Festival Famnaz III (Pančevo, 22.8.2014.)

Do sad sam uvek nečim bio sprečen da posetim FAMNAZ (festivalu ne pomaže avgustovski termin, kada su ljudi na letovanjima i putovanjima) i malo je reći da sam prekjuče bio oduševljen onime što sam video. Počevši od solidne organizacije i ispoštovane satnice, preko prijatne atmosfere pančevačkog Doma omladine (hol i dvorište Doma) i lepe posećenosti (ponajviše mladih ljudi) - pa sve do fenomenalnog izbora zastupljenih umetnika na festivalu (strip autori i muzičari - predstavnici kineske, slovačke, rusinske, rumunske i romske zajednice).

Festival je zapravo počeo još popodne, oko 15h, kada je u Klubu Dvorište održana DELIKATESNA TERAPIJA - besplatna degustacija hrane spremljene po tradicionalnim receptima jednog broja etničkih zajednica koje žive na teritoriji grada Pančeva, uz prigodan kulturno-umetnički program (nastupio je Xu Xiao Jun, mladi trgovac sa pančevačkog buvljaka koji se bavi kantautorskim radom). 

Nažalost, nisam prisustvovao ovom delu festivala jer sam sa društvom u Pančevo krenuo tek oko 19h, taman na vreme da stignem da na brzinu pogledam izložbu novosadskog strip crtača i ilustratora Dušana Durmana. Durmanov autorski strip serijal William Henrich od 2010. godine redovno izlazi u omladinskom časopisu za Slovake u Vojvodini Vzlet. U pitanju su strip priče o istraživaču paranormalnog i borcu protiv zlih sila, a u decembru 2011 Vzlet je objavio i njegov mini album pod naslovom William Henrich i izgubljena znanja. Od augusta 2013 niz kratkih autorskih stripova se pojavljuje i u Maku, kulturno-političkom časopisu Rusina u Vojvodini. U februaru 2014 Durman sam izdaje zbirku stripova na engleskom jeziku The lost land of Ian Worman (takođe u okviru serijala o Williamu Henrichu). Tokom svog obrazovanja za umetnički poziv Dušan je pohađao umetničke škole u Novom Sadu i u Košicama u Slovačkoj. Izložba je održana u holu Doma omladine i lepo je predstavila rad mladog crtača.

Već oko 8 uveče je održana projekcija filma “Živan Pravi Pank Festival”. U pitanju je dokumentarac o Živanu Pujiću, tomaševačkom pesniku - DIY organizatoru, koji se već godinama bavi organizacijom pank svirki i festivala i koji se jedno vreme bavio menadžmentom za neke viđanije srpske underground punk bendove. Film Ognjena Glavonića se konkretno bavi Živanovom organizacijom neslavnog (i za sada poslednjeg) festivala Tomaševcu u pohode #6. Tada - 2011. - je uprkos posvećenosti organizatora i odličnom repertoaru bendova (Datum vyroby, Više od milimetra, Madres egoistas, Marienfeld ...) prodato samo 12 karata, što je označilo i potpuni krah kako festivala - tako i ideje o Sveslovenskom punk, HC i ska festivalu u koji je TUP trebalo da preraste. Glavonićev dokumentarac je - uprkos fantastično efektnim crnohumornim momentima - za mene bio izuzetno depresivan, jer je, što bi englezi rekli, bio je 'too close to home'. Naime, ja sam se i sam u ranoj mladosti bavio punk i DIY produkcijom i znam koliko je to na kraju krajeva bilo izuzetno razočaravajuće iskustvo i koliko takve stvari mogu da pokolebaju čoveka i njegovu veru u sopstvene potencijale i u ljude uopšte. Kada se završila projekcija odjurio sam do najbližeg fast fooda da nešto pojedem i nekako skrenem misli sa svega onoga na šta me je ovaj film podsetio (recimo, na činjenicu da je poslednji broj mog punk fanzina prodat u 0 (slovima: nula) primeraka). Razlika između mene i Živana je ipak velika - ja sam te 2002. umeo da shvatim 'koliko je sati' i batalio sam skoro sve čime sam se bavio u toj underground DIY punk produkciji, što Živan još uvek nije i koliko smo u dokumentarcu mogli da vidimo - sve to je uticalo na to da Živan da proživljava neke zaista veoma teške trenutke - sa sve lečenjem na nekim psihijatrijskim institucijama ... Drago mu je što je FAMNAZ - u čijoj organizaciji Živan učestvuje - ipak daleko uspešnija priča!

Posle klope, vratio sam se do Doma omladine gde su na sceni upravo prašili Datum Vyroby. Ovaj bend iz mesta Barjedov u Slovačkoj je Srbiju prvi put posetio baš na tom na poslednjem TUP festivalu u Tomaševcu a osim toga su iste godine svirali i u mestu Padina u opštini Kovačica. Ovaj speed punk bend postoji od 2003. godine i u međuvremenu su prešli razvojni put od potpunih početnika do vrlo usvirane i energične petočlane postave. Bend čine Lukáš Raďak, Ján Kyjovský, Kamil Jurčišin, Tomáš Stupjanský i Martin Mikula. Svoj melodični i pevljivi zvuk su nam predstavili kroz pesme Svedomie, Laska je ojeb II, Duchaprazdno, Urob čo chceš, Tato spoločnost, Eva, Drak, Beštia, Minulost i Divadlo. Momci su bili u sjajnom raspoloženju i bili su vrlo komunikativni sa publikom. Posle svirke u Pančevu bend ima zakazanu svirku u Subotici na još jednom INSOMNIA festivalu (zajedno sa Harmonijom Haosa, Više od milimetra i Digital Warfare).

Bez previše okolišanja, odmah čim su se pankeri iz Slovačke sklonili svoju opremu sa bine, na red dolaze Crazy Cousins iz Ruskog Krstura. Kako sami kažu za sebe, Crazy Cousins sviraju agro-punk sa minimalnim primesama ska zvuka. Njihovi tekstovi su na rusinskom jeziku i bave se humorističnim obradama situacija iz seoskog i urbanog života. Bend čine Aleksej Makaji, Andrej Simunovic, Dorian Cizmar i Ivan Simunovic. Jednom pesmom su bili zastupljeni na kompilaciji časopisa Vzlet koja se bavila slovačkim i rusinskim bendovima sa područja Vojvodine. Svirali su autorske pesme Veznji zajdu, Daj palenki i Luzerska i neke obrade od Goblina (Kako bih voleo da si tu), KUD Idijota (Genijalci), Ramones (Blitzkireg Bop) ... Kao i pesme iz poznatih filmova Stand By Me (Stand By Me) i Rizlu imaš (Munje). Osim rusinskih etno motiva u nekim pesmama i gorenavedenih bendova koje obrađuju, melodičnije pesme grupe Crazy Cousins najviše liče na ono što rade domaći bendovi poput Six Packa.

Posle punka, usledio je potpuni obrt u vidu energičnog nastupa grupe Jump In. U pitanju je novi projekat Liviusa Pavlova, gitariste legendarnog banatskog benda Napred u Prošlost. Ovaj projekat kombinuje elemente elektronske muzike i rokenrola, sa tekstovima na srpskom i rumunskom jeziku. Jump In iza sebe ima jedan album - za izdavačku kuću Radioaktivno - pod nazivom Kuda ide ovaj svet?. Ovogodišnji nastup na FAMNAZ festivalu je bio ujedno i njihov prvi javni nastup tj. svetska premijera njihovog  repertoara. Osim Pavlova u autorskom radu benda ravnopravno učestvuju pevačica Ivana Malek i flautiskinja Vesna Pavlov. Muzika grupe Jump In predstavlja slobodni miks electro-industrial, EBM, trance i futurepop muzike a sve to je pod uticajem onog prepoznatljivog senzibiliteta, na koji smo navikli u stvaralaštvu grupe Napred u Prošlost. Sam nastup izgleda tako što Pavlov peva preko unapred pripremljenih matrica, koje pušta sa lap top kompjutera. Prvo je nekoliko pesama izveo sam, da bi mu se ostale dve članice pridružile za drugi deo nastupa. Sve u svemu, mislim da je Jump In imao najjaču podršku pančevačke publike. Bili su svoji na svome i isporučili su veoma dobar i ubedljiv koncert ... 

Nakon Jump In-a, nastala je jednosatna pauza, jer je grupa GIPSY MAFIA feat. BRAĆA BLEKVUTRIĆ iz Zrenjanina kasnila u dolasku. Naime pošto je bio petak i radni dan, neki članovi benda su morali da ostanu na poslu do 22h, da bi tek onda krenuli iz rodnog Zrenjanina u Pančevo. Nažalost, odmah po polasku, negde kod Lukićeva, su im stala kola i morali su da sačekaju dok se ne organizuje drugi prevoz do Pančeva. Organizacija je na svu sreću nekako uspela i bend se nekako pojavio na bini u dvorištu Dama omladine - ali samo da bi odsvirao nekoliko pesama pre nego što je festival - to jest svirka - morao da bude završen, oko 1 posle ponoći. Ovaj bend je počeo kao hip-hop dvojac - Skill & Buddy O.G - pod nazivom Gipsy Mafia, ali se vremenom razvio u ozbiljan rock bend. Za nešto manje od godinu dana funkcionisanja u ovoj postavi, snimili su EP i odsvirali gomilu koncerata u zemlji i regionu. Energični živi nastupi su jedan od najjačih aduta ovog benda, a njihovi tekstovi ''beskompromisno kritikuju nasilje i netoleranciju koji su se zahvaljujući opštem licemerju neprimetno uvukli u srž naše svakodnevnice i mentaliteta''. Pesme kao što su Shut the fuck up i ACAB - Fuck the police najviše liče na crossover HC i rap zvuk koji su u prvoj polovini devedesetih prezentovali Body Count i njihov predvodnik Ice T. Dakle radi se o rap muzici sa teškim gitarskim zvukom (moram na naglasim izuzetno pohvalne komentare na veoma kvalitetne muzičare u bendu, naročito bubnjara). Ono što ovaj bend izdvaja iz gomile jesu odlični i beskompromisni tekstovi, kao i jasan stav protiv fašizma, predrasuda, nasilja i policijskog autoriteta koji zastupaju ovi momci. Njihove studijske snimke možete pronaći ovde. Definitivno vredi pogledati njihov sledeći nastup i sa velikim nadanjima očekivati njihov prvi pravi album!

Ovogodišnji FAMNAZ festival je u potpunosti opravdao i potvrdio sve razloge svog postojanja, jer je osim promocije bogatstva multikulturalnosti naše sredine, svojim muzičkim izborom svim posetiocima doneo mnogo pozitivne energije i efektno srušio sve moguće etničke i kulturološke predrasude koje postoje u Srbiji.