Ovo je jedan bend, jedan čovek, koji stvara muziku zbog nostalgije za mlađim godinama i zbog ljubavi prema muzici. Ovo je Saša-Kodagain.


Saša Zorić je još kao tinejdžer bio istinski panker. Još tada, ’80. godina, imao je svoj pank bend „Pankreas“, koji je u leto 1978. godine svirao kao predgrupa benda Mama Rok. I dok je „Pankreas“ bio aktivan, Saša je sa svojim magnetofonom snimao svoje prve pesme. Tih godina je i snimljen album „I Love to tg’d, tg’d“ kog je otkrio Slovenac Dušan Hedl iz Maribora i on će jednu pesmu iz tog perioda (pesma se zove 1941) izdati na vinilu u okviru kompilacije elektronske muzike sa prostora bivše SFRJ.

Kada je Saša otkrio da mu pank više ne odgovara, počeo je da se bavi drugačijom vrstom muzike. I tada, u toj mešavini utisaka i uticaja, pojavio se Kodagain. Uvek je bilo interesovanja za Sašinu muziku, tj. muziku Kodagain-a. Može se reći da je Kodagain mogao u ono vreme dostići slavu The Smiths-a ili Joy Division-a, ali tadašnji uticaji underground i alternativne muzike ovakvih, stranih, bendova, još se nisu dovoljno razvili u našem svetu. Na samom početku, Kodagain je vrlo malo nastupao uživo. Kako je sâm rekao, u intervjuu za B92, sve se odvijalo u sobi, za uzak krug prijatelja, dok naravno internet i My Space nije postao popularan, tada se pojavila prilika da pusti svoju muziku u javnost.

Kodagain je u periodu 1987. I 1990. slao snimke na zaječarsku Gitarijadu sa namerom za promovisanje svoje muzike, ali su ih svake godine odbili pod obrazloženjem da je problem što pevaju na engleskom. Tokom dugog vremena postojanja benda, napisali su veliki broj pesama, a od 2007. godine Saša je birajući poeziju za koju je pisao muziku, došao u kontakt sa Quentinom S. Crispom, britanksim piscem horor literature, koji i danas piše tekstove za pesme. Čuvši pesme koje su postavili na My Space, Quentinu se svidela njihova muzika, i ubrzo je došlo do saradnje. I onda je pisac počeo sa slanjem autorskih pesama za koje je Kodagain radio muziku. Tako je i nastao album „Letters from Quentin“. Ovaj bend je snimio trinaest albuma za Zdenka Franjića i njegovu nezavisnu  izdavačku kuću Slušaj Najglasnije, a jedan album je izdat u Americi-Supernatural. Kodagain sarađuje, u kontaktu je sa bendovima poput The Monochrome Set,  Scarlett’s Well,  Peasant,  Goribor…

Interesantno je da Sašinu muziku, zahvaljujući internetu, slušaju širom sveta. Ljude zanima da čuju nešto novo, alternativno, jedinstveno, nešto neobično. Generacije ljudi, pre svega muzičara koji su odrastali sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, u onoj muzičkoj eksploziji, su upijali sve tonove, strofe svih pesama, i kasnije su stvarali svoju muziku… Tako su izgledali počeci Sašine muzičke karijere. Jedan od najboljih, alternativnih, eksperimentalnih, underground bendova, Kodagain, može se pohvaliti svojom jedinstvenošću i originalnošću, a svakako zaslužuje više slušalaca.

Radio emisija, POP Depresija  je januara ove godine emitovala dvosatnu emisiju posvećenu Kodagain-u i Saši Zoriću: http://www.popdepresija.com/?p=2993.
Na sajtu Discogs se nalazi jedan od njihovih albuma: http://www.discogs.com/Kodagain-Supernatural/release/5958967.

Nikola Pujić