aktivnosti, ne manje bitan od njihovog stvaranja.
Projekat „Face to Face“ odveo je JR-a do Bliskog istoka gde je organizovao najveću ilegalnu izložbu fotografija na svetu. Preko ogromnog zida koji deli Izrael i Palestinu JR je postavio fotografije rabina i imama sa komičnim ekspresijama na licu. Cilj je bio da se ukaže na to da u većini situacija ono što je ljudima zajedničko zauzima više prostora od onoga što ih razlikuje. Nakon toga, ulice Jerusalima ukrasio je fotografijama Jevreja i muslimana koji se bave istim zanimanjima, jednih kraj drugih sa gotovo nemogućim izazovom posmatračima da pogode ko je ko.
„Žene su heroji“(„Women are heroes“) naziv je još jednog projekta koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ideja je bila da se posete konfliktna područja širom planete i ispriča priča o herojima na koje se uglavnom zaboravlja – ženama. Sam JR u jednom intervjuu rekao je povodom toga „Žene su me zainteresovale jer sam primetio, radeći prethodne projekte, da su uvek muškarci ti koji su na ulicama dok žene sede kod kuće, a zapravo one održavaju jedinstvo zajednice.“ U okviru ovog projekta JR je prikazao fotografije lokalnih žena na nekima od najopasnijih područja na planeti, u brazilskim favelama, Sudanu, Keniji, Kambodži... Njihove priče odnose se na silovanja, zlostavljanja dece pred očima majki, porodično nasilje i otuđivanje lične imovine koje su te žene pretrpele. JR, međutim, nije krenuo od ideje da žene prikaže kao žrtve, već pobednice u teškim uslovima u kojima žive.
Inside Out Project
„Inside Out“ je naziv projekta za koji je JR osvojio TED nagradu za 2011. godinu. U predivnom govoru koji je održao prilikom primanja nagrade pokušao je da da odgovor na pitanje može li umetnost promeniti svet. Po njemu, zadatak umetnosti i nije da menja svet u nekom praktičnom smislu, već da menja način na koji ljudi posmatraju svet. Prednost umetnosti je u tome što je ona neutralno polje, poput analogije stvarnosti, i to joj omogućava da bude prostor gde se postavljaju pitanja i menja percepcija stvarnosti.
Ideja Inside Out projekta je sasvim jednostavna a opet potpuno originalna. JR je uputio poziv svima, gde god se nalazili i ma čime se bavili, da postanu njegovi ravnopravni saradnici. Pojedinci i organizovane grupe iz celog sveta pozvane su da načine fotografije ljudskih lica iz svoje okoline u crno beloj tehnici i pošalju ih njemu. Nakon određenog vremena JR šalje te iste fotografije nazad ali odštampane na plakatima ogromnih dimenzija da budu okačene na javnom prostoru.
Same fotografije tek su jedan, i to ne čak ni bitniji, deo ukupnog umetničkog akta. One su osnova za izradu plakata čija se snaga nalazi (iako zvuči banalno) u fizičkoj veličini, a zatim i prostora na kom se prostire. U pitanju su lica najobičnijih, anonimnih ljudi sa kojima razmenjujemo poglede i snaga Inside Out projekta upravo je u interakciji koja briše granice između autora i posmatrača. U čitavom procesu ovog projekta JR je na sebe preuzeo tek skromnu ulogu posrednika i štampara. Jer, šta je potrebno za globalni umetnički poduhvat? Ljudi, energija i lepak, kaže 29-ogodišnji francuski umetnik.
Dakle, Inside Out je projekat koji svakom pruža priliku da izrazi svoju kreativnost i zauzme se za stvari do kojih mu je stalo. Potreban je samo najobičniji foto-aparat i dobra volja. Učesnici svoje fotografije postavljaju na zvanični sajt projekta a one im se vraćaju u formi džinovskih postera. Uslov je samo da se po prijemu one izlože na javnom prostoru, u duhu ranijih JR-ovih radova. Zatim se izloženi plakati fotografišu i preko sajta dobijaju svoj odjek širom sveta.
Jednom rečju, nikada pre ovog projekta nije se lakše, jeftinije i uz profesionalniju podršku mogla sprovesti jedna akcija tako visokog umetničkog kvaliteta i nikada nije bilo jednostavnije učiniti nešto za stvari do kojih vam je stalo. Potrebna je samo vaša volja. Sa druge strane, Inside Out projekat je i direktna provokacija. Nakon što pogledate sajt ili odslušate JR-ov inspirativni govor sa TED konferencije, osetite se pomalo nelagodno što i dalje sedite skrštenih ruku. A to, valjda, i jeste njegova poenta.
„Žene su heroji“(„Women are heroes“) naziv je još jednog projekta koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ideja je bila da se posete konfliktna područja širom planete i ispriča priča o herojima na koje se uglavnom zaboravlja – ženama. Sam JR u jednom intervjuu rekao je povodom toga „Žene su me zainteresovale jer sam primetio, radeći prethodne projekte, da su uvek muškarci ti koji su na ulicama dok žene sede kod kuće, a zapravo one održavaju jedinstvo zajednice.“ U okviru ovog projekta JR je prikazao fotografije lokalnih žena na nekima od najopasnijih područja na planeti, u brazilskim favelama, Sudanu, Keniji, Kambodži... Njihove priče odnose se na silovanja, zlostavljanja dece pred očima majki, porodično nasilje i otuđivanje lične imovine koje su te žene pretrpele. JR, međutim, nije krenuo od ideje da žene prikaže kao žrtve, već pobednice u teškim uslovima u kojima žive.
Inside Out Project
„Inside Out“ je naziv projekta za koji je JR osvojio TED nagradu za 2011. godinu. U predivnom govoru koji je održao prilikom primanja nagrade pokušao je da da odgovor na pitanje može li umetnost promeniti svet. Po njemu, zadatak umetnosti i nije da menja svet u nekom praktičnom smislu, već da menja način na koji ljudi posmatraju svet. Prednost umetnosti je u tome što je ona neutralno polje, poput analogije stvarnosti, i to joj omogućava da bude prostor gde se postavljaju pitanja i menja percepcija stvarnosti.
Ideja Inside Out projekta je sasvim jednostavna a opet potpuno originalna. JR je uputio poziv svima, gde god se nalazili i ma čime se bavili, da postanu njegovi ravnopravni saradnici. Pojedinci i organizovane grupe iz celog sveta pozvane su da načine fotografije ljudskih lica iz svoje okoline u crno beloj tehnici i pošalju ih njemu. Nakon određenog vremena JR šalje te iste fotografije nazad ali odštampane na plakatima ogromnih dimenzija da budu okačene na javnom prostoru.
Same fotografije tek su jedan, i to ne čak ni bitniji, deo ukupnog umetničkog akta. One su osnova za izradu plakata čija se snaga nalazi (iako zvuči banalno) u fizičkoj veličini, a zatim i prostora na kom se prostire. U pitanju su lica najobičnijih, anonimnih ljudi sa kojima razmenjujemo poglede i snaga Inside Out projekta upravo je u interakciji koja briše granice između autora i posmatrača. U čitavom procesu ovog projekta JR je na sebe preuzeo tek skromnu ulogu posrednika i štampara. Jer, šta je potrebno za globalni umetnički poduhvat? Ljudi, energija i lepak, kaže 29-ogodišnji francuski umetnik.
Dakle, Inside Out je projekat koji svakom pruža priliku da izrazi svoju kreativnost i zauzme se za stvari do kojih mu je stalo. Potreban je samo najobičniji foto-aparat i dobra volja. Učesnici svoje fotografije postavljaju na zvanični sajt projekta a one im se vraćaju u formi džinovskih postera. Uslov je samo da se po prijemu one izlože na javnom prostoru, u duhu ranijih JR-ovih radova. Zatim se izloženi plakati fotografišu i preko sajta dobijaju svoj odjek širom sveta.
Jednom rečju, nikada pre ovog projekta nije se lakše, jeftinije i uz profesionalniju podršku mogla sprovesti jedna akcija tako visokog umetničkog kvaliteta i nikada nije bilo jednostavnije učiniti nešto za stvari do kojih vam je stalo. Potrebna je samo vaša volja. Sa druge strane, Inside Out projekat je i direktna provokacija. Nakon što pogledate sajt ili odslušate JR-ov inspirativni govor sa TED konferencije, osetite se pomalo nelagodno što i dalje sedite skrštenih ruku. A to, valjda, i jeste njegova poenta.
Jednostavno Sasvim