"Medulla Mactabile Maculae" je projekat i pseudonim pod kojim Mihailo Dragojević predstavlja svoju umetnost od 2011 kada je i nastao prvi snimak "Medulla Mactabile Maculae", traka od oko 20 minuta snimljena u "So What Studiju" u Beogradu na klavijaturama Vanje Kuletina iz grupe "Schizophrenic Reality" i "Points of Reality". Projekat je live recording, ambijentalnog i noise karaktera, gde je većina pesama snimljena sa minimum ili bez edita. Svi albumi do sada (Conditioning, Unsquarity, On Human, Lukter Luften) su nastali kao improvizovana muzika namenjena za originalni soundtrack filmova istoimenog autora i dostupni su svima online i samo u virtualnoj formi. Ostale detalje ove priče otkriva nam Mihailo u razgovoru koji sledi...


HC: Kada si napravio projekat Medulla Mactabile Maculae, koja je tvoja želja bila i kakav smisao ima? Šta to tebi znači, a šta bi trebalo slušaocima?
MMM: Srž ili suština ubitačne mrlje je sam naziv projekta i njegov smisao.  To je ta mrlja koja društvo koje je odvojeno od prirode ostavlja u našim mislima. Projekat je definisan 2011., ali ne bih o brojevima to je besmisleno ideja je postojala u meni mnogo pre toga i može se osetiti u prethodnim mojim radovima koji i nisu vezani konkretno za muziku.To je takođe i sam razlog zbog koga bilo šta i radimo... ukazivanje na bolest i njeno demistifikovanje i na sam taj način prevazilaženje istog.

HC: Ako je tvoj muzički izraz industrial, noise, eksperimental, šta bi bila inpiracija koja zahteva ovakvu napetu formu?
MMM: Muzika koja nema pravila je jedina muzika koju mogu da definšem muzikom za sebe. Spontana ne ponovljiva kreacija; improvizacija. Svi možemo sve da pravimo i modifikujemo.. Sve se shvata i sve se razume samo je pitanje da li to mozak prihvata u odnosu na nevidljivu indoktrinaciju... al to je sad šira tema.

HC: Kako generalno nekome ko nije upućen u intenzivnu buku, ali i ambijentalne, drone i slične zvuke objasniti i kako ti se čini izjava Merzbow-a:  "There is no such thing as noise"?
MMM: Potpuno je realno. Kada god razmišljam o muzici prvo čega se setim je tišina kao što J. Cage kaže.. ali za mene jedina realna muzika koja nije proizvod ljudske boleštine je zvuk iz prirode direktno ono što jeste u trenutku, jer čim nešto planiramo odmah krećemo sa izgradnjom monumenata koji su i onako i ovako osuđeni na propast, tj na nepostojanje.

HC: Noise. Muzika ili Anti-Muzika :)? Zašto je jedno, a zašto je drugo?
MMM: Zna se sve je to muzika a danas anti muzika je ustvari približnija realnoj muzici od tzv ''muzike muzike''. Hahahhahaha jedna satire drugu, dok ne prevaziđemo sve to.

HC: Jesi li razmišljao da nastupiš uživo? Kapiram da teško ponoviti ono što se moze čuti na izdanjima pa zato,... kako bi zapravo i mogao da izgleda tvoj nastup?
MMM: Ne konkretno. I definitivno ne bih pokušavao da sviram stvari koje sam uradio jer bi to bilo besmisleno totalno i neizvodljivo zbog samog proizvoda. Ali pošto su sve pesme koje sam napravio bile pozadina za moje filmove koje radim mozda bi imao neki video nastup... al to mi nije trenutno u mozgu izdefinisano ni kao potreba ni kao ideja. Dovoljno mi je što sve što uradim u nekoj formi je dostupno na internetu većoj publici i trenutno sam zadovoljan sa tim limitiranim medijumom.. bar za sada.

HC: Neponovljivost napravljene muzike. Prednost ili mana?
MMM: Ne znam.. sve je to komunikacija meni.. već sam reko šta mislim u tom smeru čini mi se..

HC: Kaže jedan moj ortak "za sve to ti je dovoljan fruti lups i esid"... Šta koristis u radu? Hardver, softver, gedzet isl...
MMM: Samo tastatura I miš. Sve od muzike radim u LMMS programu sem prve kompozicije koja je umesto live tastature bio live pravi električni klavir u studiju mog prijatelja Vanje Kuletina. Previše me stvari interesuje da bi u sve ulazio u perverziju jer ova muzika koju radim samo mene interesuje prosto kao zvuk.

HC: Danas je računar dostupan svima. Činjenica je da masa ljudi radi nešto po pitanju muzike. Da li smatraš da je ta dostupnost dobra i to da svako može da radi muziku/buku?
MMM: Svako moze sve da radi. Ne postoji talenat / gen koji to definiše. Sve je samo uvid, tj uslovljavanje. Ukusi su relativni, a priroda nije. Bez vazduha umiremo, a samo naše tripovanje u suprotnom je ono što je relativno.

HC: Koliko stižeš da pratiš dešavanja u ex yu u smislu novih i starih imena. Ko ti je zanimljiv sa naših prostora? Čini se da je pre jedno 5-6 godina naišao neki novi talas bendova i projekata a onda je to malo splasnulo sada. Kako ti vidis to?
MMM: Ne pratim regione, klasifikacije itd. Zemlje, tagovi i te podele sve mi se to gadi. Samo primetim kada mi nešto ispliva slučajno, energetski i tu stazu pratim. Vrlo je malo stvari koje mi baš ostave utisak i kad kazeš ex yu vredi napomenuti samo jedno ime koje mi je reflektovalo nešto realno što i sam osećam sasvim slučajno. Grupa Machina koju čine Toni Mahagoni i Edvard Vulgarius. Za njih sam skoro uradio 2 spota jer su mi se toliko dopali sa razmišljanjem, tj suštinom sa kojom se iskazuju... to je bilo to. Jedino bih sa njima mogao da se identifikujem u suštini jer ostalo mi je realno emulgator pasterizovana boranija ali sve kvalitetne stvari ostaju ne primećene jer to je i smisao ovog društva... pećina trip. Sigurno tu svuda ima dosta toga realnog neotkrivenog, to je činjenica... ali nisam dovoljno upućen u tokove i dešavanja da bih o tome pričao.. Sopstvene misli su mi više inspiracija od bilo čega što mogu da vidim od drugih direktno...

HC: I ovim ti ostavljam poslednju priliku da kažeš nešto što želis a nisam te pitao i jeste ili nije bitno tebi, nama, nekome...
MMM: Umetnost je samo izražavanje bolesti ovog društva koristeći razne medijume, jer sve ono što je lepo i komunikativno već postoji savršeno onako kako jeste u prirodi.

Sa Mihailom razgovarao Nenad

Website: http://medullamactabilemaculae.com/