O muzejima i (ne)kulturi
Helly Cherry
S obzirom da haraju razni statusi i blogovi o tome koliko je naš narod retardiran, nekulturan i prost moram da reagujem i podsetim vas na par činjenica.
foto: B92 |
Elem, ne znam kad ste poslednji put zavirili u muzej a da nije bila Noć muzeja i uopšte vas ne osudjujem. Svako ko je ikad nos promolio iz jebene Smrdije, posetio neki grad gde ljudi žive dostojanstveno i normalno mogao je da udje u muzej i oseti razliku. Primera radi, Brisel ima oko 90 muzeja, ako se ne varam i ljudi imaju naviku da ih posećuju. Muzej stripa, muzej čokolade, muzičkih instrumenata. Tamo vas neće dočekati baba sera koja cepa karte kao pre XYg kad ste išli na matinee da gledate "U zmajevom gnezdu", neće vam trebati pumpica za astmu mada astmatičar niste jer nema prašine, niko neće pomisliti da dilujete dop niti da ste peder. I srešćete i druga ljudska bića koja su došla istim povodom, da uživaju. Naši muzeji su u katastrofalnom stanju. Poslednji put kad sam ušla u muzej a da to nije bilo preko qrtza bilo je davno i u pitanju je bio upravo jedan novosadski muzej. Muzej ko muzej, postavka koja je večno tu, prašine s prsta, ali kustos...to je bio jedan dedica koji je voleo svoj posao i koji je pokušao da izbegne rutinu tako što je pričao zanimljive pričice o akterima tog vremena i o predmetima koji su bili izloženi, toliko da su oživeli i pretvorili se u jedan zanimljiv film čijeg se dela i danas sećam. Došla sam i sutra. Ne zbog postavke, zbog dedice, majke mi. S obzirom da u Srbiji cvetaju razni budući stručnjaci za marketing pa i oni čiji je posao vezan za umetnost moram da primetim da se niko nije dosetio da angažuje neku mladu nadu koja bi posetu muzeju takvom kakav je učinio iole zanimljivom. To ne treba da nas čudi kad znamo gde idu pare za kulturu i šta se s njima radi, ali kad je već tako onda neću da čujem da je iko više pljunuo poreske obveznike čije pare završavaju gde ne treba, nemaju za 'leba a kinji ih se jer su, avaj, nekulturni do jaja.. S obzirom na to šta nam se plasira kao kultura i umetnost mi se još i dobro držimo i velika je sreća da nismo još uvek izašli na ulice i počeli da kokamo random prolaznike.
Ako se ovo nastavi gledaću da za poslednje pare platim telefonske račune, da bih mogla da zovem i prijavljujem lažne bombe. Prvo u muzejima. Ako se uopšte iko bude javljao na telefon.
Trla Baba Lan