„Sve je bolje od ravnodušnosti“ - Vrane Kamene

Napolju je bilo hladno, međutim, u Kruševačkom klubu Zamajac, u subotu 7. decembra, spremalo se još jedno spektakularno veče. Danima pre toga po internetu je kružila najava o nastupu beogradskog sastava Vrane Kamene. Domaću podršku pružili su kruševački bendovi Blues Rezervata i Ukor.


Sve je zapravo počelo petnaestominutnim live art performansom pod nazivom „Mi nećemo dozvoliti“, u kome su učestvovali pesnik i pisac Ljubiša Jovanović (Katabazija), poznatiji kao Ponoćni vodeničar, Saša Scraps Ognjanović, Sonja Antić, Zlatko Fat Zed Petković i Toma Ilić (ZAA). Svetla su se na trenutak ugasila, neposredno pre početka, ne bi li ubrzo zatim, plavičasta „magma“ ispunila koncertni prostor kluba. Plavičasta svetlost pomešana sa dimom i ukočene siluete bile su znak da je pred publkom nešto neobično i nesvakidašnje. Opijajuća muzika je krenula. U prvom planu Ljubiša, a sa njegove desne strane matrijarhat - gotovo nepomična Sonja Antić, interesantnog izgleda, odevena u crno. Desnom rukom se oslanja na sliku, dok u levoj drži mač. Ništa se osim bubnjara, gitariste i basiste na sceni nije pomicalo. Ubrzo, ipak, klubom je odzvonio gromki glas Ponoćnog vodeničara: „Jedan si jedini i mi nećemo dozvoliti da propadne naš trud i znoj… Naš Bog je krv…. U paklu…U paklu…U paklu.“. Muzika u pozadini savršeno je dočarala reči koje su izlazile iz Ponoćnog vodeničara. Telom su se provlačili žmarci, provlačio se onaj redak osećaj koji uvek, gotovo večito čekamo sa nestrpljenjem. Petnaestominutni performans ove interesantne i kreatvne ekipe, proleteo je kao sekund, nakon čega je aplauz trajao gotovo isto kao i čitav live art. Sa bine su otišli ostavljajući reč „Još“ da odzvanja u glavama prisutnih. 

Kruševački Ukor, nakon par nedelja ponovo se vraća u isti prostor u želji da sa sugrađanima podeli svoje stvaralaštvo. Dobar utisak koji su ostavili pre par nedelja svirajući ispred niškog Novembra (ex Studeni Studeni), bio je malo pokvaren poslednjim nastupom. Ali, svakako treba uzeti u obzir da je bend bio uskraćen za jedan dobar deo postave, tako da su proteklog vikenda nastupili u sledećem sastavu - vokali: Stevan Vukojević i Ivan Đorgović, na gitari Ivan Miladinović i za bubnjevima Nemanja Živadinović, koji je u originalnoj postavi zadužen za gitaru. Ovom prilikom izveli su nekoliko numera, izmedju kojih i „Mrtvi ne piju aspirine“ .

Sastav iz Beograda Vrane Kamene nedugo zatim našao se na bini i ponovo vratio mrak nastao prilikom izvođenja live art  performansa. Svetlo je dopiralo iz jednog malog dela smeštenog kod bine, te je Hard rock, ili kako to Vrane Kamene, sa punim pravom nazivaju, prljavi rock mogao da se „razlije“ po klubu. Ubrzo je krenulo i predstavljanje benda. Jedina devojka u grupi je Maja, gitaristkinja koju još svira i Miloš. Za basom je Nebojiša. Čovek koji se najmanje vidi, ali nikako zanemarljiv, već važan deo benda sedi za bubnjevima, a odaziva se na ime Sale. Ime pevača nije važno, kako je sam rekao pevajući „Moje ime nije važno“, no, ipak, vredi pomenuti da je za voklani deo zadužen Aleksandar. Tokom prvih par numera pevač je reguralno stajao na bini, dok su prisutni bili odvojeni od iste. Upravo zato usledio je poziv publici da se približi, jer Vrane Kamene su se pomakle iz svog grada i prevalilie put do publike. Ipak to nije sprečilo vokalistu da napravi još nekoliko koraka i postolje za mikrofon postavi na sredini koncertnog dela kluba,  gde je ostao do kraja nastupa. 
„Sjajna je stvar pokrenuti se, izvući se iz svoga grada i doći do ljudi da preneseš poruku i podeliš svoju muziku i sebe sa njima. U principu ne ostavljamo mnogo mesta ljudima osim da nas mrze ili zavole na to prvo slušanje. Sve je bolje od ravnodušnosti, a Kruševac i ljudi iz Zamajca su pokazali da u ovim sivim vremenima još uvek imaju srce i dušu, a to je danas jako teško i jako retko zadržati. Neizmerno nam je drago što smo došli i svirali. Utisci su odlični i iskreno verujem i da je i Kruševljanima bilo sjajno sudeći bar po reakcijama prisutnih te večeri. Za mnoge smo bili nepoznato ime i nisu nas imali prilike čuti pre ali se nadam da će posle ove večeri stvari po tom pitanju stojati drugačije. Mi tek počinjemo i ogroman put nas čeka, a nadam se da će nam na tom putu ubuduće i ljudi odatle praviti društvo“ - rekao nam je Aleksandar. 


Nedavno smo objavili vest o izlasku nove kompilacije pod nazivom „Pobuna vol.2“, iza koje stoji mlada pesnikinja Marija Krsmanović, koja za sebe ističe da je pre tekstopisac, jer titula „Pisca“ treba da se, nakon puno vremena, uloženog rada i truda, zasluži. Na pomenutoj kompilaciji našla se i Marijina pesma „Koma i karma“, koju su muzički obojile Vrane. O kompilaciji i pomenutoj numeri, koja na veliko žaljenje pojedinih iz publike, nije izvedena u okviru nastupa u Kruševcu, Aleksandar dodaje:
„Mariju naime znam već duže vremena, odlična poetesa i nadasve sjajna osoba, a slični ljudi se brzo pronalaze i ujedinjenje ideja na tom projektu je bar za mene bila nekako sasvim očekivana i spontana stvar koja je morala uroditi plodom. Umetnost je magija, u ovom slučaju ujedinili smo reči i muziku i nastala je upravo numera o kojoj "pričamo". Sa velikim zadovoljstvom sam prihvatio da utkam muziku u njene reči, a koliko smo uspeli uobličiti priču koja je trebala biti preneta to ostaje na samim ljudima da procene kad preslušaju pesmu“.

Vrane kamene su, dakle, obletele Kruševac, a nakon toga ostao je utisak, koji se najbolje može opisati na sledeći način. Da smo sada u vremenu koje je davno prošlo. U vremenu kada je rok’ n’ roll bio imerativ Vrane Kamene bi stajale na nekoj velikoj bini ispred nepreglednih redova velikog broja publike i pevali numere „Ona želi“ i „ Pet minuta pažnje“, koje su, pored ostalih, izvedene i na nastupu u Kruševcu. Ipak, tek su na početku karijere, jer njihov put počinje 31. oktobra 2010. godine, pa se ovaj utisak može pretočiti u stvarnost. Do tada, Gde će to još „Graktati“ i koji su njihovi planovi za naredni period, otkrio nam je Aleksandar:
„Što se samih Vrana kamenih tiče sad nakon Kruševca slede nam dve svirke 20-og i 21-og Decembra ovde u Beogradu, a 26-og Decembra moguće je i da ćemo nastupiti na već tradicionalnom BARF-u u organizaciji URMUS-a. 15-og decembra inače ulazimo u studio i otpočinje se rad na dvema numerama sa našeg materijala jer planiramo uskoro da izbacimo Ep pod nazivom "Svih ovih godina". Kao što se vidi naredne nedelje nam obiluju dešavanjima, a u planovima su i nove svirke po unutrašnjosti jer imamo jaku želju da podelimo sebe sa što većim brojem ljudi . Naravno Kruševac svakako neće izostati sa mape tako da je sasvim izvesno da ćemo se opet gledati i slušati. Stranice benda se uredno ažuriraju i ljudi se uvek mogu informisati kad i gde nastupamo, šta se trenutno zbiva i kakvi su nam dalji planovi. Za kraj rećiću ono što i oduvek kažem: "SLUŠAJ DOBRO-SLUŠAJ JAKO" !!! GRAAA!“

Domaći sastav Blues Rezervata nastupio je na kraju večeri.  Ova ekipa se okupila pre deset godina, a čine je: Vladica Radojević - gitara, glas; Dušan Milutinović - gitara i Nemanja Vidojević - bubnjevi. Zvuk ovog benda opisuje se kao alternativa, indie, garažni, pa i prljavi rok. I pored toga što se u samom nazivu nalazi reč blues, kako sami navode najmanje u svemu tome ima bluza. Iako je najmanje  potrebno započinjati priču o publici ili nedostatku iste na nastupima u Kruševcu, te krenuti polemiku o tome kako su ljudi izgubili kulturu odlaska na iste, ova tema se sama nameće. Nešto više o tome, ali i o samom nastupu rekao nam je Vladica ispred Blues rezervata:
„U klubu "Zamajac" se osećala pozitivna energija, a bendovi su dali sve od sebe da nastupi izgledaju i zvuče odlično. Četiri sastava, iako žanrovski različiti, pokazali su dosta: od artističkog performansa Ponoćnog Vodeničara, preko pank-roka Ukora, garažnog-roka sjajnih gostiju iz Beograda Vrana Kamenih i garažnog power bluesa Bluesa Rezervata. Bio je to šarolik događaj koji je mogao zadovoljiti svačiji ukus. Nažalost, trenutno stanje u društvu je takvo da je publika pasivizirana i da na sceni imamo mnogo bolje bendove nego publiku. Postoji i ozbiljan problem sa mozgovima: primećujemo da je mnogima teško da daju 100 dinara za ulaz na svirku, iako svakodnevno na kladionicu, cigarete i alkohol daju mnogo više. To nije nemaština, to je bezobrazluk. Svaki autorski bend vredno radi da bi izašao na scenu, i tome se mora ukazati poštovanje. Zato smatram da je greška i klubova i kulturne politike uopšte što se na mnogim mestima ulaz ne naplaćuje. Na tome treba raditi“.

Početkom godine Kruševljani objavljuju album pod nazivom „Kamen duša žica“, za izdavačku kuću Slušaj najglasnije i renomiranog idavača (objavljivača) Zdenka Franjića. Album je prethodno bio najavljen numerama: „ Memljivi blues“ i „Kakav poljubac“. O reakcijama publike na ovo izadnje Vladica ističe:
„Reakcije publike na album i naše nastupe su veoma dobre. Svuda gde se pojavimo, osećamo odličnu energiju, a posebno nam znači što su utisci nakon živog nastupa još bolji, jer nas mnogo ljudi prvi put čuje i mnogo nam znače pohvale za originalnost, iskrenost, zvuk, nadahnuće koje širimo tokom izvođenja pesama. Ljudi nam prilaze, traže da sviramo još i još, nakon svirki dele utiske sa nama. Album je dobio izuzetne recenzije, što za nas predstavlja i obavezu da u nastavku našeg rada budemo još bolji“. 
Na kraju Vladica je dodao:
„Mi nastavljamo sa svirkama u Srbiji, već u petak 13.12. smo u BIGZ Sceni u Beogradu. Pregovaramo i za nekoliko svirki u regionu. Uskoro nas čeka i nastavak rada u studiju. Spot za pesmu "U potrazi za Nenom" zavrteo se na mnogim tv stanicama, dosta je gledan i pobrao je odlične kritike, tako da uveliko radimo na tome da tom video klipu uradimo dostojnog "naslednika". Pred nama je i snimanje jednog izdanja koje će popuniti prazninu između prvog i drugog albuma, ali o tom-potom“.

Nakon kraja,  Vrane Kamene ponovo su uzele instrumente u ruke i zasvirale numeru „Rooster“, sastava Alice in Chains. Pevač Aleksandar zasvirao je gitaru, a vokalno izvođenje prepustio kolegi iz benda Milošu. Iako je Blues rezervata prethodno zatvorio svirku,  „žurka“ je ipak nastavljena do dugo u noć. 

Ivana Grujić