Rifovi subotnje večeri – Rain Delay, Velar, Casillas i Nebo je Crveno
Helly Cherry
21. 06. 2014., CK13, Novi Sad
Rain Delay, Velar, Casillas i Nebo Je Crveno su u subotu udružili snage u Crnoj Kući. Za one koji ne znaju, radi se o prostoru u kome se na svirkama najčešće jedna te ista ekipa. Ono što je ovo veče izdvojilo jeste da su se meni poznate face mogle izbrojati na prste što me prilično raduje budući da se time baš ne mogu pohvaliti ni bendovi zvuka prijemčivijeg za širi auditorijum.
Rain Delay, Velar, Casillas i Nebo Je Crveno su u subotu udružili snage u Crnoj Kući. Za one koji ne znaju, radi se o prostoru u kome se na svirkama najčešće jedna te ista ekipa. Ono što je ovo veče izdvojilo jeste da su se meni poznate face mogle izbrojati na prste što me prilično raduje budući da se time baš ne mogu pohvaliti ni bendovi zvuka prijemčivijeg za širi auditorijum.
Veče oko 20:30 otvara Rain Delay akustičnim setom u dvorištu kluba. Uz pomoć Gordane Georgijević na vokalu izveli su nekoliko autorskih pesama uz par obrada. Svirka je nastavljena u klubu i tom prilikom su nam u celosti prezentovali novi album „Off Blood-Red And Gold“, čije snimanje uskoro startuje.
Velar me svakim nastupom sve pozitivnije iznenađuje. Novosadski trojac iza sebe ima jednocifren broj svirki i ni punu godinu rada u ovoj postavi a nedavno su nam predstavili i prvi, gotovo kompletno home-made EP. Primetan je napredak u nastupu benda, od onog pomalo bojažljivog novosadskog debija na istom mestu, do ovovečernje samouverene dominacije binom. Uz dobar zvuk zablistali su u punom sjaju te, bar ja lično od njih očekujem dosta u narednom periodu.
Casillas je, uz Velar, poprilično koncertno aktivan u poslednje vreme, i to na svom terenu, što bi za logičnu posledicu imalo zasićenje i osipanje publike. Međutim desilo se upravo suprotno i imali smo prilike da prisustvujemo bespoštednom performansu kojim su opravdali svoju žanrovsku orijentaciju – noise rock – što muzikom i stavom, to i decibelima. Samo je falio neki besni light show da upotpuni pošteno zakuvanu makljažu a meni lično i da povremeno vokal malo više dođe do izražaja.
Da li je napolju nebo bilo crveno, ne znam, ali unutrašnjost kluba definitivno jeste. Subotički trio je pod krvavo crvenim svetlom reflektora istresao svoj repertoar i poštenu količinu energije. Emotivni tekstovi u kontrastu sa žestokim rifovima, solidno usvirani sa vokalom koji na momente ne krasi preciznost (ali se baš zbog toga uklapa u ceo koncept) Nebo Je Crveno su zatvorili ovo koncertno veče. Meni je ovo bio prvi live susret s njima i definitivno ne poslednji. High five momci i dođite nam opet!
txt: Marina Perović
foto: Bjanka Maletin