Recenzija albuma Rolin Humes "Rolin Humes Welcomes You to the Penultimate Supper 6/8"

Na trenutak sam se zbunio kada sa preslušavao album, s obzirom da je bend iz Rijeke (a niko od njih Riječanin), pomislio sam da slušam neke Amere kako se odvaljuju od slatkastog blues-pop-rock-a. Prva zamka - checked. Sedam pesama, sedam razloga da se opustite i ostavite predrasuda, kao što su "jebeš pop-rock, blues, singer-songwrite-aste forme, glupi zapadnjački stil", ovo je zaista uzbudljiva i dinamična ploča. To kažem, jer je atmosfera sedamdesetih jedan od glavnih aduta, ali opet tako sveža i nepretenciozna. Anglofonični vokal (koliko sam primetio, pevač je rođen u Australiji), fantastična ritam sekcija, klavir koji razara i vrlo zapaljiva gitara - na ivici da prelomi na Zeppelinski hard-rock. Oni su već zvezde, sudeći po tekstovima i recenzijama na Internetu, ali stoji i činjenica da su album, gle čuda, izdali na moj rođendan, 7. jula, prošle 2013. godine - dakle, materijal je itekako prošao test vremena i dalje je "svež". 
Kratko ću prošetati pesmama. One su, generalno, odlično isproducirane, pune obrta, nimalo monotone, jedino vokal simpatično "odskače" u nekim momentima - valjda je to najava za njihovo "slowly becoming a circus blues act" (pesma: "Pa ti ri ri ri"), s tim što nikako ne zvuče kao zabava pod šatrom, već kao bend za malo pristojnije teksaške barove - naravno, kad bi isti postojali. Lirska strana je, da kažem, sasvim "normalno poetična". Energični krug prve tri pesme prekida balada, da bi poslednja stvar bila epska od 18 (!) minuta (u jednom delu ima malo i Queen-a). Ko bi rekao, svi recenzenti se slažu da pesma od 18 minuta uopšte nije problematična za slušanje, zamislite. Stvarno je tako. Ipak, moj favorit je "In flame", koja već zalazi malo u osamdesete (prigviri takoreći), malo funky-ja, malo Genesis-a (ne znam zašto), ima tu i klavirskog ludila a la Elton John, šačica sambe - svega. 
Rolin Humes su nešto više od klupske atrakcije, oni su rame uz rame sa okorelim blueserima i bendovima koji amalgamiraju (postoji takav glagol?) tekovine pop-rock-a i čistokrvnog blues-a, a pritom je očigledno da se zabavljaju. Na neki način, ima tu i pavlovljevsko-geografskog uslovljavanja, jer me podsećaju na odličan (super)bend Plava Trava Zaborava (ah, detinjstvo i gramofonska ploča), koji su održali popriličnu muzičku lekciju Amerikancima - ne znate samo VI da pržite country & bluegrass, znamo i MI JUGOVIĆI ("Yugo goes to Nashville", yipi-kai-yey!). Doduše, sada su druga vremena, pa ću se poslužiti trikom: Balkans do it better! Nije što su nam komšije (susjedi), ali da KOTRLJAJU, kotrljaju ga do koske!

I dalje ne dajem ocene! Klavir sa šlagom!