Najlakše i ujedno najteže je intervjuisati druga, sugrađanina i kolegu-muzičara, koji stoji iza ovog projekta. S obzirom da se on isključivo bakće SoundCloud-om i Tumbelar-om (:P), red bi bio da se predstavi i malo širem auditorijumu, da odgovara na neka esencijalna pitanja, kao na primer, đe je najbolji upolaslukom? Zato nećemo časiti ni časa,...
upoznajte projekat: Sinišu Nimčevića alias Hand Puppet Euphoria!


HC: Najpre bih želeo bih da se predstaviš u jednoj jednostavnoj rečenici. Kao muzičar, aktivan si dosta dugo godina, ali nekako uvek "iz senke". Po čemu se H-P-E razlikuje od tvojih ranijih projekata/bendova?
HPE: Što se tiče predstavljanja u jednoj rečenici, HPE je moj pokušaj neverbalne komunikacije koji je, više nego zadovoljavajuć u slučajevima kada naiđe na voljan prijemnik. Ovaj projekat se razlikuje od drugih po tome što je u potpunosti sve prepušteno meni (radi se o one man band-u) pa je proces održavanja probi i ugovaranja svirki neuporedivo olakšan.

HC: Kako ti shvataš pojam improvizacije u muzici, koja je njena svrha i šta zapravo otkriva o muzičaru? Tebi je ona, na neki način, polazna tačka koju potom razvijaš u dotičnom trenutku, ako se ne varam.
HPE: Jeste, HPE se svodi na improvizaciju, mada se trudim da se držim nekih ustaljenih muzičkih formi pa ljudi ponekad steknu utisak da je to već pripremljen materijal. 
Mislim da je improvizacija jedna od dve putanje koju muzičar može uzeti. Postoje dizajneri zvuka, kompozitori koji uživaju da kreiraju precizne mehanizme, i postoje ljudi kao ja koji su više zainteresovani za tu neverbalnu komunikaciju sa prostorom i ljudima u njemu. Već pripremljen materijal oslikava momenat u prošlosti a improvizacija najvernije oslikava umetnika u datom trenutku - jedna stvar je pisati pismo, a druga stvar je razgovarati - oba imaju svoje prednosti i mane, meni samo više odgovara ova druga opcija. Uveren sam da obe vrste muzičara provode približno istu količinu vremena vežbajući i usavršavajući svoj zanat.

HC: Zanima me tvoje generalno mišljenje o muzičkoj produkciji današnjice, da li se muzičari više okreću rmbanju u studiju i "peglanju" ili uzimaju "stvar u svoje ruke" - u smislu DIY estetike i načina da se muzička ideja tako prenese na neki nosač zvuka?
HPE: Generalno, muzička produkcija je na vrhuncu jer je potreban softver dostupan najširem broju ljudi ikada, i uz jednu dozu truda, svako može da izbaci relativno kvalitetan audio snimak. Kada je manje alternativna muzika u pitanju, produkcija je ključna jer većina ljudi neće tolerisati loš kvalitet snimka nekog anonimusa čak i kada su pesme uslovno rečeno dobre. Ja sam pobornik DIY estetike, delom iz želje a delom iz moranja. Mislim da amaterski snimak, ako je materijal makar solidan, ima neku svoju čar, jer se briše distanca između slušaoca i stvaraoca, snimak je sirov i ranjiv, stoji pred vama onakav kakav jeste.

HC: Shvatio sam da je H-P-E veoma lični projekat, maltene introspektivni. Zašto baš taj naziv? Voliš lutkarsko pozorište ili je tu nešto drugo posredi? Čemu "zgrada u zelenom krugu" na coverima tvojih numera, da li ona ima neku simboliku na vizuelnom planu?
HPE: Sam naziv zgodno ima više značenja, ali u prvom planu bih samo rekao, da, pošto sviram sam sa sobom, čitav projekat može da podseća na lutkarsko pozorište - jedan čovek sa po rukavicom na ruci koji pokušava da zabavi publiku. A budući da koristim loop mašinu, slojevi koji se čuju su recimo, spomenute lutke - ekstenzije mojih ruku.
Za zgradu u zelenom krugu biste morali da pitate uspešnu novosadsku dizajnerku (Aleksandra Gabrić) koja je bila dovoljno draga da odvoji malo vremena i stvori tu nadrealnu sliku.

HC: Jedno klasično pitanje: koji su tvoji uzori u sveukupnom umetničkom angažmanu? Znam da je to teško, ali za dobrobit mladih generacija koje dolaze, rekni koju.
HPE: Pre svih bih izdvojio John Frusciante-a. On je razlog zašto sam uopšte počeo svirati. Osvojio me je jednim nastupom koji i dalje rado poslušam. Kao i dosta tinejdžera, dobro sam poznavao pesme RHCP, i mnogo mi se svidelo kada sam shvatio da on na nastupima ne svira nužno kao na albumu već kanališe šta u momentu oseća, bez pretencioznog komplikovanja melodija, ne želi da impresionira već da se izrazi. To mi je tada bio nov koncept jer tada još nisam zagazio u muzičke vode i znao sam da želim da radim isto što i on. Dalji uzori su mi možda Pink Floyd i Led Zeppelin od dinosaurusa, a iz novije muzičke scene bih izdvojio Mars Voltu i domaći fenomen Kanda Kodža i Nebojša. I ne bih mogao da budem fer kada ne bih spomenuo mog učitelja koji je postavio moju svirku na čvrste noge. Dragan Mijatović je jedan od boljih hard rok gitarista koje sam imao prilike da čujem uživo i bila mi je velika čast učiti kod njega. Iako mi je hard rok sada prilično daleko kao žanr, i dalje mogu reći da sam od njega naučio da dobar gitarista ne svira note, već priča gitarom, krilaticu kojom se i dan danas vodim.

HC: Koji su tvoji planovi za budućnost, s obzirom da spominješ sviračko putovanje po Evropi? Da li planiraš izdavanje (live) albuma?
HPE: U duhu DIY sam sa ocem osmislio da nekako namontiramo akumulator na moje pojačalo i da tako obezbedim sebi 30ak sati sviranja bez spoljnog izvora struje. Već planiram da posetim obližnju Mađarsku i ispitam teren, a na duge staze bi to mogla da bude i ta "Evropa". Takođe planiram da skupim nekoliko snimaka i nazovem to "EP", "album" bi bio pretenciozan naziv za ovo što sada radim.

Na kraju bih hteo još da dodam, da sam beskrajno zahvalan svim ljudima dobre volje koji su se zainteresovali za ovo što radim i omogućili mi da se eksponiram kroz svirke ili bilo koji drugi medijum (tebe gledam Desya, da, tebe i tvoj intervju).

###
Zadovoljstvo je ipak moje, zahvaljujem Siniši na ekspeditivnosti, a vi Internet u ruke, sluške i zvučnike na gotovs ili ga zovite u kafić pored vas da svira. Možda ga i na trgu vidite, ko bi znao sledeći lutkarev potez.

https://soundcloud.com/hand-puppet-euphoria
http://hand-puppet-euphoria.tumblr.com/

Sa Sinišom razgovarao Desya Lovorov