Neke ljude treba udariti po nosu da bi se setili da ga imaju, očigledno. Svi smo ovih dana zaokupljeni lamentom nad izborima, poskupljenjima, preseljenjem mošti iz tačke A u tačku B, ali doživimo šok kad konačno ugledamo nešto što nam je sve vreme ispred nosa. Pričam o ponašanju srednjoškolaca na predstavi Antigona. O bahatom ponašanju mladih ljudi koje viđamo svakodnevno, mladih ljudi koji pune crne hronike, koji su ogrezli u kriminalu i skandalima. Svedoci smo odsustva svake kulture, poštovanja i elementarne discipline čak i kod veoma male dece.

Strašno je koliko su ta deca nevaspitana i neobrazovana, jezivo je što su onoliko nekulturni i ne znaju za red. Ali to su tuđa deca, ne naša. Neka deca iz novinskog članka. Boli nas uvo! Je li baš tako? Možda bi trebalo da stavimo prst na čelo umesto da se češemo po mudima i upiremo prstom na druge.

Nedavno sam slučajno čula razgovor dve jedva punoletne devojčice:
-„Jaooo, daj da vidim sliku, daj!“
-„Koliko je samo lep, a tek kako peva! Upoznaj me s njim, moooolim te!“
-„Ne družimo se više jer sam se ugojila. Kad oslabim onda ćemo se ponovo pomiriti, tako je rekao. Možda me ubaci i u spot!“

Pogledah zgranuto devojku koja nije imala više od 45 kila (sa sve krevetom) i koja bi 'ladno mogla da se zakloni iza šipke ako naiđu ridže a nema kartu.

Bacih pogled na sliku. Na njoj je bio neki tamnoputi mladić kome ne bih orah iz ruke uzela. Em što je nizak (ovo vam priča ženska osoba koja je i sama džepno izdanje) ,mator, em što podseća na nekad popularnog Princa, s tim što Princa nikad nisam videla na slici a da drži nekoga za golu sisu, da prostite. Kako i da ne drži kad mu je sisa taman u visini očiju. Devojke koje su mu se obesile na sve delove tela sve ukupno nemaju 50 kila i mora da su u rodu jer su jedna drugoj nalik kao jaje jajetu.

Mene to ponašanje ni najmanje ne čudi. Deca jednostavno saberu dva i dva. Mnogo je lakše i brže doći do novca i lagodnog života ako vas primeti neki tajkun, kriminalac ili ratni zločinac, neka baraba belosvetska kojem ćete dići noge kad god poželi, nego da vas gazda zajebava i tera da se ponižavate šljakanjem za 20 000 dinara. Da bi se to postiglo, moraju se zadovoljiti određeni kriterijumi. Boli njega uvo da li ste vi čitali Antigonu, taj ne čita ništa duže od SMS-a. Njega zanima da pored sebe ima ženu kao statusni simbol, ženu koju će drugi mužjaci primetiti, kao skup sat ili besan auto. Kad ta žena uđe u prostoriju razgovori prestaju, kite se dižu svim muškarcima i udaraju ih direkt u čelenke, a žene dobiju bar po jednu boru od zavisti.

Ako mi ne verujte pogledajte šta Srbi najčešće pretražuju na internetu. Nemojte misliti da je u pitanju nešto što ima veze sa seksom ili bilo kakav eksplicitan sadržaj. Kakav seks kad domovina grca?! U vrhu su afere oko smrti poznatih i slavnih ličnosti, mobilni telefoni i dijete. Zvezde na slikama koje su se tek porodile a nemaju ni gram sala, „stručnjaci“ koji preporučuju dijete koje se baziraju na kašiki pirinča na dan. Oni u Survajveru su više jeli, majke mi. A bili su i manje goli.

Isto važi za dečake, buduće Narcise kojima su idoli oni tajkuni i kriminalci što šetaju prepičke (moderan izaz za polugolu starletu koja mlatara sisama, eventualno ubira silnu lovu uz pomoć modnog bloga i sve one devojke koje su proizvod moderne mas kulture). Porodica je retro. Deca su bukagija. Za prijateljstva se nema vremena sem ako donose neku korist. Ako već nisi lepši ili pametniji,  bitno je da si jači. Pa koja devojka ne voli da bude raspižđena toljagom u glavu i odvučena u pećinu? O tome sanja svaka, lepo piše u muškim časopisima.

A šta ste očekivali od klinaca kojima se niko ne bavi? Ajmo sad, izgovori: brzo se živi, nema se vremena, trči se za dinarom jer treba prehraniti porodicu, mediji su krivi jer plasiraju gluposti, šund i kič, nema više disciplinovanja šibom, kriva je škola. Svi nam rade o glavi i guraju klipove u točkove? Jašta. Svi su krivi sem nas samih.

A čija su ona deca koja pobeđuju na takmičenjima iz matematike, koja briljiraju u sportu, čiji uspesi ne završe često u novinama jer nikoga ne zanimaju? Ko su roditelji te dece? Imaju li ta deca televizore,kompjutere, idu li u školu ili su odrasla u izolaciji s francuskim guvernantama? Ko ih je učio da vole knjige, da budu radoznali, da misle?

Kultura? Čime se to jede?! Vaspitanje dece je, dragi moji, zadatak roditelja.

 Ne očekujte da vam dete vaspitava škola, tu neprijatnu obavezu imate vi. Ni mediji vam neće vaspitati dete, to i nije njihov posao. Njihov posao je da zarade i da plasiraju one sadržaje kojima će to postići. Vojska? Ako čekate drugog da vaše dete nauči da namešta krevet i da samo briše zadnjicu onda je bolje da ga niste ni doneli na svet. Sve te stvari nose se iz kuće i uče se u ranom detinjstvu. Tradicionalne vrednosti nisu uvek i obavezno loše, ma koliko se ljudi ježili na samu pomen tradicije. Kada ste poslednji put popričali s detetom? Organizovali porodični ručak? Učite li decu da je kulturno ustati starijoj osobi ili trudnici u prevozu? Čisto sumnjam, jer ni sami to ne radite. Žene, obzirom da kukate kako sve same obavljate, jeste li naučili vaše sinove da pomažu u kućnim poslovima ? Niste? A i zašto bi, neka se snajka sama snalazi, ni vama niko nije krčio put. Očevi, nađete li vremena za decu izmđu dve utakmice i popodnevne dremke?

Teško je uključiti mozak jer je savremeno društvo bazirano na brzim zadovoljstvima pribavljenim sa što manje napora. Savremeno društvo nije tamo neki pojam koji koriste političari i istoričari. To smo mi  sami, ma koliko ta sentenca kod nas zvučala kao oksimoron.

Neko je jednom rekao jednu veliku istinu a to je da će parče drveta svako upotrebiti različito. Neko će se potruditi i isklesati Pinokia, dok će drugi cepanicu založiti i nakratko se ugrejati.

Ako umesto Pinokia dobijete cepanicu, krivica je samo vaša.

Trla Baba Lan / Izvor: TV Best