U numeri “Ko pobeđuje” poručuju: “Ovo je vreme za nas”. Oni se ne boje istine. Oni su direktni u svom izrazu i nedvosmisleni. Dolaze iz Valjeva da podele sa publikom svoje viđenje sveta i potragu za smislom. Oni su glas današnje omladine koja govori o Apokalipsi, ne kao o pojmu koji označava uništenje, već ponovno rođenje i “život budućeg veka”. Oni su Deca Apokalipse.

Krajem predhodne godine, sastav Deca Apokalipse, izdaje svoj prvi album “Era papirnih grobova”, na kome se našlo sedam pesama. Ubrzo se ispostavilo da je ovo ostvarenje bilo pun pogodak, sobzirom da je isto obezbedilo mesto Deci Apokalipse na gotovo svim novogodišnjim top listama najboljih izdanja. 
Samo dan pre izlaska prvog albuma pojavio se i njihov prvi spot za pesmu “Ovo je taj čas”. “Era papirnih grobova” je druga numera koja je doživela ekranizaciju i koja je premijerno prikazana 21. marta. Ko su, zapravo, Deca Apokalipse najbolje će vam reći: Boško Ranković (bubnjar), Igor Miljković (gitara) i Goran Živković (gitara), koji čine jedan deo ove ekipe. 

foto: Mateja Jovanović
HC: Zašto baš Deca Apokalipse?
Boško Ranković: Ime grupe je po istoimenoj knjizi. Ne bih otkrivao detalje same knjige i pisaca kojih je dvojica jer bih voleo da onaj ko poželi da je pročita sam otkrije neverovatne dimenzije i dubine ove knjige koja ima tu mogućnost da preokrene i preobrazi čoveka. Uopšteno: knjiga govori o potrazi za smislom i izlaskom iz velikih problema koje mladom čoveku nude hedonizam, nihilizam, ispraznost i besmislenost duha današnjeg vremena.
I ko su Deca Apokalipse? Upravo svi oni koji se upletu ali i prođu, prevaziđu taj pakao besmisla i nihilizma, a naročito oni koji potiču iz miljea rock, punk, metal, hip-hop, hc muzičkih pravaca koji se u svojoj osnovi bave egzistencijalnim pitanjima. Pisci, koji su inače Amerikanci, prošli su taj put i zato živo i  uverljivo svedoče o tome. I mi, članovi grupe smo prošli ili prolazimo tim i sličnim putevima, i svedočimo ali se i pitamo, zajedno sa slušaocima, o mnogim stvarima. Zato i dajemo sebi to ime, koje obojeno našim iskustvima, dobija novu dimenziju, dobija lični pečat, postaje lično, postaje i naše.
Igor Milićević: Da, to ime predstavlja sve što mi svi jesmo i sve što nas okružuje; ono daje akcenat na svaku izgovorenu reč u tekstovima i svaku pesmu, kao što i pesme daju jasnu definiciju samom imenu benda i poruci koju šaljemo. Deci Apokalipse ne pripadaju samo članovi grupe već svako ko nađe svoje mesto u smislu tematike i svega onoga o čemu mi govorimo. Ništa smo drugo, u celokupnom današnjem društvu, nego Deca Apokalipse.
Goran Živković: Ja na ovaj bend gledam i kao na muzičku reprezentaciju Valjeva. To zapravo i jesmo. 
A i oduvek mi je bila želja da sarađujem sa pojedinim ljudima koji su sada članovi Dece Apokalipse.

HC:  Vaš prvi album „Era papirnih grobova“  pojavio se tokom oktobra predhodne godine, pod etiketom Nocturne magazina.  Ono što je interesantno, kada je ovaj album u pitanju, to je činjenica da se isti našao na gotovo svim novogodšnjim top listama najboljih izdanja u 2013. godini. Koliko je to vama značajno i koliko je ovo priznanje uticalo na vaš dalji rad?
I.M: Mislim da smo od samog starta bili svesni kakav materijal imamo u rukama i zbog čega radimo to što radimo, ali i pored toga verujem da niko od nas nije očekivao da će se album naći na tolikom broju top lista, posebno zbog toga što je izašao krajem godine. Tako da se činilo da taj ostatak 2013-e neće biti dovoljno dug da se za album toliko pročuje. Drago nam je da nismo bili u pravu. Sve je eksplodiralo i raširilo se kao požar. Sada postoji taj pozitivan pritisak koji nam daje snagu da u nove pesme uđemo sa još više energije i sa još većom željom. Veoma  je teško spojiti devet glava u jednu misao, ali smo to uspeli da uradimo i sva ta priznanja sa kraja prethodne godine samo uspevaju da nam učvrste i iskristališu zajedničku viziju koja je dobila čelično čvrste temelje. 
G.Ž: To što su ljudi prepoznali u nama nešto i  kotirali nas tako visoko, daje nam veliki podsticaj da nastavimo da radimo. Drago nam je što je album tako dobro prihvaćen i samim tim je to nama zadatak da sa sledećim materijalom budemo još bolji, još eksplozivniji… Ipak je prvi album samo zagrevanje.

HC:  Iako je ideja o Deci Apokalipse nastala još 2008. godine, sa radom zvanično krećete krajem 2012. U prvoj godini rada pojavio se prvi album, ali i prvi spot za numeru „Ovo je taj čas“. Osim što je isti emitovan putem internet medija, kao i na domaćim televizijama, i jedna norveška televizijska kuća FXTV je pokazala interesovanje za vaš rad, pa je u ovom smislu emitovala gore pomenuti spot. Kako je došlo do toga?
B.R: Veliki je put od začetka ideje do ostvarenja iste. Naći ljude sa kojima se možeš slagati i raditi je veoma teško. Zbog toga je to i bila samo ideja jednog, pa nas dvojice, pa trojice, koja je čekala svoj trenutak... Kada je taj trenutak došao i kada smo se skupili i rešili da ideju pretvorimo u delo, sve je postalo poprilično lako. Zato smo uspeli da u roku od 2 meseca napravimo mnogo pesama. 1.oktobra 2012-e smo počeli sa komponovanjem prve pesme, a već  5.decembra iste godine sa snimanjem. 19-og oktobra 2013-e godine pojavio se album, a dan pre albuma, pojavio se i pomenuti spot koji je izazvao pažnju mnogih. I dalje se lome koplja oko tog našeg video ostvarenja. Jedan od ljudi kojima se veoma svidela naša muzika je i Michal Bergseth iz Norveške  koji  došao do nas tako što mu je jedna Srpkinja puštala naše pesme. Obzirom da je pokrenuo televizijsku kuću, kontaktirao nas je sa željom da emituje bilo šta od našeg materijala. Lako smo se dogovorili oko svega i ’’Ovo je taj čas’’ se našao u redovnom programu Fxtv. Dakle nisu spot pustili samo jednom. Premijeru spota su izreklamirali, najavljujući nas kao ’’Serbian metal’’, što mi se lično svidelo.

HC: Kako izgledaju povratne reakcije u vezi sa emitovanjem vašeg spota na jednoj inostranoj televiziji i da li planirate da u budućnosti nastavite saradanju sa njima?
B.R: Ni malo im nisu smetali Srpski jezik i ćirilica, već sasvim suprotno: to je doprinelo celokupnom pozitivnom utisku koji su imali o nama. Za mene je to još jedan od pokazatelja da muzika ne poznaje granice kao i da naši bendovi nemaju potrebe za Engleskim i latinicom da bi tako ‘’uspeli’’. 
Michal je generalno oduševljen našim bendom, našom muzikom, jednostavno mu se sviđa to što radimo. Već imamo dogovor da nastavimo saradnju od avgusta meseca, kad bi u paketu trebali da dobiju bar još 1 spot pored ovog aktuelnog. Moram da pomenem utisak o uviđajnosti i obzirnosti koja je ispoljena prema našim autorskim pravima. Više puta nam je iskazana i zahvalnost zato što smo dozvolili da naš spot emitovanjem doprinese radu njihove televizije. Toga kod nas nema, oni koji predstavljaju medije očekuju i zahtevaju potpuno ulizivanje i robovanje bendova zarad 5 minuta puštanja ili pisanja, nimalo ne poštujući trud i rad koji je uložen, a kamo li autorska prava. Da nije underground fanzina i web portala, bendovi ne bi imali nikakvu priliku da se čuje za njih izvan njihovih gradova ili čak njihovih ekipa.

foto: Ana Danilović
HC: Pored gore pomenutog spota za pesmu “Ovo je taj čas”, još jedna vaša stvar doživela je ekranizaciju. Reč je o numeri “Era papirnih grobova", po kojoj je čitav album dobio naziv. Kako izgleda priča koja stoji iza realizacije ovog spota?
B.R: Kada smo odredili da ćemo prvi spot da radimo za ‘’Ovo je taj čas’’, istog trenutka smo se dogovorili da će sledeća ekranizacija da bude za pesmu ‘’Era papirnih grobova’’. Spot smo snimali u Domu omladine Beograd, u sali ‘’Amerikana’’ i opet ću iskoristiti priliku da se zahvalim Milici Ševarlić, Marti Marković i Draganu Ambroziću  na saradnji koju smo ostvarili, kao i celoj ekipi iz producentske kuće ‘’theNOfilm’’ koja je izradila ovaj video.
Ovog puta nema igrane priče koja prati temu pesme. Radnja spota se svodi na nas, u okruženju u kojem se najbolje osećamo, a to je izvođenje naše muzike. Na taj način smo dopustili da snaga reči dopre do gledalaca. Pesma je puna naboja  i izvesne težine i smatrali smo da bi dodatna radnja zapravo ublažila i razvodnila tu snagu i skrenula pažnju na našto drugo, pa smo u dogovoru sa našim rediteljem, Vladimirom Petrovićem, rešili da spot uradimo ovakvim, naizgled jednostavnim. No i pored toga, ovaj spot ima priču koju priča; nenametljiva je i suptilno se provlači kroz spot. Samo malo obratite pažnju i ugledajte je.
G.Ž: Što se samog snimanja tiče, neverovatno je što ceo život zamišljaš profi snimanje spota sa profesionalnim kamermanima, tehničarima za rasvetu i onda odjednom to i  doživiš… pojaviš se sa bendom pred svim tim reflektorima, kamerama i uživaš dok odrađuješ svoj deo posla… stvarno osećaj je izvanredan.

HC: Polako kreću i prvi live nastupi, zapravo prve svirke su se već odigrale 10. januara u u Centru za kulturu Božidarac (Bg) i 15. marta u klubu Mladost u Subotici. Koliko ste zadovoljni kako je sve to proteklo i generalno reakcijama publike? 
B.R:  Više nego zadovoljni. Prvi nastup  je bio nastup u okviru Vračar Rocks Festivala i sve, od organizacije do završnog takta pesme ‘’O lisici’’ kojom smo zavržili nastup,  bilo je odlično. Reakcija publike: neprocenjiva! Isto mogu reći i za koncert u Subotici. To su nastupi zbog kojih vredi sav trud, svaka žrtva… potpuno daju smisao nama kao muzičkoj grupi. 
G.Ž: Zaista je fascinantno otići u Suboticu, održati nastup i videti da publika zna većinu vaših tekstova, naročito ako se uzme u obzir da je album relativno skoro izašao i da mi tek krčimo svoj put. To je sasvim dobar znak da smo prihvaćeni i da ljudi prate naš rad. Taj osećaj koji dolazi od publike  nas motiviše i podstiče da nastavimo da radimo bolje i više. 
B.R: Pored toga, svirali smo sa starim prijateljima i stekli nove. Veliki pozdrav za ekipu iz benda D-Zoo, poseduju ljudske kvalitete koji se danas retko sreću. 

HC: Prva svirka donela je i male promene u samoj postavi benda, neki članovi su izašli, dok su se, sa druge strane,  pojavili neki drugi ljudi koji će nastaviti rad sa Decom Apokalipse. Kako sada izgleda zvanična postava benda i da li možemo očekivati još promena ovog tipa u narednom periodu? 
G.Ž:  Sticajem okolnosti i zbog objektivnih privatnih razloga, pojedini članovi nisu mogli da nastave rad sa nama. Njih su zamenili drugi ljudi koji su više nego dobro odradili posao i samim tim zaslužili da budu deo tima, porodice zvana Deca Apokalipse. 
B.R: Prvi koncert smo odsvirali u postavi: Petar, Milan, Igor, Goran, Zoran, Miloš, Branko i Boško. To je postava koja će i u buduće raditi zajedno. S’tim što je Igor na radnom odsustvu i dok se ne vrati njega će menjati Dragan Grujić iz bratskog benda Zer00one. 
Zbog toga što smo mi bend sastavljen od članova mnogih drugih grupa, pretpostavljam da će se zbog obaveza prema matičnim bendovima dešavati  s’vremena na vreme da neko od naših prijatelja uskoči kao ispomoć u datom trenutku. Srećom imamo dosta prijatelja, tako da  to neće predstavljati problem u našem radu.

HC: Ono što je za sada poznato, kada su svirke u pitanju to je nastup  u Beogradu 10. maja. Šta je bitno istaći u vezi sa pomenutim nastupom?
B.R:  Taj koncert treba da bude kulminacija i prezentacija određenih poteza koje upravo povlačimo u ovom trenutku. Dok se svi detalji ne iskristališu, ne bih  da otkrivamo o čemu se radi. U svakom slučaju, koncert u Domu Omladine Beograd bi za nas trebao da bude više od običnog koncerta. 
G.Ž: Vlada euforija i veliko nastrpljenje da se opet izađe na binu i dokaže da spoj od 8 ljudi može odlično da zvuči i da je to jedna velika muzička mašina. 

HC: Pored pomenutog koncerta u Beogradu, kakvi su vaši dalji planovi što se samih koncerta tiče?
G.Ž: Što više koncerata, festivala, gostovanja, druženja… Mi smo ekipa koja ima šta da kaže. Nas ne ispunjava sedenje i vežbanje u studiju i ‘’sviranje za svoju dušu’’. Mi imamo ideju, mi nosimo priču. Mi smo revolucija. 

HC: Ja bih volela da za kraj napomenete nešto što do sada niste imali priliku da kažete o Deci Apokalipse?
I.M: Mi smo muzički i tekstualno veoma direktni i svi stojimo iza reči koje su izgovorene, sve što smo hteli da kažemo o Deci Apokalipse na samom startu stoji u tekstovima. Svaki govori o Deci Apokalipse i svaki je izgovoren od strane Dece Apokalipse. Tu piše sve.
B.R: Kod nekih ljudi postoji dvig ka transcendentnom, meta-fizičkom, duhovnom… kod nekih ne postoji. Mi se obraćamo ovim prvim, jer i mi smo takvi. Jasni smo i glasni u svojim stavovima, svojim težnjama.
I od nas očekujte neočekivano. Svakim novim korakom iznenadićemo ljude koji će se očigledno i dalje deliti na one kojima se mnogo dopada naš rad i one koji će se truditi da na sav glas omalovaže ono što radimo. I jedne i druge veoma poštujemo jer pokazuju da nismo nebitni. Naša muzika dopire do ljudi i nema ravnodušnih, što je najbitnije za svakog umetnika. 
G.Ž: Jednostavno: Poezija, Bunt, Deca Apokalipse.

Sa Decom razgovarala: Ivana Grujić