"Želja mi je bila i ostala da kroz ambientalnu, instrumentalnu formu istražujem svoje najskrivenije, najmračnije kutke svoje prvobitne, iskonske prirode." Spleen
Helly Cherry
Spleen je jedan od onih opskurnih muzičkih projekata koji se ne nude nikom ali dopuštaju da sami budu otkriveni. Tako sam i ja nekako došao do njega, sasvim slučajno.
Spleen iza sebe već ima nekoliko muzičkih izdanja, a moje iskustvo sa njim je počelo sa albumom "F" koje smo već pomenuli na našim stranicama. O tome šta čitava ova priča predstavlja samom autoru, a šta bi trebalo vama, kakav je njegov smisao i o ostalim stvarima popričali smo sa Aleksandrom...
HC: Kako se razvijao tvoj muzički ukus, kada i kako si se upoznao sa ovakvim zvukom, prepoznao ga, i usvojio? I gde si sve svirao pre ovog projekta?
S: Prvo da ti se zahvalim na podršci i pruženoj prilici da svoj rad predstavim što širem krugu ljudi, posebno ljubiteljima mračne umetnosti. Imao sam sreću da budem okružen ljudima starijim od sebe koji su već duboko bili u punk, post punk, hc-u i ostalim pravcima ekstremnije i buntovnički nastrojene muzike i filozofije. Iz prve sam se pronašao u toj priči, ne samo muzički gledano, i vrlo brzo krenuo sam da istražujem sve što je drugačije, što nije pripadalo kalupima koji su nam bili nametnuti. Pored mnogo bendova i umetnika koji su svaki na svoj način ostavljali utisak na mene izdvojio bih Joy Division, Swans (konkretno Michael Gira-u) i Coil koji su mi bukvalno promenili život za sva vremena. Dok se Spleen stvarao negde u podsvesti, 1997. osnivam Analni Karakter i sa tim bendom doživljavam sve što bi svaki muzičar poželeo, gomile koncerata, prilike da upoznam meni mnogo drage i jako kreativne ljude. AK 2003. izdaje za sada jedini full length album „Loše navike umiru teško“. Bend se nije raspao (info za ljude koji tako misle), naprotiv, izašao je iz hibernacije i za par meseci će biti sniman novi album. Trenutno sam jedini originalni član benda, verovatno će tako i ostati.
HC: Kada si napravio projekat Spleen, koja je tvoja želja bila i kakav smisao ima? Šta to tebi znači, a šta bi trebalo slušaocima?
S: Želja mi je bila i ostala da kroz ambientalnu, instrumentalnu formu (sem ponekad vokalima) istražujem svoje najskrivenije, najmračnije kutke koji se ne mogu videti golim okom i doprem do svoje prvobitne, iskonske prirode koja će mi dati svu slobodu koja mi je potrebna. Smatram da se tamo nalazi sve što je čoveku potrebno da bi spoznao sebe na pravi način. Voleo bih kada bi što više ljudi dublje analiziralo ovakav pristup sebi kao biću (koliko god to na prvu loptu mračno zvučalo) i eventualno pokušaju. Ako ne to, barem da uživaju u onome što stvaram.
HC: Ako je tvoj muzički izraz dark ambient, industrial, drone, noise, šta bi bila inpiracija koja zahteva ovakvu napetu formu?
S: Definitivno sloboda, u svakom pogledu, na prvom mestu. Pored nje pobuna protiv ljudske gluposti, religije bilo koje vrste, okova postavljenih od strane društva. Spleen je bekstvo kroz estetska uživanja od sveta u kojem živimo.
HC: Kako generalno nekome ko nije upućen u ovakav zvuk objasniti šta je to, i kako ti se čini izjava Merzbow-a "There is no such thing as noise"?
S: Veruj mi da sam umoran od objašnjavanja i diskusija na temu kako neko može da sluša ili pravi „tako nešto“, pa se više ni ne trudim da ljudima objasnim tako „strašne“ i „šokantne stvari“. Previše je vremena koje se moglo kreativno iskoristiti izgubljeno na takve gluposti, pogotovo kada shvatiš da do tih osoba ništa nije doprelo. Potpuno se slažem sa tom izjavom, što se može iz prethodnih reči izvući.
S: Prvo da ti se zahvalim na podršci i pruženoj prilici da svoj rad predstavim što širem krugu ljudi, posebno ljubiteljima mračne umetnosti. Imao sam sreću da budem okružen ljudima starijim od sebe koji su već duboko bili u punk, post punk, hc-u i ostalim pravcima ekstremnije i buntovnički nastrojene muzike i filozofije. Iz prve sam se pronašao u toj priči, ne samo muzički gledano, i vrlo brzo krenuo sam da istražujem sve što je drugačije, što nije pripadalo kalupima koji su nam bili nametnuti. Pored mnogo bendova i umetnika koji su svaki na svoj način ostavljali utisak na mene izdvojio bih Joy Division, Swans (konkretno Michael Gira-u) i Coil koji su mi bukvalno promenili život za sva vremena. Dok se Spleen stvarao negde u podsvesti, 1997. osnivam Analni Karakter i sa tim bendom doživljavam sve što bi svaki muzičar poželeo, gomile koncerata, prilike da upoznam meni mnogo drage i jako kreativne ljude. AK 2003. izdaje za sada jedini full length album „Loše navike umiru teško“. Bend se nije raspao (info za ljude koji tako misle), naprotiv, izašao je iz hibernacije i za par meseci će biti sniman novi album. Trenutno sam jedini originalni član benda, verovatno će tako i ostati.
HC: Kada si napravio projekat Spleen, koja je tvoja želja bila i kakav smisao ima? Šta to tebi znači, a šta bi trebalo slušaocima?
S: Želja mi je bila i ostala da kroz ambientalnu, instrumentalnu formu (sem ponekad vokalima) istražujem svoje najskrivenije, najmračnije kutke koji se ne mogu videti golim okom i doprem do svoje prvobitne, iskonske prirode koja će mi dati svu slobodu koja mi je potrebna. Smatram da se tamo nalazi sve što je čoveku potrebno da bi spoznao sebe na pravi način. Voleo bih kada bi što više ljudi dublje analiziralo ovakav pristup sebi kao biću (koliko god to na prvu loptu mračno zvučalo) i eventualno pokušaju. Ako ne to, barem da uživaju u onome što stvaram.
HC: Ako je tvoj muzički izraz dark ambient, industrial, drone, noise, šta bi bila inpiracija koja zahteva ovakvu napetu formu?
S: Definitivno sloboda, u svakom pogledu, na prvom mestu. Pored nje pobuna protiv ljudske gluposti, religije bilo koje vrste, okova postavljenih od strane društva. Spleen je bekstvo kroz estetska uživanja od sveta u kojem živimo.
HC: Kako generalno nekome ko nije upućen u ovakav zvuk objasniti šta je to, i kako ti se čini izjava Merzbow-a "There is no such thing as noise"?
S: Veruj mi da sam umoran od objašnjavanja i diskusija na temu kako neko može da sluša ili pravi „tako nešto“, pa se više ni ne trudim da ljudima objasnim tako „strašne“ i „šokantne stvari“. Previše je vremena koje se moglo kreativno iskoristiti izgubljeno na takve gluposti, pogotovo kada shvatiš da do tih osoba ništa nije doprelo. Potpuno se slažem sa tom izjavom, što se može iz prethodnih reči izvući.
HC: Spremaju se i živi nastupi. Kako bi zapravo mogao da izgleda tvoj nastup? U kojoj meri bi on bio improvizovan a u kojoj ponovljene stvari sa albuma?
S: Do sada sam imao dva nastupa. Svaki je bio priča za sebe. Svojim pesmama dajem neku novu, potpuno drugačiju atmosferu i formu, čak i onim koje bi mogle da zvuče i budu odsvirane kao na albumu. Sve u suštini zavisi od energije koja vlada prostorom, ona je ta koja me nosi u odredjenom pravcu, koja vlada mojim bićem u tim trenucima. Nadam se da će se svirka sa Dichotomy Engine i Arhyst koja je trebala da se održi u Rumi uskoro odigrati jer bi to bio veliki korak za sve nas.
S: Do sada sam imao dva nastupa. Svaki je bio priča za sebe. Svojim pesmama dajem neku novu, potpuno drugačiju atmosferu i formu, čak i onim koje bi mogle da zvuče i budu odsvirane kao na albumu. Sve u suštini zavisi od energije koja vlada prostorom, ona je ta koja me nosi u odredjenom pravcu, koja vlada mojim bićem u tim trenucima. Nadam se da će se svirka sa Dichotomy Engine i Arhyst koja je trebala da se održi u Rumi uskoro odigrati jer bi to bio veliki korak za sve nas.
HC: Mada ovo više važi za neke improvizovane forme ali, neponovljivost ovakve muzike. Prednost ili mana?
S: Pošto je moj način stvaranja hvatanje odredjenog momenta, emocije, dogadjaja i momentalno beleženje istog, glasam za prednost. Ne može se ništa dočarati ili opisati naknadno, bitan je trenutak u kome se nešto konkretno dešava ili se desilo.
HC: Kaže jedan moj ortak "za sve to ti je dovoljan fruti lups i esid"... Sta koristis u radu? Hardver, softver, gedzet isl...
S: Koristim gitaru na prvom mestu, midi klavijature, snimam zvukove iz okruženja (prirode), semplove... Šta ću koristiti najviše zavisi od priče koju želim ili koju treba da zabeležim.
HC: Danas je računar dostupan svima. Činjenica je da masa ljudi radi nešto po pitanju muzike. Da li smatraš da je ta dostupnost dobra i to da svako moze da radi muziku/buku?
S: Danas stvarno možeš naleteti na svašta, ali iskreno, jako je malo kvalitetnih izdanja i kreativnih ljudi. Sve se uglavnom svodi na copy-paste varijante.
HC: Koliko stižeš da pratiš dešavanja u ex yu u smislu novih i starih imena. Ko ti je zanimljiv sa naših prostora? Čini se da je pre jedno dve-tri godine naisao je neki novi talas bendova i projekata a onda je to malo splasnulo sada. Kako ti vidiš to?
S: Situacija je na žalost očajna po pitanju underground, DIY scene. Ljudi koji rade iskreno, koji zaista stvaraju nešto posebno i drugačije jednostavno ili nemaju priliku da to iznesu iz svojih soba ili podruma ili to žele da zadrže samo u svom neposrednom okruženju. Nismo povezani, nema komunikacije koja je pre postojala, nema pisama, pravljenih i krpljenih fanzina, na svirkama je svako u svom svetu... Sa druge strane nema podrške od ljudi koji slušaju našu muziku. Samo da je free download i sve je super, a što je neko prolio znoj, napravio remek delo i ništa ne traži za uzvrat to nije važno. Ako već ne želiš da kupiš disk, pošalji barem mail sa rečima podrške. Mnogo će značiti.
HC: I ovim ti ostavljam poslednju priliku da kažeš nešto što želis a nisam te pitao i jeste ili nije bitno tebi, nama, nekome...
S: Podržite DIY, underground, učinite bilo šta da ponovo pokrenemo ovu ustajalost. Novi Spleen izlazi za koji dan, zove se „Detest“ i iznenadiće (nadam se prijatno) ljude koji prate moj rad.
Hvala ti mnogo, nastavi sa sjajnim radom!!!!!!
S: Pošto je moj način stvaranja hvatanje odredjenog momenta, emocije, dogadjaja i momentalno beleženje istog, glasam za prednost. Ne može se ništa dočarati ili opisati naknadno, bitan je trenutak u kome se nešto konkretno dešava ili se desilo.
HC: Kaže jedan moj ortak "za sve to ti je dovoljan fruti lups i esid"... Sta koristis u radu? Hardver, softver, gedzet isl...
S: Koristim gitaru na prvom mestu, midi klavijature, snimam zvukove iz okruženja (prirode), semplove... Šta ću koristiti najviše zavisi od priče koju želim ili koju treba da zabeležim.
HC: Danas je računar dostupan svima. Činjenica je da masa ljudi radi nešto po pitanju muzike. Da li smatraš da je ta dostupnost dobra i to da svako moze da radi muziku/buku?
S: Danas stvarno možeš naleteti na svašta, ali iskreno, jako je malo kvalitetnih izdanja i kreativnih ljudi. Sve se uglavnom svodi na copy-paste varijante.
HC: Koliko stižeš da pratiš dešavanja u ex yu u smislu novih i starih imena. Ko ti je zanimljiv sa naših prostora? Čini se da je pre jedno dve-tri godine naisao je neki novi talas bendova i projekata a onda je to malo splasnulo sada. Kako ti vidiš to?
S: Situacija je na žalost očajna po pitanju underground, DIY scene. Ljudi koji rade iskreno, koji zaista stvaraju nešto posebno i drugačije jednostavno ili nemaju priliku da to iznesu iz svojih soba ili podruma ili to žele da zadrže samo u svom neposrednom okruženju. Nismo povezani, nema komunikacije koja je pre postojala, nema pisama, pravljenih i krpljenih fanzina, na svirkama je svako u svom svetu... Sa druge strane nema podrške od ljudi koji slušaju našu muziku. Samo da je free download i sve je super, a što je neko prolio znoj, napravio remek delo i ništa ne traži za uzvrat to nije važno. Ako već ne želiš da kupiš disk, pošalji barem mail sa rečima podrške. Mnogo će značiti.
HC: I ovim ti ostavljam poslednju priliku da kažeš nešto što želis a nisam te pitao i jeste ili nije bitno tebi, nama, nekome...
S: Podržite DIY, underground, učinite bilo šta da ponovo pokrenemo ovu ustajalost. Novi Spleen izlazi za koji dan, zove se „Detest“ i iznenadiće (nadam se prijatno) ljude koji prate moj rad.
Hvala ti mnogo, nastavi sa sjajnim radom!!!!!!
Sa Aleksandrom razgovarao Nenad