Kada su Queens Of The Stone Age prošle godine izbacili svoj šesti studijski album sreći nikad kraja. „...Like Clockwork“ je meni jedno od najboljih izdanja 2013. godine i samo se čekala prilika za čuti ih uživo. Sama objava njihovog dolaska je bila uzrok višednevnog ushićenja, a pogotovo rezultati onog čuvenog glasanja o lokaciji koncerta jer činjenica da ću ih dočekati u omiljenom delu svog grada, Petrovaradinu, je dodatno doprinela radosti.

Elem, dani su odbrojavani, dočekali smo i taj 11.jun. Sticajem kojekakvih okolnosti na svoju žalost propustih da čujem Repetitor i Eyesburn, koji koliko god puta čula nikako da dosade. Nastupao je i Ritam Nereda ali se zapravo najveći deo publike okupio tokom nastupa Partibrejkersa. Braneći se od najezde komaraca i imitirajući Canetov nazalni vokal probijali smo se kroz masu i do šanka. Dok je mrak lagano padao beogradski sastav je nastup privodio kraju a moram napomenuti da su zvučali jako dobro, solidno glasno i kristalno jasno. Što me je bar tada radovalo jer, hej, ako oni ovakav zvuk imaju, kako li će tek zvučati hedlajner?

Kako su zvučali saznali smo ubrzo. Nakon što je mnoštvo satova na bini unazad odbrojalo 60 sekundi grunule su gitare i „You Think I Ain’t Worth A Dollar, But I feel Like A Milionare“ i... već je tu bilo jasno da se ponavljaju nevolje sa glavnim vokalom kao i na koncertu dan ranije u Zagrebu. Josh Homme se jako slabo čuo a gitare su zvučale u par navrata kao da su mi uši pune vode. Tokom koncerta se stanje popravilo ali i dalje ostaje  utisak da je ceo bend imao dosta tiši nastup od prethodnog benda.

Nakon što su svi ispratili „No One Knows“ u glas prijatno me je iznenadila „Avon“. Kraj svake pesme je ispraćen vriskom i aplauzima a bend je znalački  održavao atmosferu.  Publika je dobila svojih par minuta na „Make It Wit Chu“otpevavši refren. Zvanični deo koncerta završavaju sa „Go With The Flow“ sa albuma  „Songs For The Deaf“. Čak i na koncertu mi je tokom numere išao u glavi onaj sjajni crno-crveno-beli  spot :). Nakon kraće pauze i burnih ovacija bis počinje Josh na klaviru uz „The Vampyre Of Time And Memory“ a tokom „Feel Good Hit Of The Summer“ su provukli i uvodne stihove Depeche Mode hita „Never Let Me Down Again“.

Sve u svemu, zaista ne pamtim kada sam poslednji put preskakutala ceo koncert. Set lista fantastična, brutalno uklopljen rafal pesama sa aktuelnog albuma i najvećih hitova benda. Meni su falile jedino „First It Giveth“ i „I Appear Missing“, mada u pogledu ove druge nemam prava da se žalim pošto je skor izvedenih pesama s novog albuma 7/10. Tonca bih rado propustila kroz šake jer se Homme jedva čuo i tokom brojnih obračanja publici, no...

Sada kada se prašina (pa i ta legendarna s Exit-ovog main stage-a) slegla mogu samo da konstatujem da je nastup jednog od meni omiljenih bendova bacilo u zasenak tiho ozvučenje tj. tonac koji definitivno nije na visini zadatka. Realno, izeš koncert na kome možeš najnormalnije da pričaš sa okruženjem. QOTSA su pošteno otprašili, vidno bolje nego što je to kroz ozvučenje izašlo. Ruku na srce, bas i bubanj su se čuli više nego odlično, na moju veliku radost. Atmosfera i rasveta sjajne, a setlistu ocenite sami:

1.    You Think I Ain’t Worth A Dollar, But I feel Like A Milionare
2.    No One Knows
3.    Avon
4.    Burn The Whitch
5.    Smooth Sailing
6.    Monsters In Parasol
7.    I Sat By The Ocean
8.    ...Like Clockwork
9.    If I Had A Tail
10.    Little Sister
11.    In My Head
12.    Kalopsia
13.    My God Is The Sun
14.    Make It Wit Chu
15.    Sick, Sick, Sick
16.    The Lost Art Of Keeping A Secret
17.    Better Living Through Chemistry
18.    Go With The Flow
Bis:
19.    The Vampyre Of Time And Memory
20.    I Never Came
21.    Feel Good Hit Of The Summer
22.    A Song For The Dead

Marina Perović