(grunge/metal/stoner), Miner rec, 2014., CD

Concrete Sun su novosadska postava osnovana 2007. godine, koja je nakon četiri godine rada realizovala debi album „Sky is High“, isprva kao free download, da bi agilnošću Miner recordsa isti bio reizdat u cd formatu, krajem 2012. godine. Album prvenac ih je predstavio kao svirački ubedljivu ekipu,  do guše uronjenu u američki heavy, grunge i stoner zvuk prve polovine devedesetih. Nabrajanje uticaja bi potrajalo, ali napomenimo samo one odmah primetne kao što su Down ili Alice In Chains. Tu su i oni manje primetni koji se razaznaju tek nakon nekoliko preslušavanja (recimo povremeni blagi odjeci Exodusa iz faze „Force of Habbit“ ili prizvuk Testamenta iz istog perioda, pre svega u pevanju). Evidentno je da je Concrete Sun svoj zvuk u to trenutku bio pozicionirao u potpunosti u pomenuti vremenski period, ali ono što je plus za njih je da  materijal snimljen na albumu „Sky Is High“ zvuči sveže i ne previše retro. Ovogodišnji, novi album, „Eight“ donosi delimično moderniji zvuk, manje stoner vajba, pesme su brže, rifovi kraći i odsečniji. Produkcija je, čini se, za nijansu uspelija (i debi album je za ovdašnje uslove imao dobru produkciju), a bas gitara je dobila više prostora u aranžmanima. Strahinja Cerovina se ponovo potvrdio kao jedan od boljih pevača na srpskoj heavy sceni i on suvereno vodi bend kroz osam novih pesama (otuda valjda i naslov albuma). Redosled pesama nije najsrećnije izveden, pa nakon pet numera koje čine upečatljiviji deo materijala, idu dve sporije, duže i kabastije „Vagabound’s Dream“ i „Silver Tear“ (za ovu drugu je snimljen i video spot). Time je druga polovina albuma po kvalitetu podređena prvoj, a za sam kraj je ostavljena nepotrebna stilska vežbica na temu južnjačkog zvuka „Chained Up & Out Of Blues“. Omot je izveden vrlo pompezno i sve čestitke za Miner records što im je omogućio buklet od celih dvadeset stranica sa tekstovima svih pesama i propratnim, solidno ambicioznim, fotografijama. Sa druge strane nisam uspeo da odgonetnem vezu između naslova albuma i fotografije na prednjoj strani omota, kao ni vezu fotografije sa zadnje strane omota i ostatka bukleta. Reč je o bendu sa očiglednim potencijalom, koji iza sebe ima dva primećena albuma i podršku izdavačke kuće i koji bi na narednom albumu možda mogao da konačno prelomi stvari u svoju korist i ostvari zapaženiji uspeh i van krugova heavy scene. Tome ide u prilog i aktuelni spot za pesmu „The Galley“, te najava izlaska albuma na vinilu, ali bi najviše pomoglo da bend nastavi sa izbacivanjem uticaja drugih bendova iz svog zvuka i da nastavi sa formiranjem svog originalnog autorskog pečata. Na kraju, „Eight“ će sigurno, i pored nekih zamerki, naći svoje mesto na listama najboljih ovogodišnjih metal albuma objavljenih na prostoru bivše Jugoslavije, ali bi možda i bitnije od toga bilo da bude u što većoj meri prezentovan na živim nastupima.

Mirolav Stašić