Najbolje knjige u 2013.
Helly Cherry
Izbacio sam one koje su razočarale, ostale su tu. Ako vam se lista dopadne, bacite pogled i na Najbolje knjige u 2012.
Stiven King: The Long Walk
Uh, mislim da ću posle ovog romana svaku šetnju gledati drugim očima. Ne pamtim kad sam se – ako ikad – ovako grčio dok čitam nešto, češće se to ipak dešava dok nešto gledam – ako i tad. Razvalio je King. Bez ijedne suvišne rečenice. Možda njegov najbolji horor. Iako nije horor. Pisao pod pseudonimom.
Keli Link: Magic for Beginners
Magic for Beginners je zbirka kratkih priča Keli Link. Sve zajedno su jako čudne, neke toliko da je mrzite iz zavisti, neke toliko da vas čak i nerviraju, ali sve u svemu reč je o različitom piscu koji samim time zaslužuje vašu pažnju.
Ajra Levin: Rosemary’s Baby
Rosemary’s Baby je roman po kojem je Polanski snimio istoimeni film koji sam pogledao toliko puta da sam ispojlovan u svakom pogledu, a kad me ni to nije omelo da uživam u svakoj rečenici ovog sjajnog romana o rođenju Antihrista, jasno vam je koliko je dobar.
Džordž R. R. Martin: Igra prestola
Igra prestola je knjiga o kojoj je suvišno govoriti jer ste svi gledali seriju, a verovatno i pročitali knjigu pre mene, no ipak ovo je moj prvi susret sa epskom fantastikom koja mi se dopala, a kriv je upravo realistički tretman teme. Zastrašujuće je kako je ogromna ta priča, kako se lagano razvija... a gde će tek da ode?
Stiven King: Four Past Midnight
Što se mene tiče, svaki roman Stivena Kinga predstavlja dane uživanja, pogotovo kad su u pitanju knjige napisane u prošlom milenijumu. Four Past Midnight je zapravo knjiga sastavljena od četiri, ehm... novele? Od kojih je svaka duplo duža od mojih romana. Zavirite u svet najboljeg pripovedača ikad.
Džo Hil: Nos4a2
Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.
Loren Bjukes: Zoo City
Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.
Lorin Bjukas: The Shining Girls
The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.
Džulijen Barns: The Sense of an Ending
The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.
Stiven King: Joyland
Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.
Ijan Mekjuan: Sweet Tooth
Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.
Laura Lippman: The Most Dangerous Thing
Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.
Laura Lipman: And When She Was Good
And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.
Laura Lippman: I’d Know You Anywhere
I’d Know You Anywhere je prvi roman sa kojim je Lipmanova privukla ozbiljniju pažnju. No, ipak u poređenju sa romanima koji su sledili posle njega, nije baš toliko dobar, mada je osnovna premisa prilično intrigantna. Dajte mu šansu.
Bret Martin: Difficult Men
Difficult Men je knjiga o trećem zlatnom dobu TV serija: The Wire, Deadwood, Six Feet Under, Sopranovi, Mad Men, Breaking Bad... Delom istorijat, delom tračarenje, delom analiza. Obavezno štivo za svakog TV-manijaka.
Stiven King: Dr Sleep
Dr Sleep je nastavak čuvenog Kingovog romana Isijavanje. Sam početak je jak – iako pomalo generički, ipak jak – ali kako dalje odmiče, nije toliko loš, ima zanimljivih ideja, ali sve u svemu mogao je to i neko drugi da napiše. Ili još bolje – ne.
Vilijem Golding: Lord of the Flies
Lord of the Flies je među romanima na koji najčešće padaju reference, neverovatna high concept priča o tome kako je malo potrebno ljudima da se animalizuju. Ondnosno, ne ljudima. Deci.
Džo Hil: 20th Century Ghosts
20th Century Ghosts je zbirka koju sam već čitao, ali pošto je to jedna od najboljih koje su mi ikada prošle kroz ruke, bez ijedne loše priče, uvek je lepo vratiti joj se. Odakle ovom tipu ovake ideje? Nijedna priča nije ni nalik drugoj, a sve su sumanute.
Džejms M. Kejn: The Postman Always Rings Twice
Gledali ste i voleli obe adaptacije? The Postman Always Rings Twice je, takođe, i knjiga koju ne bi trebalo zaobići. Inspirisala je Kamija da napiše Stranca i predstavlja noar bez grama sala.
Čarli Hjuston: Half the Blood of Brooklyn
Half the Blood of Brooklyn je treća knjiga u serijalu o vampiru detektivu. Kao i prve dve knjige, a i sve ostale knjige Čarlija Hjustona, neverovatno je zabavna, a dijalozi uvek izazivaju ljubomoru.
Majk Keri: The Devil You Know
Majk Keri je strip scenarista, najpoznatiji po sjajnom stripu Lucifer. The Devil You Know je njegov prvi roman. U pitanju je serijal o Feliksu Kastoru, tipu koji nas po mnogo čemu podseća na Džona Konstantina. Iako sam zaplet nije ništa novo, sam svet, i jezik, dovoljno je magičan da se odmah dohvatim sledećeg romana u nizu.
Robert Goddard: Past Caring
Past Caring je sjajan istorijski triler koji vas toliko intrigira da jednostavno, ali bukvalno, ne možete da ostavite knjigu iz ruku. A onda tek negde pred kraj više nije baš toliko dobar, ali to samo govoreći u katgorijama ovog izuzetnog romana. Od čega sve može da se napravi roman...
Sara Gran: Come Closer
Sara Gran mi je već bila poznata po scenarijima za krimi seriju Southland, ali njen roman Come Closer (ako je to uopšte roman, pošto se pročita za sat vremena), donosi nam priču van krimi žanra. Priču o ženi koju zaposeda demon (ili ona ludi), ali van nekih konvencija žanra, veoma realistično. I zastrašujuće.
Filip Majer: The Son
The Son je preporuka Džastina Kronina, mejnstrim roman koji prati propast jedne američke porodice, od prvih doseljenika i Indijanaca, preko naftaša, do... naftaša u sadašnjosti. Nasilje rađa nasilje i slično.
Glen Dankan: The Last Werewolf
The Last Werewolf je još jedan primer mejnstrimaša koji se bacio na žanr. Rezultat je neverovatno pitak palp, koji, kako piše na korici, kao da je pisao Bret Iston Elis.
Karen Rasel: Vampires in the Lemon Grove
Vampires in the Lemon Grove je zbirka priča mlade autorke koja koristi žanrovkse motive, ali nam donosi nešto potpuno drugačije, svežije... i uvrnutije. Možemo je uporediti, donekle, sa pričama Džoa Hila ili Keli Link.
Benjamin Percy: Red Moon
Red Moon mi je preporučio lično Stiven King, i mada King često ume da omane u preporukama, ovoga puta nije. Red Moon je još jedan roman koji je napisao mejnstrimaš nov u žanru, a priča je manje-više postapokaliptična, sa vukodlacima. Neverovatni likovi koji se tokom romana razvijaju puno, neverovatne dramaturške udice na pravim mestima i neverovatna montaža paralelnih scena. Svaka čast.
Željko Obrenović
Stiven King: The Long Walk
Uh, mislim da ću posle ovog romana svaku šetnju gledati drugim očima. Ne pamtim kad sam se – ako ikad – ovako grčio dok čitam nešto, češće se to ipak dešava dok nešto gledam – ako i tad. Razvalio je King. Bez ijedne suvišne rečenice. Možda njegov najbolji horor. Iako nije horor. Pisao pod pseudonimom.
Keli Link: Magic for Beginners
Magic for Beginners je zbirka kratkih priča Keli Link. Sve zajedno su jako čudne, neke toliko da je mrzite iz zavisti, neke toliko da vas čak i nerviraju, ali sve u svemu reč je o različitom piscu koji samim time zaslužuje vašu pažnju.
Ajra Levin: Rosemary’s Baby
Rosemary’s Baby je roman po kojem je Polanski snimio istoimeni film koji sam pogledao toliko puta da sam ispojlovan u svakom pogledu, a kad me ni to nije omelo da uživam u svakoj rečenici ovog sjajnog romana o rođenju Antihrista, jasno vam je koliko je dobar.
Džordž R. R. Martin: Igra prestola
Igra prestola je knjiga o kojoj je suvišno govoriti jer ste svi gledali seriju, a verovatno i pročitali knjigu pre mene, no ipak ovo je moj prvi susret sa epskom fantastikom koja mi se dopala, a kriv je upravo realistički tretman teme. Zastrašujuće je kako je ogromna ta priča, kako se lagano razvija... a gde će tek da ode?
Stiven King: Four Past Midnight
Što se mene tiče, svaki roman Stivena Kinga predstavlja dane uživanja, pogotovo kad su u pitanju knjige napisane u prošlom milenijumu. Four Past Midnight je zapravo knjiga sastavljena od četiri, ehm... novele? Od kojih je svaka duplo duža od mojih romana. Zavirite u svet najboljeg pripovedača ikad.
Džo Hil: Nos4a2
Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.
Loren Bjukes: Zoo City
Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.
Lorin Bjukas: The Shining Girls
The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.
Džulijen Barns: The Sense of an Ending
The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.
Stiven King: Joyland
Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.
Ijan Mekjuan: Sweet Tooth
Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.
Laura Lippman: The Most Dangerous Thing
Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.
Laura Lipman: And When She Was Good
And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.
Laura Lippman: I’d Know You Anywhere
I’d Know You Anywhere je prvi roman sa kojim je Lipmanova privukla ozbiljniju pažnju. No, ipak u poređenju sa romanima koji su sledili posle njega, nije baš toliko dobar, mada je osnovna premisa prilično intrigantna. Dajte mu šansu.
Bret Martin: Difficult Men
Difficult Men je knjiga o trećem zlatnom dobu TV serija: The Wire, Deadwood, Six Feet Under, Sopranovi, Mad Men, Breaking Bad... Delom istorijat, delom tračarenje, delom analiza. Obavezno štivo za svakog TV-manijaka.
Stiven King: Dr Sleep
Dr Sleep je nastavak čuvenog Kingovog romana Isijavanje. Sam početak je jak – iako pomalo generički, ipak jak – ali kako dalje odmiče, nije toliko loš, ima zanimljivih ideja, ali sve u svemu mogao je to i neko drugi da napiše. Ili još bolje – ne.
Vilijem Golding: Lord of the Flies
Lord of the Flies je među romanima na koji najčešće padaju reference, neverovatna high concept priča o tome kako je malo potrebno ljudima da se animalizuju. Ondnosno, ne ljudima. Deci.
Džo Hil: 20th Century Ghosts
20th Century Ghosts je zbirka koju sam već čitao, ali pošto je to jedna od najboljih koje su mi ikada prošle kroz ruke, bez ijedne loše priče, uvek je lepo vratiti joj se. Odakle ovom tipu ovake ideje? Nijedna priča nije ni nalik drugoj, a sve su sumanute.
Džejms M. Kejn: The Postman Always Rings Twice
Gledali ste i voleli obe adaptacije? The Postman Always Rings Twice je, takođe, i knjiga koju ne bi trebalo zaobići. Inspirisala je Kamija da napiše Stranca i predstavlja noar bez grama sala.
Čarli Hjuston: Half the Blood of Brooklyn
Half the Blood of Brooklyn je treća knjiga u serijalu o vampiru detektivu. Kao i prve dve knjige, a i sve ostale knjige Čarlija Hjustona, neverovatno je zabavna, a dijalozi uvek izazivaju ljubomoru.
Majk Keri: The Devil You Know
Majk Keri je strip scenarista, najpoznatiji po sjajnom stripu Lucifer. The Devil You Know je njegov prvi roman. U pitanju je serijal o Feliksu Kastoru, tipu koji nas po mnogo čemu podseća na Džona Konstantina. Iako sam zaplet nije ništa novo, sam svet, i jezik, dovoljno je magičan da se odmah dohvatim sledećeg romana u nizu.
Robert Goddard: Past Caring
Past Caring je sjajan istorijski triler koji vas toliko intrigira da jednostavno, ali bukvalno, ne možete da ostavite knjigu iz ruku. A onda tek negde pred kraj više nije baš toliko dobar, ali to samo govoreći u katgorijama ovog izuzetnog romana. Od čega sve može da se napravi roman...
Sara Gran: Come Closer
Sara Gran mi je već bila poznata po scenarijima za krimi seriju Southland, ali njen roman Come Closer (ako je to uopšte roman, pošto se pročita za sat vremena), donosi nam priču van krimi žanra. Priču o ženi koju zaposeda demon (ili ona ludi), ali van nekih konvencija žanra, veoma realistično. I zastrašujuće.
Filip Majer: The Son
The Son je preporuka Džastina Kronina, mejnstrim roman koji prati propast jedne američke porodice, od prvih doseljenika i Indijanaca, preko naftaša, do... naftaša u sadašnjosti. Nasilje rađa nasilje i slično.
Glen Dankan: The Last Werewolf
The Last Werewolf je još jedan primer mejnstrimaša koji se bacio na žanr. Rezultat je neverovatno pitak palp, koji, kako piše na korici, kao da je pisao Bret Iston Elis.
Karen Rasel: Vampires in the Lemon Grove
Vampires in the Lemon Grove je zbirka priča mlade autorke koja koristi žanrovkse motive, ali nam donosi nešto potpuno drugačije, svežije... i uvrnutije. Možemo je uporediti, donekle, sa pričama Džoa Hila ili Keli Link.
Benjamin Percy: Red Moon
Red Moon mi je preporučio lično Stiven King, i mada King često ume da omane u preporukama, ovoga puta nije. Red Moon je još jedan roman koji je napisao mejnstrimaš nov u žanru, a priča je manje-više postapokaliptična, sa vukodlacima. Neverovatni likovi koji se tokom romana razvijaju puno, neverovatne dramaturške udice na pravim mestima i neverovatna montaža paralelnih scena. Svaka čast.
Željko Obrenović