Domovi vojske u Srbiji – kraj ili novi početak
Helly Cherry
Objekti nekadašnjih klubova vojske, poznatiji kao domovi vojske, postoje u gotovo svim gradovima u Srbiji. Nekada su se u njima nalazile biblioteke, čitaonice, sportski tereni, kuglane, bašte; održavale brojne kulturne manifestacije, najbolje igranke u gradu, turniri u različitim sportovima… Danas su napušteni i oronuli, bledi i neugledni podsetnici na neka veselija vremena. Nekada sastajališta svih generacija danas su „višak imovine“ i nepokretnost koju treba „otuđiti“ jer „nije neophodna za funkcionisanje Vojske“. A kako se planovi za „otuđenje“ ne ostvaruju, uglavnom zbog previsokih cena, ove zgrade nastavljaju da propadaju zajedno sa društvenim i kulturnim životom gradova.
Nasuprot tome nalaze se brojne inicijative i organizacije koje nemaju prostor za rad, umetnici bez uslova za stvaranje i prezentovanje svog rada, građani – prvenstveno mladi – kojima za okupljanje i provođenje slobodnog vremena ne ostaje ništa do komercijalnih ugostiteljskih objekata. Svima njima je prostor neophodan i dobro znaju šta bi, samo kada bi imali gde.
Moguće rešenje za navedene probleme se samo nameće i ne zahteva velika ulaganja već promišljenost i dobru volju. Ustupanje ovih neiskorišćenih prostora onima kojima su potrebni, a ne mogu da ih priušte po tržišnim uslovima nije samo pitanje socijalne politike, već pitanje razvoja celokupnog društva. Na ovaj način, objekti ne bi propadali, organizacije i inicijative bi mogle da ih koriste (bar dok se ne pojavi kupac ili grad ne odluči šta bi sa njima), a građani bi dobili novi društveni i kulturni centar – mesto za stvaranje, druženje i razmenu ideja.
Jedno je sigurno, ovakvo korišćenje donosi daleko veću korist nego napušteni objekti koje nagriza zub nebrige i vremena. Nijedna zemlja nije toliko bogata da bi mogla da zanemaruje toliku količinu neupotrebljenih resursa, pogotovo u vremenu kada je jako velika potreba za njima. Uviđanje da u našim rukama držimo sudbinu društvenog i kulturnog života naših gradova treba da nam bude podstrek da tu priliku što bolje iskoristimo.
Dubravka Vranjanac
Izvor: 037ks.com Nasuprot tome nalaze se brojne inicijative i organizacije koje nemaju prostor za rad, umetnici bez uslova za stvaranje i prezentovanje svog rada, građani – prvenstveno mladi – kojima za okupljanje i provođenje slobodnog vremena ne ostaje ništa do komercijalnih ugostiteljskih objekata. Svima njima je prostor neophodan i dobro znaju šta bi, samo kada bi imali gde.
Moguće rešenje za navedene probleme se samo nameće i ne zahteva velika ulaganja već promišljenost i dobru volju. Ustupanje ovih neiskorišćenih prostora onima kojima su potrebni, a ne mogu da ih priušte po tržišnim uslovima nije samo pitanje socijalne politike, već pitanje razvoja celokupnog društva. Na ovaj način, objekti ne bi propadali, organizacije i inicijative bi mogle da ih koriste (bar dok se ne pojavi kupac ili grad ne odluči šta bi sa njima), a građani bi dobili novi društveni i kulturni centar – mesto za stvaranje, druženje i razmenu ideja.
Jedno je sigurno, ovakvo korišćenje donosi daleko veću korist nego napušteni objekti koje nagriza zub nebrige i vremena. Nijedna zemlja nije toliko bogata da bi mogla da zanemaruje toliku količinu neupotrebljenih resursa, pogotovo u vremenu kada je jako velika potreba za njima. Uviđanje da u našim rukama držimo sudbinu društvenog i kulturnog života naših gradova treba da nam bude podstrek da tu priliku što bolje iskoristimo.
Dubravka Vranjanac