H. F. Lavkraft, Nekronomikon, priredio Dejan Ognjanović, Everest Media, Beograd, 2012, 576 str.

Pred vama je kapitalno delo izdavačke kuće Everest Media, iza koje stoji Boban Knežević, pisac i izdavač, čovek koji nas je već (i previše) zadužio sjajnim izdanjima („Tamni vilajet“, 1-4), svojim (i tuđim) ostvarenjima, časopisima („Znak Sagite“) i antologijama (savremene francuske fantastike, npr)... Priređivač ovog obimnog i ozbiljnog dela je Dejan Ognjanović, pisac i esejista (odbranio je doktorsku disertaciju na Filološkom fakultetu u Beogradu, koja se bavi poetikom (nastankom i razvojem) horora).

Zbirku, koju čine 23 priče, obogaćuju ilustracije naslovnih strana knjiga, zbirki i časopisa u kojima su objavljivane, bibliografski podaci i iscrpni istorijati svake od njih (koje je sve prikupio, priredio i napisao D. Ognjanović), kao i ilustracije domaćih umetnika, Nikole Vitkovića i Tijane Jevtić. Da pođemo obrnutim redom, dakle od ilustracija.

Usled sve veće nemaštine navikli smo se da čitamo knjige, zbirke, romane bez ilustracija, crteža, slika... Kakav gubitak! Zbirka „Nekromonikon“ nas na ovom polju neprijatno udara u stomak, ne zbog toga što su ilustracije loše, naprotiv, već zbog toga što nas svojim odličnim kvalitetom podsećaju na to koliko smo izgubili ne čitajući i ne posedujući ilustrovana izdanja (makar) omiljenih zbirki ili romana omiljenih pisaca. Postoji, međutim, i jedna negativna posledica ovako dobrih ilustracija – a ta je da su pojedine, kao što je recimo slučaj sa crtežom koji prati priču „Polaris“, bolje od samih priča!

Dejan Ognjanović, kao vrsni poznavalac horora, prihvatio se teškog zadatka priređivanja zbirke priča jednog od, danas, najpoznatijih američkih pisaca H. F. Lavkrafta. Rezultat je zbirka u kojoj su se, po tvrđenju priređivača, našle najbolje horor priče koje ovaj pisac ima da nam ponudi. U većini slučajeva se slažemo sa priređivačevim izborom, ali izuzeci uvek postoje (priče „Polaris“, „Herbert Vest reanimator“, „Dagon“, „Činjenice u vezi sa pokojnim Arturom Džerminom i njegovom porodicom“ slabijeg su kvaliteta, dok se za priče „Festival“, „Čudna visoka kuća u izmaglici“, „Otpadnik“, „Gonič“ itd, zaista može reći da je ono najbolje što je izašlo iz pera ovog autora).

Na kraju, zbirku čine bogatijom, zanimljivijom i kvalitetnijom Lavkraftova minijaturna prozna poema „Niarlatotep“, izmišljena „Istorija Nekronomikona“, esej „Beleške o horor prozi“, njegova biografija (propraćena fotografijama u boji), ali i pogovor Dejana Ognjanovića „Lavkraft izvan ovog univrzuma“, koji govori o estetici piščeve horor priče.

Kada bi knjige iz oblasti fantastike bile uzimane u razmatranje za izdavački poduhvat godine ili za najlepšu knjigu godine, tada bi Lavkraftov „Nekronomikon“ nesumnjivo odneo pobedu u obe kategorije.
Kapa dole Dejane Ognjanoviću! Kapa dole Bobane Kneževiću!

Tamara Lujak