Svi drugi, religija i vilica - recenzija albuma "New Religion" benda It's Everyone Else
Helly Cherry
Kakvu god muziku da potražiš po Internetu, uvek će "iskočiti" Slovenci, jašta! Postoji tu neka zavera što ja stalno pišem recenzije za slovenačke bendove, izgleda da se svi boje da im pristupe ovako slobodoumno i istraživački... Elem, dvoje entuzijasta, dve klavijature, gomila semplova i - bučni su kao ceo orkestar! IEE najčešće karakterišu kao noisy hardcore industrial synth-pop, a ja sam zapravo u dilemi, koji od ovih epiteta im najviše stoji, jer imaju potku synth-popa, brutalnost hardcore-a, a bogami i ustrojstvo svih elemenata u industrial-a, začinjenu sa gorkom dozom power elektronike, pa vi vidite šta ja preslušavam ovih dana. Nemilosrdni i šušteći industrial-pop. Bubnjevi i gitare su toliko uronjeni u noise, da će te pomisliti kako su ih tosterom snimali, ali u tome je zapravo i sva čar, jer znaš da nisu ispolirani do bola, sirovost i prilično nisko obojeni tonovi nalikuju nekoj garažnoj/podrumskoj probi, kao da su oteli neke alt-rokere ili stonere iz 90ih, zaključali ih u podrum i naterali da sviraju dok oni puštaju semplove i pevaju (čitaj: vrište, growluju) uporedo s njima - IDILA! Pobrojati moguće uticaje je nemoguće, čuju se tu i Atari Teenage Riot i Swansi (da, Swansi!), bendovi "dark" provenijencije, i, majku mu, urlaju bolje od bilo kog tzv. metalcore benda, koji su postali veoooma dosadni. Podsetili su me i na moje drage Somborce, Syphil, kojih više nema...
U celini, ceo album je i više nego idealan za kućno preslušavanje, ali sudeći po snimcima na Internetu, još bolje zvuče uživo, hvala nebesima! Od početka do kraja voze, škripe, viču, uz neke veoma smirene, štaviše emotivne momente. Stvari koje su mi upale u uho su: otvarajuće-zaglušujuća buka "I've lost a Life", zaglušivanje bubnjevima iz dubine bunara - shvatićete što sam spomenuo Swanse; raw black-metalizujuća "Guilt Dispenser", koja ne splašnjava od prve sekunde; "Years", koja svojim ambijentom i krajnje osećajnim pevanjem odmara sva čula za naredne "teške" note; "Grinder's lament", zbog odličnog teksta i "Violent Love", koja ima Rammstein-olike momente.
Iskren da budem, nije mi potpuno jasna simbolika donje vilice i snežne pahuljice na omotu (rima, opa bato!) i veza sa sintagmom "nova religija", ali s obzirom da u LP izdanju uključuju i istoimeni manifest, želim im svu sreću sa širenjem učenja. Na Bandcamp stranici tvrde da su poznati po prilično "divljim" nastupima - e to bih želeo da čujem i vidim!
Desya Lovorov
U celini, ceo album je i više nego idealan za kućno preslušavanje, ali sudeći po snimcima na Internetu, još bolje zvuče uživo, hvala nebesima! Od početka do kraja voze, škripe, viču, uz neke veoma smirene, štaviše emotivne momente. Stvari koje su mi upale u uho su: otvarajuće-zaglušujuća buka "I've lost a Life", zaglušivanje bubnjevima iz dubine bunara - shvatićete što sam spomenuo Swanse; raw black-metalizujuća "Guilt Dispenser", koja ne splašnjava od prve sekunde; "Years", koja svojim ambijentom i krajnje osećajnim pevanjem odmara sva čula za naredne "teške" note; "Grinder's lament", zbog odličnog teksta i "Violent Love", koja ima Rammstein-olike momente.
Iskren da budem, nije mi potpuno jasna simbolika donje vilice i snežne pahuljice na omotu (rima, opa bato!) i veza sa sintagmom "nova religija", ali s obzirom da u LP izdanju uključuju i istoimeni manifest, želim im svu sreću sa širenjem učenja. Na Bandcamp stranici tvrde da su poznati po prilično "divljim" nastupima - e to bih želeo da čujem i vidim!
Desya Lovorov