Tremendum je valjevski rep (Rhyme And Poetry) sastav, nastao 2010. godine i čine ga Željko Mišković aka. UndergroundSun, Nikolina Ninić, Darko Đukić aka. Crna Nula i Petar Ninić aka. Tkač. Muzika koju mi izvodimo jeste kombinacija razlicitih muzičkih pravaca od brake beat - a do jazz –a. Čitav naš idejni koncept, i tematski i muzicki izlazi van okvira hip hopa, što je posledica različitih životnih okolnosti, osluškivanja i traganja na raznim stranama. Naše ideje  i doživljaji stvarnosti se prelivaju u reči i melodije, život se preliva u muziku i muzika postaje život. Naš prvi album "Put i kraj" nalazi se u završnoj fazi, i uskoro će se naći na tržištu. Pesma koja najavljuje ovaj album, a za koju je snimljen i spot jeste pesma “Antropocentrični poredak”.
Za realizaciju su zaslužni: Nebojša Jokić – kamera, režija I video montaža; Goran Vitorović i Uroš Tomić – mix, mastering; CV Sook – kompozitor muzike. 

Tema kojom se “Antropocentrični poredak” bavi jeste odnos društva i pojedinca u kom  patološki individualizam pojedinca onemogućava funkcionisanje društva kao zajednice, dok sa druge strane tj. “odozgo” oni koji imaju vlast u jednom policentričnom odnosu moći i uticaja podležu opasnosti da svoju vlast ne iskoriste kao borbu za boljitak svoje zajednice, već sopstveni položaj koriste zarad ličnih interesa a na štetu zajednice koja “vladara” dovodi na poziciju moći. Razlog ovakvih pojava pesma objašnjava naslovom – “Antropocentrični poredak”. To je svetonazor koji najbolje objašnjava mit o Narcisu. Samozaljubljenost, čoveka dovodi do njegovog stradanja. Postavljane čoveka na pijedestal božanstva ima za posledicu pocepanost sveta na onoliko centara koliko ima ljudi koji žive reči: “Moja volja je moj jedini zakon.” Kada takav čovek dođe na poziciju moći gde se donose velike i bitne odluke za čitavu zajednicu, imati sopstvenu volju kao jedini zakon predstavlja zapravo uništavanje svih demokratskih načela ka čijem ostvarivanju teži naša civilizacija. Stavljanje ličnih interesa ispred društvene odgovornosti je moda današnjice opravdana nihilističkim pogledom na svet. “Moje i ja” –  to je centar kom je sve drugo što postoji podređeno. Svet i ljudi postaju sredstva umesto da budu čuda koja sa divljenjem i bez daha upoznajemo. Svet je neverovatan i u svojoj surovosti i lepoti. 

Antropocentrični poredak na kraju ima za posledicu gubitak viđenja lepote postojanja. Svet se survava u ludu trku da se nahrani neutoljiva glad patološkog individualizma, čija je najslabija tačka upravo komformizam, odsustvo svake potrebe požrtvovanja za drugog. Kada komformizam napreduje, društvo postaje masa, čudesnost I nepredvidljivost  ljudskog bića se gubi I čovek postaje nalik mašini, predvidljiv, funkcioniše podređen načelima komformizma – “moje i ja”I kao takav lako postaje žrtva reprogramiranja I socijalnog inženjeringa onih čije “moje i ja” ima neuporedivo više moći u sopstvenim rukama.