Ima nade za underground – Viscera///, Velar, Tentacle Wizard
Helly Cherry
26.4.2014. CK13, Novi Sad
Volim da vidim popunjen klub. Volim da uživam u dobrom zvuku. Pre svega volim da čujem neki novi dobar bend. Kada se sve kockice sklope sreći nikad kraja. Ne dešava se često, ali sinoćnja svirka u CK13 je ispunila sve navedeno.
Tentacle Wizard. Novosadski bend sa kojim sam se susrela putem preporuke i ne baš sjajnog snimka probe, koji odiše nedovoljnom uvežbanošću ali i dovoljnom originalnošću da me podstakne da ih čujem uživo. Sinoć su održali svoj prvi nastup i mogu reći samo – oduvali su! Totalno neočekivano, neuporedivo moćnije, usviranije i ozbiljnije u odnosu na moja nadanja. U formaciji - dve bas gitare, gitara i bubanj zagrmeli su sludge/doom tonovima i otvorili veče više nego dobro.
Nakon kraće pauze nastupa Velar, takođe novosadski bend. Iako takođe kraćeg staža bend je već stekao dosta poklonika, čiji se broj ovim nastupom dodatno povećao. Tu dozu oduševljenja koju su sinoć izazvali Tentacle Wizard je pre nepuna dva meseca na istom mestu inicirao Velar prvim nastupom u svom gradu, drugoj svirci ikada. Tih par meseci između susreta sa publikom je ovaj trojac više nego dobro iskoristio te su sinoć zvučali mnogo samopouzdanije prošetavši nas kroz svoj za sada skroman opus. Mogli smo čuti, između ostalih i „The Spider“ i „My God Is Desert“, dok je prepoznatljiva „Hope“ ipak izostala.
Iskreno, a i dopustiću sebi maksimalnu subjektivnost – nakon nastupa novosadskih bendova italijanska Viscera/// mi je zvučala poprilično bledo. Makar do polovine nastupa kada su i oni pokazali šta znaju i umeju. Bilo je tu i psihodeličnih i gotovo ambijentalnih momenata, heavy rifova i brutalnog bubnjanja ali ni to nije sprečilo očigledni pad atmosfere i lagano osipanje mase tokom nastupa. Ne želim zvučati upravo kako ću, ali Italijani su nastupe svojih kolega „ispratili“ ispred kluba, a karma je čudo... No, dočekali smo ih napokon, nakon jednog neuspelog pohoda na naše krajeve i dobili solidan nastup ali sa možda malo zakasnelim dodavanjem gasa.
Elem, odavno mi se nije desilo da prisustvujem svirci na kojoj su predgrupe bacile u zasenak glavnog performera. Više sam nego prijatno iznenađena takvim stanjem stvari i pomalo razočarana u Visceru koja nije u potpunosti opravdala (moja) očekivanja. I dalje ne prestajem da se pitam kakva još underground muzička blaga kriju prostorije za probe ovog grada.
Izveštaj pripremila Marina Perović