Iskren da budem, ova godina baš i neće biti zapamćena po filmovima koji pretenduju da, ukoliko prođu test vremena, postanu klasici. U jednom sveopštem zamešateljstvu svega i svačega, te nikada raznovrsnijoj i dostupnijoj ponudi, ističe se tek nekoliko naslova. Tradicija mlaćenja para na račun poznatih franšiza i novih verzija nekada kultnih naslova (Evil Dead, Carrie), nije izostala ni ove godine. Međutim, sve je teže motivisati publiku da, iznova i iznova, gleda već viđene i dobro poznate filmske priče. Nakon stotina odgledanih filmova iz čitave prošlogodišnje produkcije, kada se sve sabere i oduzme ostane ih tek nekoliko koji, u skladu sa Aristotelovim pravilima poetike, izazivaju katarzu i pretenduju da budu nešto više od pukog gledalačkog ugođaja. Činjenica je da sedmom umetnošću, odavno već, caruju specijalni efekti i besprekorni vizuelni ugođaji, a sve to na račun priče. Međutim, kada je domaća kinematografija u pitanju, tome treba dodati i nedostatak originalnosti, hrabrosti, sredstava, zdravog razuma i ko zna čega sve još. Kada se tome doda i avet nepotizma, koji je sastavni deo srpskog poslovnog miljea generalno, onda sa sigurnošću možemo reći da domaći film (sa časnim i vrlo retkim izuzecima) još dugo neće krasiti nijednu, iole bitniju filmsku listu.

Nego, da ne dužim priču previše, evo nekih filmova koji su obeležili prošlu godinu i koje bi po mom mišljenju, ukoliko to još niste učinili, valjalo pogledati:

The Conjuring
The Purge
Django Unchained
12 Years a Slave
Her
The Kings of Summer
Gravity
Du zhan
Only God Forgives
La Grande Bellezza
Frankenstein's army
A Field in England
Stitches
Captain Phillips
Kuroyuri danchi
Flith
The Act of Killing
Bad Milo!
Prisoners
Zero Dark Thirty
Jack the Giant Slayer
V/H/S 2
Escape from Tomorrow
Nebraska

Mladen Milosavljević