"Privači me taj naboj underground umjetnosti jer jedino tu u najzabačenijim i skrivenijim kutcima ljudskog stvaralaštva ne postoje nikakvi ni zakoni ni pravila ni ograničenja. Totalna i apsolutna sloboda izražavanja!" Ivan Barić


HC: Pozdrav Ivane, šta se radi ovih dana. Kako je u Požegi, “krasterskoj prestonici” Hrvatske pa i šire? :)
PŠ: Pozdrav brate, ništa! Hehe! Jedemo gov*a iz dana u dan propadajući sve dublje i promatramo vlastitu propast ko drogirane krave ne poduzimajući ništa po tom pitanju osim što živeći od minimalca do minimalca kukamo kako su nas sjebali “oni tamo neki”, a mi svi vrijedni, pametni, sposobni i radišni za nevjerovat, ne znaš koji je od nas sposobniji i vrjedniji. Požega je crna rupa  za ikakav prosperitet i budućnost al zato brate deremo pankčinu ko munjeni. Možda zato i je tako dobar punk u Požegi hehehe. Ne bih se baš hvalio da smo prijestolnica al činjenica je da istih 7-8 ljudi konstantno već godinama stvara nešto novo i svaki od tih pojedinaca je kreativac i pojava  za sebe kakva se rijetko može negdje sresti, nemam pojma što nas je sve okupilo i to pogotvo u tako malom gradu. E al stvarno sam skroman…

HC: Normalno pitanje, na koje je verujem red da se odgovori na samom početku: odkud ponovo Pajser Šmajser nakon pauze od 8-9 godina? Motiv i povod su..
PŠ: Ma nikada nisam ni izgubio želju za radom na fanzinu niti sam mislio da je sa prvim brojem kraj pš-a samo što nas je život razbacao na sve žive strane i desilo se to da smo morali “odrasti” ono , klasika- prvi ozbiljniji poslovi, završetak faksa (Domagoj), obitelji, ženidba, prvi krediti (jebo im ja ko ih izmisli..) ….A sve nekako sam mislio da i te ideje o kojima bih pisao nisu dovoljno dobre ili zanimljve, bio sam totalno bez inspiracije. Definitivan motiv za nastavak rada je bio kada sam pročitao jedan od “renomiranijih” cro fanzina prošle godine i vidio da stvarno danas čovjek nema što pročitati, jad i bijeda, mislim ne da serem ili da sam mutavi egoist koji se guši u taštini misleći da je dobro jedino što on radi, ali za sve nas koji smo odrasli na fanzinima iz devedesetih zna što želim reći. Čak štoviše ovo kako ja danas radim zin je totalna zajebancija za razliku od prvog broja gdje smo nešto kao i htjeli “reći”, ja se danas opušteno zajebavam. Jebem ti lignju, prije pročitaš fanzin i on ti otvara neke nove vidike, dolaziš do novih spoznaja, ideja razmišljana, jebote naučiš nešto, a ovo danas je toliko isprazno i nemaštovito da kad sam vidio da ljudi, ali stvarno od ničega naprave fanzin pa zašto to onda ne bih i ja…  pa kad je sve u kurcu po tom pitanju onda nek to bude i PŠ!

HC: Kakav je bio osećaj po prvi put držati svoj fanzin u rukama te 2005.?
PŠ: Uuuuuu, najbolje bi bilo usprediti ga sa čistim adrenalinom, imati nešto svoje i postati “aktivan dio scene”, za razliku od današnje letargične punk mladunčadi koja nema nikakvih ni ideja ni afiniteta za radom, kao da zaboravljaju ili još gore možda uopće ni ne znaju da su upravo fanzini jedna od najbitnih stvari u cijeloj ovoj punk priči, a ne samo rokenrol i cuga …..

HC: Iako ste fanzin na početku radili kao dvojac, poslednja dva broja si uradio sam. Je li lakše sam raditi fanzin ili kao ekipa? Pretpostavljam da je sam teže skupiti materijal kad si sam, ali sa druge strane što je više ljudi vece je kašnjenje isl... Kakvo je tvoje iskustvo?
PŠ: Pa s obzirom da Domagoj više ne radi sa mnom (odselio i zaposlio u drugom gradu) to je za PŠ veliki gubitak jer on je definitivno bar troduplo pametniji i upućeniji od mene tj ja uopće nisam pametan, šalu na stranu, bili smo i ostali najbolji prijatelji pa smo to nekako s guštom radili tako da problema i čekanja materijala nije bilo jer nas nije zanimao nikakv dedlajn i sl. A budući da smo frendovi nismo to smatrali kao nekakvu suradnju nego smo polako pisali pa kad bude bude, a tako to i sam danas radim, kad mi nešto padne na pamet napišem, ako mi u međuvremenu stigne nekakav zanimljiv materijal super ako ne ne, jednostavo se ne ograničavam ili namećem  pravila ili kojekakve standarde koji karakteriziraju to što mi zovemo “fanzin”. Ali isto tako ni ne natrpavam u fanzin koješta samo da bi bio deblji i sadržajniji, što zbog love tj. cijene fotokopiranja što zbog iskustva koje vučem iz drugih fanzina, a pod time mislim na fanzine koji imaju, kao, jako puno sadržaja i stranica, a ustvari 70% tog sadržaja je ništa. Nekakve reklame ili načrčkane stranice bezveze, uglavnom nepotrebne recenzije i sl., ja čak uvijek smanjujem i font slova samo da bi bio manji...

HC: Napravi neku paralelu između svih brojeva koje ste do sada izdali, reci nam nešto o njima i šta misliš kako ste napredovali iz broja u broj?
PŠ: Uf , pa prvi najnabrijaniji, entuzijazam, šalješ na sve strane nadaš se reakcijama…..
Drugi kao nekakva odskočna daska za nastavak rada i treći koji je zaokružio i definirao kako će pš izgledati ubuduće. Pa ne znam baš da sam napredovao u ikakvom pogledu hehehe, ali danas za razliku od onda smo krenuli me definitivo ne dotiče ičije mišljenje nego mi je najbitnije  da to izbacim iz sebe i uživam u stvaranju zina dok to radim. Privači me taj naboj underground umjetnosti jer jedino tu u najzabačenijim i skrivenijim kutcima ljudskog stvaralaštva ne postoje nikakvi ni zakoni ni pravila ni ograničenja. Totalna i apsolutna sloboda izražavanja!

HC: Koliko si zadovoljan reakcijom citalaštva a koliko ljudi sa scene? Na šta si naišao kada si krenuo sa radom? Na otpor, odobravanje, saplitanje,...? Od koga su stizali prvi komentari i kako su generealno prihvatili PŠ?
PŠ: Reakcije su dosta dobre, bar do sad, ne znam valjda im paše taj ruralno – balkanski štih u pš-u jednog neobrazovanog seljačine. Najviše te cijene i podržavaju isti ljudi koji već godinama na sceni rade dok mlađu publiku uglavnom zanima samo zabava i pijanke na gigovima. Nema više tog nekakvog kreativnog impulsa kod klinaca, bar ga ja ne primjećujem, bitno im je imati tetovaže i felge u ušima. Jednostavno ih ne zanima.

HC: Kakva je saradnja sa ostalim fanzinašima? Cini mi se da danas samo autori fanzina prate druge fanzine i cene taj trud.
PŠ: Pa uglavnom  je tako, iako i ni to nekakvo imaginarno zajedništvo među fanzinašima nije baš nešto, ima svega vjeruj mi. Ali meni to ni ne predstavlja neki problem, jer, iako sam već par puta napomenuo kako današnju ekipu fanzini baš i ne zanimaju to ne znači da mene to osobno dira, ustvari jebe mi se , fanzin prvenstveno radim zbog sebe ,a fanzinaška scena je osuđena na propast i polako se gasi i definitivno će nestati kad tad , uostalom kao i punk. Jednom sam čitajući intervju sa njemačkim blackthrash bendom DESASTER  naletio na izjavu gdje kažu da ih boli ona stvar tko i koliko njih sluša njihove albume te kakva je distribucija istih jer ako to što rade imalo vrijedi onda će ta muzika na ovaj ili onaj način naći put do ušiju koja će to i znati prepoznati i cijeniti ,a njima samima je jedino bitno da se izraze. Ne znam dali su tu kenjali ili ne ali ista stvar je i sa pš-om . Fanzin radim bolno iskreno i  sa srcem i ne guram ga gdje i kad god stignem, pa tko na njega naleti naleti… moram ga raditi , recimo usporedi to sa nekakvim slikarom koji je ostao potupno sam na planeti ali zajedno s njim je ostao i sav njegov pribor za slikanje, ja mislim da bi on i dalje slikao i stvarao iako zna da to nitko neće nikada vidjeti, ali on jednostavo mora to izbaciti iz sebe,mora stvarati . tako nekako I ja funkcioniram , čak i sa svojim bendom funkcioniram na jednak način.


HC: Šta misliš da više znaci razvoju scene, bend ili fanzin? Nekad verujem da su fanzini više znacili bendovima, danas u eri interneta nije problem predstaviti se...
PŠ:  Nekada davno su fanzini bili sredstvo komunikacije i povezivanja ,a samim tim su pridonosili  jačanju i širenju scene ,dok danas ne znače apsolutno ništa ! Mislim, što ti to možeš pročitati i samim tim saznati u fanzinu o nekom bendu kad klikom miša u sekundi možeš na netu i čuti i vidjeti taj bend i dobiti sto i jednu informaciju više, između ostaloga to je jedan od razloga zašto nemam muzičkih recenzija u zinu. Ja osobno volim imati fanzin u rukama, već to mi je bolje od nekog webzina, nekako prirodnije mi djeluje , al jebiga internet ima nepobjedive prednosti u tom pogledu predstavljanja tvog benda ili čega god, to je nesporno. 

HC: Ja licno ne kapiram ljude koji pljuju net, blogove, ma generalno diskove i svaku modernu pojavu isl. Nekako ne razumem šta im tu konkretno smeta. Sigurno je da postoje „net/forum pankeri" ali to nije razlog pljuvati net kao pojavu, problem je u ljudima... Ako ti toliko smeta i beskompromisan si '80s hcpanker, molim te skloni email adresu sa omota, svoja izdanja radi na plocama ne na diskovima isl... Kako ti sve to vidiš?
PŠ: Ej samo da ti kažem je nemam niti sam ikada imao novaca da si kupim gramofon pa samim tim i da si kupujem ploču po ploču, a pogotovo da starce žicam za tako šta dok sam bio tinejđer ,jednostavo mi je to u uvjetima u kakvima živimo jebeni luksuz, muziku slušam isljučivo na kazetama, kompu i mp3-cama, a ako zbog toga nekome nisam “pravi panker” boli me kurac onda to ni ne moram ni ne želim biti. Internet je super stvar i po tome pljuju debilne mamine maze, i što je to uopće “beskompromisan panker”? da mi je takvog vidjeti koji se nikomu i ničemu nije kompromitirao , ja ih još nisam ni vidio ni sreo u svom životu .

HC: Šta po tebi cini dobar intervju i mora li nužno email intervju ovakav kakav mi radimo biti lošiji od onog radenog uživo?
PŠ: Naravno da ne mora biti lošiji ,tj. naravno da je intervju uzivo prirodniji  i da otvara prostor za ragovor , ali ipak dobra pitanja su ono što čini dobar intervju  – a ovaj je dobar ! Ali da se nadovežem na predhodno pitanje , da nije bilo interneta ne bilo ni ovoga intervjua tj. povezivanje je ipak najbitnije.

HC: Kako ih ti radiš uglavnom?
PŠ: Ja ih ne radim hehehe, da budem iskren jednostavno nemam smisla za dobra pitanja , možda jednog dana … Više volim da bendovi sami pišu o sebi nego da ja to izvlačim iz njih , plus ja sam kronična ljenčina pa mi se ne da hehehe

HC: Vratimo se malo na Požegu. Ona je poznata po ekipi koja već, može se reći, sada već decenijama gura lokalnu scenu i uporno ne odustaje. Čini mi se da je Požega po tome upravo specifična ne samo u Hrvatskoj. Tu su Gera, KKTZ, Dena, Karača i još ljudi koji u raznim kombinacijama sačinjavaju mali milion bendova. :) Reci nam nešto više o trenutno aktivnim ljudima, bendovima, fanzinima u tvom gradu…
PŠ: Nemam pojma zašto je u Požegi tako, jednostavo se desilo da se rodilo desetak iznimnih kreativaca na jednom mjestu i da su počeli raditi zajedno , nije sad baš da “svako svog konja hvali”  ali činjenica je da ovaj mali broj ljudi koji ovdje djeluje napravi odlične  stvari čega god da se prihvati. Dosta njih se i odselilo primjerice Karača i Filip (upravo nekidan) , ali da , ekipa je godinama ista ali bendovi  su stari plus dosta novih hehehe. Na žalost jedini fanzin za sada  u Požegi je PŠ , ali zato bendovi su sljedeći : DISLIKE, HELLBACK, LOŠ PRIMJER, NONSENSE,PROPAST, NUCLEAR ALTAR, MASAKRIST , po potrebi  i za koje kakve prigode sviraju i NO NAME I LJENA ĐUBRAD ,šuška se nešto o SPROVODU, postoje i metal bendovi koji konkretno ne spadaju u tu “ekipu iz prostorije” tipa AMEN I DEFIANT, te neke mlađe metal ekipe i tako to,  a za neke od gore navedenh bendova je trenutno stisnuta pauza jer je trenutna koncentracija na nekom drugom bendu i tako krug , plus još kućni projekt bendovi od Gere ili Kukca (MC GEKSI ,TENEBROSITAS, THOSE WHO BELIEVE SHALL DIE…) …koncerti se uglavnom održavaju u “Tom klubu” gdje su po tom pitanju redovno najangažiraniji DENA I FILIP pogotovo DENA , Kukac još radi i blog WASTED POTENTIALS koji ujedno prati zbivanja ali i arhivira kompletnu PŽ undergaund scenu od početaka do danas, snimamo se sad već u nadaleko poznatom Filipovom studiju DEPTH… zbilja ima svašta u odnosu na veličinu grada u kojem živimo.

HC: Šta je sa Hrvatskom, koji su fanzini aktuelni i aktivni danas?
PŠ: Jako teško pitanje pošto ih ima jako malo ali recimo :PANKEA , IOSC I WRIMDW od Gaje , MENTALNA SMRT, ČEBULA (za sad jedan broj ) , SFTB.... su neki od njih, ima tu i nekakvih anrhističkih glasila  te šuškanja o nekim novim fanzinima koji su u procesu nastajanja ali sve u svemi slabo, šteta!

HC: Evo jedno možda šaljivo pitanje koje mene godinama „muči". Zašto neki fanzinaši numerišu pitanja i šta im to znaci? :)
PŠ: Hehehe nemam pojma , u školi nam je valjda ispran i programiran mozak po tom pitanju, valjda, hehe.
HC: Pred kraj ovog razgovora želim te pitati šta fanzinu fali i na čemu bi radio u nekom narednom periodu?
PŠ: Jedino mi fali slobodnog vremena i to kronično , ali da pišem o nekim njegovim sadržajnim nedostacima bilo bi jako nezahvalno pošto sam ja sebi savršen , tu čekam sve vas ostale da ga pljujete i kritizirate hehehe , ma šalu na stranu fali upravo ovakvih stvari – suradnje sa drugim zin-mejkerima ,plus volio bi nagovoriti Domagoja da ponovno piše ali bojim se da ništa od toga , sistem i korporacijska mašinerija mu je pojela mozak hehehehe, a i živi sa curom hhhiiihhehehe

HC: I na kraju ti ostavljam priliku da najaviš sledeći broj i kažeš šta u njemu možemo očekivati…
PŠ: Jedino što znam da izlazi na zimu ove 2014. Ali što će sve biti unutra to bogami još ni ja sam nisam definirao ni odlučio , pišem po malo kad stignem , skupljam materijal pa što bude bude , uglavnom neće biti vesel i štivo koje podiže raspoloženje “punk intelektualcima” heheheh
Fala ti brate za ovaj intervju i tvoj interes za PAJSER ŠMAJSER antikrista , e da pa bit ce tvoj strip i THIRD I info  i moja seksi opaka slika sigurno :)!

Sa Ivanom razgovarao Nenad