Repetitor, Artan Lili, 8.2.2014., mali klub Doma Omladine Beograd


Publika, koja je u subotu uveče ispunila mali klub Doma Omladine, svakako je spremna! Dugo se čekao prvi “pravi” koncert nove alternativne pop atrakcije grada Beograda, četvorke pod imenom Artan Lili.
Nakon što je ovaj bend, sastavljen od probranih muzičara potpomognutih vokalom profesorke klavira Elene Šever, imao vatreno krštenje na promociji brenda Crno Mleko, u jednom od podzemnih klubova prestonice, mnogi su sa znatiželjom čekali prvi nastup u prostoru kakav je bio ovaj u Domu omladine.


Nepunih pola sata nakon 22 sata, na binu su izašli Elena, Marko, Dragan i Bojan. Početni taktovi odlično su bili prihvaćeni od publike, koja je ovaj bend mogla da upozna preko dva do sada izbačena singla – debi hita “Džoni” i nedavno na net postavljenog hita u najavi “Najbolje što znam”. 

Pre no što se mogao čuti ovaj prvopomenuti hit, najjači utisak je ostavila pesma čiji je ime pozajmljeno za naslov ovog teksta. “Novi zvuk u gradu” je stvar koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Uvek britki tekstovi Bojana Slačale, upotpunjeni odličnim instrumentalnim deonicama i buntovnim Eleninim glasom, oduševili su publiku. Energični stihovi treće pesme na koncertu - “pad u blato, sa okrenutom glavom na dole” takođe su naišli na odličan prijem.

A onda, na pola koncerta, došao je i pomenuti Džoni, koji je zarazio sve u sali i naterao ih na njihanje. Kada publika peva vaše pesme, znajte da ste na pravom putu. 
Toga su svesni i članovi Artan Lilija, koji su do kraja koncerta isterali svoju stvar u odličnom, energičnom ritmu, sa prepoznatljivim basom i odličnom saradnjom gitare i bubnja. Dragan, nekadašnji gitarista Obojenog Programa, uneo je odličnu boju zvuka u ovaj bend, dok je Marko, koji je do sada sarađivao sa bendovima Bitipatibi i Nizbrdo, pokazao sve kvalitete odličnog bubnjara. 

Ubedljivo najbolja reakcija publike i kulminacija ovog koncerta viđena je kada je Lili pokazala šta najbolje zna. Ovaj instant hit, izbačen pre tek nekoliko dana, pokazao se kao pun pogodak. 

Za kraj recenzije ovog koncerta, ostavio sam misao koja me drži od završetka poslednje pesme. Dosta pozitivne energije, ispraćene autentičnim tekstovima, ali za nijansu nedefinisane glasovne deonice. To je viđenje izvedbe ovog benda, kojem, po meni, treba više britkosti i visine u ženskom vokalu, kako bi se što bolje uklopio sa prepoznatljivim Slačalinim glasom koji na sceni slušamo nekoliko godina unazad.


Nakon pauze, u sada već vrelom malom klubu Doma, na binu je izašla furiozna i svima dobro poznata trojka. Repetitor je, kako ističu na svojoj fejsbuk stranici, na ovom istom mestu svirao pre “6-7 godina”. To je bio dovoljan povod, ako ovom bendu uopšte treba neki povod, za odličan koncert. 

Odmah se na početku videlo da su Milena, Ana Marija i Boris u jakoj formi. To su nešto ranije, tokom januara pokazali i na, za njih fantastičnoj turneji po Holandiji i Nemačkoj.

“Deset puta nedeljno” je momentalno zapalilo fanove iz prvih redova. Uvek iskrena, izvedba bez skrupula i bilo kakvih stega, ponovo je dokazala da ovaj bend jednostavno ne može imati promašaja tokom živih nastupa.  Ređale su se stvari, sve sami hitovi, zaključno sa pesmom “Opet jak”, koja je dovela do ekstaze najekstrenijeg dela publike. Ključao je tada podijum u sali, koja je po mom skromnom mišljenju, za ovakve koncerte trenutno najbolja u gradu.

Onda smo imali privilegiju da čujemo i stvar u rađanju, koju je Boris najavio rečenicom “…ovo je nešto što još uvek radimo.” E pa samo nastavite da je brusite, dragi moji, jer je to stvar koja je poprilično “legla” autoru ovih redova. 

Neukusno mi izgleda da pokušavam da izdvojim neke izvedbe ispred ostalih, jer na ovakvim koncertima, gde hitovi i energija pršta na sve strane, samo trebate da se prepustite trenutku. To su uradili i fanovi Repetitora, čiji članovi mogu biti ponosni na svoju jaku fan bazu. 

Ipak, treba pomenuti snažno odsvirani hit “Dostupni i laki” i kulminaciju tokom sviranja dobro poznate stvari “U pravom trenutku”. Do kraja koncerta, mogli smo da uživamo u ludilu koje su nam donosili taktovi hita u kojima slušamo da li je i kako moguće izbrisati prijatelja. Tu se našla i “autobiografska”, drska, buntovna i iskrena pesma “Ja”, tokom koje je viđen i Borisov “stage diving”.


Onda, u poslednjem delu ove vrele subotnje večeri, mogli smo ispratiti jednako dobre i fantastično prihvaćene pesme “Životinje” i “Sve da zaboravim” tokom koje je po ko zna koji put briljirala Ana Marija. 
I kako neretko biva na koncertima ovog benda, publika nije dozvolila da ni ovaj bude završen “u regularnom toku”. Usledio je dupli bis od kog će se posebno pamtiti razbijački “Oktobarski salon”.
Rezime? Da li je uopšte potreban posle ovoliko redova? 

Koncert za desetku. 

A za dim mašinu… Samo ću reći da će za to neko morati da odgovara! :D


txt: Vladimir Stojković
foto: Višnja Vračarić