Prošlo je tačno trideset godina od izlaska kultnog albuma Bruce-a "Boss"-a Springsteena.
Pojavio se, nekako, baš u vreme predsedničke predizborne trke, u kojoj su se za bolju startnu poziciju laktali Ronald Reagan i Walter "Fritz" Mondale. Ovaj prvi je, čak, iskoristio naslovnu numeru Springsteenovog albuma kao deo svoje promotivne kampanje, iako se autor i i izvođač tog hita u startu ogradio od oba kandidata.
Pesma je pogrešno protumačena kao nacionalistička, i većina ljudi je, očigledno ne poznajući ni reč engleskog jezika, prezrivo odmahnula rukom. Ili, pak, kupila album u višemilionskom tiražu, učinivši ga jednim od najprodavanijih nosača zvuka svih vremena.
Činjenica da se na omotu vidi američka zastava nije dovoljna da se nešto odmah okarakteriše kao nacionalističko. Pa, na omotu se vidi i Bruce-ovo dupe, kad smo već kod toga.
Neki je lik komentarisao da na toj slici pevač piša po svojoj zastavi, pa je "Boss" morao i to da demantuje. Kako je sam rekao:"Procenili su da moje dupe izgleda bolje od mog lica na omotu".

"Got in a little hometown jam
So they put a rifle in my hand
Sent me off to a foreign land
To go and kill the yellow man", peva i kritikuje on (tako da ga iole inteligentni ljudi mogu razumeti), pa zatim dodaje: 
"I had a brother at Khe Sahn
Fighting off the Viet Cong
They're still there, he's all gone
He had a woman he loved in Saigon
I got a picture of him in her arms now."

Ova pesma govori o ljudima iz američkih vukojebina koji, poput bubnjara prvog Springsteenovog benda, odlaze da se ne vrate iz nekog tamo Vijetnama, za koji nikad nisu ni čuli.
U intervjuu koji je dao "Rolling Stone"-u te, 1984. godine, Springsteen kaže: "Mislim da se trenutno dešava to da ljudi žele da zaborave. Bio je Vijetnam, bio je "Votergejt", bio je Iran - bili smo poraženi, bili smo prevareni i bili smo poniženi... Gledate Reaganove reklamne poruke na tv-u, tipa: "Jutro je u Americi." I kažete, pa nije jutro u Pittsburghu. Nije jutro iznad 125. ulice u New Yorku. Zato sam, kad je Reagan spomenuo moje ime u New Jersey-u, osetio da je to još jedna manipulacija i morao sam se distancirati od predsednikovih ljubaznih reči."
Trideset godina kasnije, Bruce Springsteen i njegov "E Street Band" su primljeni u "Rock 'n' Roll Hall of Fame".
Ta manifestacija je davno izgubila smisao, pretvorivši se u šou-biznis sprdnju u kojoj se debelo plaća rezervacija i možda neko predjelo da bi ste glumatali da ste u okruženju rock Elite, o čemu smo već pisali.
Ipak, veličina kao što je "Boss" zaslužuje zvanično priznanje te vrste.

Sada može, sa ove distance, da sagleda svoj čuveni album od pre trideset leta, i klima glavom preslušavajući numere "Born in the U.S.A", "My Hometown", "Glory Days"...
Možda to radi zajedno sa svojim novim saradnikom, koji se odaziva na ime Tommy Morello, a poznat je kao gitarista benda "Rage Against the Machine".
Spoj starog i...hmmm...malo manje starog.
Ipak, to je upliv sveže krvi u bendu, a povući crtu između onog i ovog vremena sada...

11. avgusta 1984. godine, za vreme testiranja zvuka pred intervju na jednoj radio-stanici, Ronal Reagan je izjavio: "Dragi moji Amerikanci, drago mi je da mogu da vas obavestim da sam danas potpisao zakon kojim se Rusija stavlja van zakona, zauvek. Počinjemo sa bombardovanjem za pet minuta."
Beše hladni rat u jeku, i zveckalo se oružjem.
Zvecka li se i danas?

Odoh da slušam "Boss"-a. Dve moje najomiljenije njegove pesme (i najomiljenije pesme UOPŠTE) nisu sa albuma "Born in the U.S.A", "The River" i "Lucky Town".
Ali, čestitam "Gazdi" na prijemu u onu kuću, kakva god bila, i na tridesetogodišnjici izlaska albuma koji je obeležio jednu epohu.

Milan Katić