Owl Oxidant je psychedelic stoner projekat koji čine Đorović Mihajlo (bas, bubnjevi, klavir i sintisajzeri) i Lazić Nikola (gitare i efekti). Nastao je početkom 2014. godine online radom njih dvojice na relaciji Ćuprija - Beč, i u martu njihova traka "Riding in My 1950s Sedanette" izlazi na kompilaciji Balkan Under The Radar vol. 2: The Black Wave, nezavisne izdavačke kuće Black Planet Records. Live posada Owl Oxidanta se menja, u skladu sa potrebama. Upravo su izdali svoj prvi EP pod nazivom “Secret Suburban Sun’’ za Artan/Stonerizer Records, a uskoro će biti dostupan i u izdanju kuće Slušaj najglasnije.


HC: Dolazite iz malih mesta mada je Nikola sada u Beču ali hajmo na početku recite kako je odrastati u malom gradu. Kako je konzervativna sredina uticala i oblikovala vas, i šta je ono što vas je nateralo da ne budete deo trenda, da se razvijate u nekom drugom smeru?
OO: Odrastanje u malom gradu je jednom rečju monotono. Uvek smo se trudili da izbegavamo tu konzervativnost i razvijemo se u nekom malo drugačijem smeru koji je iole šareniji od svog tog sivila.

HC: Koliko je teško u takvoj sredini živeti, izraziti se, naći istomišljenike sa kojima bi mogao da podeliš interesovanja?
OO: Naći pojedince koji su slični nama nije nemoguće, ali skupiti veću grupu takvih ljudi ili čak oformiti bend ume da bude jako teško. Izražavanje sebe nikada nije bio problem, međutim ljudi koji bi tu našu ideju shvatali su uvek bili u manjini.

HC: Koliko vaši roditelji i prijatelji znaju čime se bavite? Da li ste se susretali sa predrasudama okoline?
OO: Upućeni su da se bavimo muzikom i ne sputavaju nas, ali nije im baš najjasnija cela ta stvar. Ipak su oni rasli u doba Prljavog Kazališta i Parnog Valjka. I malo drugačije kapiraju muziku, prvenstveno instrumentalnu. Prijatelji nam pružaju podršku, i uglavnom su to isti ljudi sa kojima se i privatno družimo.

HC: Kada je Atticted Sumatrian prestao sa radom vi ste počeli ovu drugu priču. Možete li nam je malo približiti. Kakvu priču želite da ispričate?
OO: Atticted Sumatrian zvanično nikada nije prestao da postoji, već trenutno ne funkcioniše zbog nemogućnosti da se članovi okupe na duže vreme i u pravim trenucima.     Što bi Amerikanci rekli bend je trenutno u hiatusu. Priču svako može da shvati na svoj način, zato što je to i poenta cele ove instrumentalne muzike koja predstavlja fuziju svega onoga što mi slušamo i volimo. 

HC: Nije vam dugo trebalo da izbacite prvi EP. Kako su nastajale pesme?
OO: Pesme nastaju uglavnom improvizacijom u svakom mogućem pogledu i online razmenjivanjem takoreći džemova koje čine kostur svake pesme. Kasnije se svaki deo prilagodjava i menja kako bi se dobila konkretna priča. Sa obzirom da nas je dvojica, stvaranje funkcioniše veoma brzo kada smo u potpunosti posvećeni. 

HC: Da li je ovaj EP konceptualan ili je svaka priča za sebe?
OO: Kao i cela ovu priču i sam EP ostavljamo svakom pojedincu da ga shvati na način koji želi. 

HC: Iako je prošlo svega par dana od izlaska Epja, možda je rano za sumiranje, ali kakvi su dosadašnji komentari ljudi koji su imali prilike da poslušaju izdanje?
OO: Komentari su više nego pozitivni, i veoma smo zadovoljni kako su ljudi su nas prihvatili. Drago nam je da se ovo nije zadržalo samo u našem okrugu, već su mnogi ljudi iz inostranstva podelili svoje oduševljenje sa nama. 

HC: Bez obzira na fizičku udaljenost vas dvojice, Owl Oxidant bi trebalo da profunkcioniše i kao kompletan bend, bar uživo. Kako će izgledati postava za predstojeće koncerte?
OO: Da, mi smo u startu imali tu ideju da live postava ne bude konstantna već da se po potrebi menja a i dobrim delom zbog same nemogućnosti da ona bude stalna. Konkretno za ovo leto i predstojeće nastupe u planu su Aleksa Mihajlović na bubnju i Petar Milutinović na bas gitari, obojica članovi Atticted Sumatriana.

HC: Prvi nastup će biti na ovogodišnjem Puljp/Stonerizer festu. Ista ekipa je i izdala EP. Kako ste stupili sa njima u kontakt? I kako vam se čini ambijent u kom ćete nastupati? U pitanju je podnožije Rtnja.
OO: Nakon izlaska kompilacije Balkan Under The Radar vol. 2: The Black Wave, na kojoj smo učestvovali, javili su nam se jako prijateljski I ponudili nam učešće na njihovom festivalu a kasnije i izdavanje EP-ja, što nas je izuzetno obradovalo i dalo nam podsticaj da nastavimo sa snimanjem daljih pesama.

HC: Da li mislite da će ambijent i okruženje biti dodatna inpiracija?
OO: Apsolutno! Svirati u podnožju piramide – neprocenjivo!

HC: Kako vam se čini stoner i srodne scene u Srbiji? Čini se da mali broj bendova neguje ovakav zvuk. Koje bendove pratite sa naših prostora i da li ste možda sa nekima u kontaktu?
OO: Scena je duboko ispod zemlje ali postoji! Ne poznajemo mnogo stoner bendova u Srbiji, ali postoji par njih koji kombinuju taj žanr sa ostalim srodnim žanrovima. Tu su Temple Of The Smoke, Consecration, Wolfram, There., Brigand…
Skoro smo stupili u kontakt sa doom/stoner bendom Tentacle Wizard koji su pored nas  takođe novi.

HC: Može li vam Nikolin boravak u Beču otvoriti neka vrata?
OO: Nismo o tome razmišljali ali naravno da nije nemoguće. Beč je veliki grad.

HC: Pored Owl Oxidant-a imaš još jedan projekat na kome radiš koji je nešto drugačiji, Fifth and a Half Sense. Možeš li nam reći nešto više o tome? Da li planiraš u nekom trenutku i njemu u potpunosti da se posvetiš?
OO(Mihajlo): Fifth and a Half Sense je u suštini downtempo/elektronski projekat kojim se takođe bavim, ali nikad nisam imao inspiracije da mu se u potpunosti posvetim kao Owl Oxidantu. Naravno da planiram u budućnosti da mu odvojim malo vise vremena.

HC: Ok, to je to za ovaj prvi razgovor. Vama ostavljam završnu reč pa se gledamo negde uživo…
OO: Hvala Helly Cherry na podršci I odvojenom vremenu. Iskreno se nadamo vidjenju, pozvani ste na svaku našu svirku! Pozdrav!


Sa Mihajlom i Nikolom razgovarao Nenad