Tržište teorija zavera ima ogromnu publiku. Podsticanje spisatelja/ica da pišu knjige, eseje, postove o vladarima iz senke, sakrivenoj istoriji i simbologiji, NLO-u, HAARP-u, tajnim društvima, vanzemaljcima, generalno o svim mogućim iracionalnim temama sa mističnim prizvukom se vraški dobro isplati. Industrija ima ogroman interes da plaća i ulaže novac u razne samoproklamovane istraživače, ’’prosvetljene’’ umove, kvazi pisce, dokumentariste, filmadžije, gurue, nju ujdž mesije, itd., iz prostog razloga zato što na kraju svakog obračunskog kvartala, aktivni saldo bude u velikom plusu. 

Među svim tim silnim knjigama, koje nam otkrivaju neku veliku ’’sakrivenu istinu’’ od opšteg značaja, poslednju deceniju je nesumnjivo obeležio Den Braunov (Dan Brown) ’’Da Vinčijev kod’’. Zato, hoću da iskoristim ovu priliku da ga napljujem za sve pare koje mi je iz džepa isterao. Pre nekih 7-8 godina platih taj, sada već ’’kultni bestseler’’ celih 649 rsd. 

Čisto da se zna, sećam se dobro, evro tad beše 85 rsd. Kada otvorite knjigu, prvo na šta nailazite jesu, kako autor tvrdi, ''ČINJENICE''.

 ČINJENICE 

''Pre svega, tajni spisi ''pronađeni su'' (tačnije sačuvani) u pariskoj Nacionalnoj biblioteci 1967, a ne 1975. godine. Kao drugo, nije reč o spisima, već o tekstovima koji tumače određene spise, a ovi pak niti su bili niti jesu u pariskoj Nacionalnoj biblioteci, već ih se domogao autor prve knjige koja govori o Sionskom prioratu kao nosiocu istorijskih tajni (Žerar De Sed, 1967)''.[1] Postoje dokazi da su štampani u Ženevi 1956. godine.[2] Utvrđeno je da su pomenuti dokumenti (Pored imena navodnih velikih majstora tajnog društva, sadrže i genealoško stablo Isusa Hrista) plagijat Pjera Plantara (Pierre Plantard de Saint-Clair) i nekolicine njegovih najbližih saradnika. Takođe, to je potvrdio i Ričard Li (Richard Leigh), jedini preostali živi od trojice autora knjige ''Sveta krv, Sveti gral'' (The Holy Blood and the Holy Grail), knjige koja je inspirisala Brauna da napiše ovaj triler, a koju pominje u samom romanu kao veoma značajnu za proučavanje Sionskog priorata. Samim tim, priča o Godfriju Bujonskom, osnivaču Sionskog priorata kao drevne organizacije otpada. U Francuskoj postoji moderna organizacija pod nazivom ''Sionski priorat'' (Prieuré de Sion), osnovana pedesetih godina prošlog veka.[3] 

Nema sumnje, obećavajuća uvertira. Da Vinčijev kod je prodat u preko 200 miliona primeraka širom sveta i preveden je na 52 jezika![4] Po knjizi je snimljen i istoimeni film u režiji Rona Haurda (Ron Howard), što je verovatno najgore ikad odigrana uloga Toma Henksa (Tom Hanks), koji tumači lik glavnog protagoniste, čuvenog Roberta Langdona. 

Roman počinje misterioznim ubistvom u muzeju Luvr (Musée du Louvre), gde žrtva, Žak Sonijer (veliki majstor sionskog priorata) neposredno pred izdahnuće stavlja svoje telo u krajnje neobičan položaj, uz nekoliko napisanih zagonetki, i poruku da se pozove Robert Langdon, harvardski profesor. Lik Langdona Den Braun je krenuo da gradi još u prethodnom romanu ''Anđeli i demoni'' (Angels & Deamons), u kom se takođe nalupao gluposti o iluminatima i vatikanu, ali to je domen umetničke slobode, zar ne? Robert je superinteligentni baja, neverovatno obrazovan i načitan, svestran, zgodan, pod pritiskom rešava misteriozne šifre i zagonetke kao od šale, prosto da se ne poveruje da je reč o profesoru simbologije. 

Braun kreće da gradi zaplet već na samom startu. Kada se Sofi Nevo uključi u priču, slede nam neprestani obrti koji se smenjuju do samog kraja. Priča je stavljena u okvir 24 sata. Znači, konstantna jurnjava. Autor knjige dotiče mnoge teme, terajući u širinu, bez neke temeljnije analize, tj svaku zagrebe samo po površini, a pošto nebrojeno njih provlači kroz roman, odatle može da se stvori zabluda o posedovanju ''dubine'' u njegovim delima. Ustvari, skup svih tih površnosti ima za cilj da zaseni široke narodne mase. Zato se i čita za nekoliko sati. 

 Robert i Sofi beže od policije koju predvodi iskusni Bezu Faš, te od progonitelja po imenu Sajlas, albino monaha, člana vatikanske prelature ''Opus Dei'' (inače, za one koji žele da znaju, Opus Dei nema monahe), koji je u službi izvesnog ''učitelja''. ''Učitelj'' je skovao zaveru i planira da se domogne ''velike tajne'' koju čuva Sionski priorat, uz želju da istu objavi svetu, i spase svet od dve hiljade godina duge laži od strane crkve. I tako se oni jure, rešavaju zagonetku za zagonetkom koje je ostavio deda... 

Bežeći od policije, Robert i Sofi jednog trenutka na nagovor Langdona odlučuju da potraže pomoć od njegovog prijatelja Ser Li Tibinga. Li je veliki stručnjak za Sveti gral (Holy Grail). Odlikovan, cenjen, poštovan, jedan od najboljih na svetu u toj oblasti. E, Den Braun je zaslužan za sve što je Ser Li izgovorio u romanu. Dok uz čaj upoznaje Sofi sa gralskom istorijom, dotiče se nakratko i vitezova templara. I priča priču kako su 9 vitezova na inicijativu Iga de Pajena (Ig de Pajen; Ig de Pajan) 1118. godine osnovala red koji se zavetovao da će braniti Jerusalim od muslimana i štititi puteve hodočasnika. To je ovako jedna simpatična pričica. Jerusalim je u to vreme imao oko 30.000 stalnih stanovnika[6], bez svakodnevnih hodočasnika i trgovaca koji su obitavali unutar njegovih zidina. Zamislite prostor sa zidinama u kome žive svi ti ljudi, kao i ulice grada, spoljne puteve, itd. A sada zamislite 9 pajtosa na konjima kako sa isukanim mačevima kako jašu, mašu i štite grad od celog istoka!? Devet čoveka na konjima realno ne bi mogla da odbrane prostor veličine dva fudbalska igrališta. 

Uglavnom, polako ali sigurno dolazimo do Leonarda Da Vinčija koji je takođe ''bio'' jedan od velikih majstora Siona. Znate već, Leonardo i ''Tajna večera'' (The Last Supper). Isus je zapravo bio običan čova, feminista, oženjen Marijom Magdalenom, a taj čuveni ''Sveti gral'' nije putir, već na starofrancuskom ''Sang real''[5], što znači ''Sveta krv'', odnosno Isusovo potomstvo. I tu kreću tumačenja slike: te Isus u odnosu na Judu, te Petar koji ima ''baby face'' nije Petar nego Marija, pa Petar koji nije Petar nego je Marija obučena kao Isus, odnosno ona je njegov odraz u ogledalu, pa se pojavljuje slovo M kada se izdvoje Isus i Petar koji nije Petar nego Marija... Glava da zaboli. E, Leonardo nam je sve to kroz šifre, simbole i kodove naslikao u prethodno pomenutoj slici! 

Međutim, Da Vinči kao svaki genijalac je svakako ponudio jedno potpuno novo tumačenje, i ostavio nam to u amanet. Znate i sami da je Leonardo bio jeretik, i nije voleo crkvu. Ispod prvog sloja boja ''Tajne večere'', nalazi se: 

Leonardo, genije nad genijima, predvideo je silazak Super Maria na zemlju
Kakva bre crna Isusova deca, kakvi bakrači? Pa da je Isus imao decu, danas bismo imali bar milion ljudi koji bi nosili u sebi ''božanski gen''. Nego, za mene lično, Super Mario je mnogo bitnija i veća faca od Isusa. Više mi je sreće i radosti u životu doneo taj brkati čikica nego li Hrist i svi njegovi apostoli zajedno. Ali, Braun igra na lukavu kartu. Na kartu osećanja stotina miliona hrišćana širom sveta i zvaničan stav crkve. Jeretik, koji se drznuo da svojim maštanjem i fikcijom čačka svetu veru... 

Roslinska kapela (izgradnja kapele je počela 1446, a završena je 1486. godine, dakle - NIJE izgrađena 1446. godine, kako Braun navodi u knjizi) u blizini Edinburga, glavnog grada Škotske, je mesto na kom je Sofi Nevo uz pomoć Roberta Langdona, otkrila da je pra-pra-pra-pra... pra unuka Isusa Hrista. Otkriva da ima i rođenog brata, ali on nije toliko bitan lik!? 

Uglavnom, Braun dokazuje da i sam voli holivudski završetak (glavni baja uvek na kraju smuva najlepšu žensku), jer uz zbrzan i natrpan kraj po strani ostavlja''otkrivenu svetu tajnu'' o pravom poreklu Sofi. Akcenat stavlja na njihovo flertovanje i dogovaranje o dejtu u Firenci kroz mesec dana... 

''Pročitajte ovu knjigu i osetite prosvetljenje.'' Vašington post buk vorld 
Pročita ja, al' nikako da me stigne to prosvetljenje. Šta znam... 

Bibliografija 
[1] Masimo Introvinje, Iluminati i Sionski priorat, NARODNA KNJIGA, Beograd 2006; 
[2] Lin Piknet i Klajv Prins, Otkrovenje Siona, EDITOR, 2007; 
[3] Lin Piknet i Klajv Prins, Otkrovenje Siona, EDITOR, 2007; 
[5] Majkl Bejdžent & Ričard Li & Henri Linkoln, Sveta krv Sveti gral, METAPHYSICA, 2005; 
[6] Lin Piknet i Klajv Prins, Otkrovenje Templara, Alnari, 2008.