Naučno-fantastični film iz 2007. godine koji bi morao biti na samom vrhu liste najboljih scenarija ikad.  Sam tekst je nastajao skoro četrdeset godina, dok je ekranizacija čekala pravog režisera. Neverovatno, ali urađena je i predstava. Skoro pa kompleksan projekat. Radnja filma je sledeća: univerzitetski profesor John Oldman (o ironijo, dobra si stvar), odlazi iz grada i kolege dolaze da mu prirede neku vrstu ispraćaja. Razlog njegove odluke da ode je misterija i on želi da tako ostane. Međutim, kolege se ne slažu, znatiželja vredno kopka. Dok se pakuje, započinje diskusiju sa njima o istoriji čovečanstva, opstanku ljudskog bića i da li bi čovek mogao da produži životni vek na hiljade i hiljade godina. Kolege su profesori iz ranih oblasti, kao što su biologija, veronauka, antropologija, arheologija i naravno istorija. John (slučajno/namerno) otkriva da je on pećinski čovek i tvrdi kako ima više od 14.000 godina. Da….pomislio bi čovek svašta. John dalje tvrdi da je opstao zahvaljujući konstantnoj migraciji i učenju, što neformalnom, što formalnom Prijatelji još uvek veruju da je primer namerno prebacio u prvi slučaj jednine kako bi teze bile lakše za diskusiju ali se ubrzo uveravaju da on zaista veruje u svoju priču. zabrinuti za njegovo psihičko zdravlje i stabilnost, pozivaju prijatelja, psihijatra, da proceni ozbiljnost situacije. Art, psihijatar, će biti presudna ličnost u raspletu ove misterije.
Možda zvuči naivno i glupo, nezrelo i detinjasto, međutim film je vrlo provokativna, bode po temama koje će uvek biti tabu, traži balans između religije, racionalnog, potencijalnog. U isto vreme, on uznemirava i smiruje, golica mišljenje i stavove, održavajući pažnju do samog kraja. Možda je sve moguće…ili nije.
9/10

Tamara Maksimović