Virtuelna putovanja snova
Helly Cherry
Tog prvog novogodišnjeg jutra probudio sam se tek oko 10 sati. Žena je već bila ustala i u kuhinji uključila program za pripremu doručka. Prišao sam joj sa leđa, poljubio je i nežno prošaputao: “Srećna ti dušo Nova 2050. godina, opet!“
Za doručkom smo oduševljeno prepričavali utiske za zajedničkog dočeka Nove godine. Otkada su prilično pojeftinile specijalne naočari za virtualna putovanja, mogli smo sebi da priuštimo jedan glamurozni doček u prestižnom hotelu sa 6 zvezdica u Dubaiju. Naočari sam vrlo povoljno kupio od komšije Kineza, što je eto bila još jedna prednost našeg preselenja u kinesku četvrt. Uz njih sam morao da kupim i neku pirotehniku, što će posebno da obraduje unuke kad nam dođu u posetu.
Raspoloženje nam je donekle kvario glas spikera sa kuhinjske video ploče. Monotonim glasom govorio je o očekivanim događajima u novoj godini: pad vlade zbog nekoliko ministarskih afera sa zemljištem i estradnim zvezdama, novi izbori, završetak pregovora o ulasku u EU, dramatična raspravu u Briselu oko statusa preostala 4 nealbanska stanovnika na Kosovu, konačno rasvetljavanje političkih ubistava iz prošlog milenijuma, drastično smanjivanje penzija zbog alarmantne činjenice da na jednog zaposlenog dolazi 5 penzionera, smanjivanje indeksa korupcije koje će nas dovesti na 117. mesto u svetu, nastavak pregovora za ukidanje višedecenijskog viznog režima, završetak preselenja seoskog stanovništva u gradove, otvaranje beogradskog grada na vodi...
„Dosta sa tim!“ dreknula je žena i prebacila na kanal koji nas je diskretno uveo u Zlatnu salu bečkog Muzikferajna i početak novogodišnjeg koncerta. Prepustili smo se zvucima Štrausovih valcera i mirisima cveća donetog tog dana sa Azurne obale...
Te večeri pričao sam sa ženom o povoljnom iskustvu sa virtuelnim novogodišnjem putovanjem. O pravim putovanjima mogli smo samo da maštamo. Sumnjali smo da će vize skoro biti ukinute (još uvek je bio realan strah od velike najezde naših lažnih azilanata), a para nismo imali. Kad od malih penzija pomognemo malo decu i unuke, jedva preživljavamo.
Skupili smo inače malu ušteđevinu, ja od pomaganja u komšijinoj radnji, a žena od štrikanja džempera po komšiluku i rešili da ipak svako sebi kupi virtualno „putovanje snova“! Ja sam izabrao odmor na prekrasnim plažama Sejšelskih ostrva, dok je žena, mada prilično zimljiva, izabrala skijanje u mondenskom, švajcarskom Sent Moricu. Program virtuelnog putovanja opciono, uz doplatu, omogućuje izbor saputnika po želji. Jeftinija varijanta je ukoliko je bračni partner kao saputnik, ali smo se kod kuće prećutno složili da o tome odlučimo pri kupovini. Sledeće večeri, po povratku iz prodavnice, sa nestrpljenjem i oduševljenjem smo se prepustili čarima „putovanja iz snova“.
Na nekoj usamljenoj, peščanoj plaži ja sam već ležao mokar, dok su se oko mene njihale ogromne palme i diskretno klizali konobari sa egzotičnim voćem i koktelima. Iz zeleno-plavog providnog mora, kao kontrast belini peska, upravo je izlazila zanosna plavuša u bikinju. Bacila se pored mene i prekrasne, slankaste usne pritisnule na moje...
Za to vreme, moja žena se spuštala prekrasnim, osunčanim stazama Sent Morica. Oko nje je bila samo snežna belina, okružena visokim stablima jela, čije su grane bile savijene pod teretom snega. Pri dnu staze, onako zadihana, bacila se u naručje korpulentnog, lepuškastog instruktora skijanja. Pritisnula je svoje usne na njegove, dok joj je on nežno šaptao o divnom provodu u planinskoj kući pored kamina...
Naime, prodavac virtuelnih putovanja lako nas je tog dana ubedio da putovanje, ako o njemu sanjamo, nikako ne podrazumeva kao saputnika bračnog partnera...
Vitomir Ćurčin
Za doručkom smo oduševljeno prepričavali utiske za zajedničkog dočeka Nove godine. Otkada su prilično pojeftinile specijalne naočari za virtualna putovanja, mogli smo sebi da priuštimo jedan glamurozni doček u prestižnom hotelu sa 6 zvezdica u Dubaiju. Naočari sam vrlo povoljno kupio od komšije Kineza, što je eto bila još jedna prednost našeg preselenja u kinesku četvrt. Uz njih sam morao da kupim i neku pirotehniku, što će posebno da obraduje unuke kad nam dođu u posetu.
Raspoloženje nam je donekle kvario glas spikera sa kuhinjske video ploče. Monotonim glasom govorio je o očekivanim događajima u novoj godini: pad vlade zbog nekoliko ministarskih afera sa zemljištem i estradnim zvezdama, novi izbori, završetak pregovora o ulasku u EU, dramatična raspravu u Briselu oko statusa preostala 4 nealbanska stanovnika na Kosovu, konačno rasvetljavanje političkih ubistava iz prošlog milenijuma, drastično smanjivanje penzija zbog alarmantne činjenice da na jednog zaposlenog dolazi 5 penzionera, smanjivanje indeksa korupcije koje će nas dovesti na 117. mesto u svetu, nastavak pregovora za ukidanje višedecenijskog viznog režima, završetak preselenja seoskog stanovništva u gradove, otvaranje beogradskog grada na vodi...
„Dosta sa tim!“ dreknula je žena i prebacila na kanal koji nas je diskretno uveo u Zlatnu salu bečkog Muzikferajna i početak novogodišnjeg koncerta. Prepustili smo se zvucima Štrausovih valcera i mirisima cveća donetog tog dana sa Azurne obale...
Te večeri pričao sam sa ženom o povoljnom iskustvu sa virtuelnim novogodišnjem putovanjem. O pravim putovanjima mogli smo samo da maštamo. Sumnjali smo da će vize skoro biti ukinute (još uvek je bio realan strah od velike najezde naših lažnih azilanata), a para nismo imali. Kad od malih penzija pomognemo malo decu i unuke, jedva preživljavamo.
Skupili smo inače malu ušteđevinu, ja od pomaganja u komšijinoj radnji, a žena od štrikanja džempera po komšiluku i rešili da ipak svako sebi kupi virtualno „putovanje snova“! Ja sam izabrao odmor na prekrasnim plažama Sejšelskih ostrva, dok je žena, mada prilično zimljiva, izabrala skijanje u mondenskom, švajcarskom Sent Moricu. Program virtuelnog putovanja opciono, uz doplatu, omogućuje izbor saputnika po želji. Jeftinija varijanta je ukoliko je bračni partner kao saputnik, ali smo se kod kuće prećutno složili da o tome odlučimo pri kupovini. Sledeće večeri, po povratku iz prodavnice, sa nestrpljenjem i oduševljenjem smo se prepustili čarima „putovanja iz snova“.
Na nekoj usamljenoj, peščanoj plaži ja sam već ležao mokar, dok su se oko mene njihale ogromne palme i diskretno klizali konobari sa egzotičnim voćem i koktelima. Iz zeleno-plavog providnog mora, kao kontrast belini peska, upravo je izlazila zanosna plavuša u bikinju. Bacila se pored mene i prekrasne, slankaste usne pritisnule na moje...
Za to vreme, moja žena se spuštala prekrasnim, osunčanim stazama Sent Morica. Oko nje je bila samo snežna belina, okružena visokim stablima jela, čije su grane bile savijene pod teretom snega. Pri dnu staze, onako zadihana, bacila se u naručje korpulentnog, lepuškastog instruktora skijanja. Pritisnula je svoje usne na njegove, dok joj je on nežno šaptao o divnom provodu u planinskoj kući pored kamina...
Naime, prodavac virtuelnih putovanja lako nas je tog dana ubedio da putovanje, ako o njemu sanjamo, nikako ne podrazumeva kao saputnika bračnog partnera...
Vitomir Ćurčin