Eksperimentalna naučno-fantastična horor-misterija All Flowers in Time, čiju žanrovsku odrednicu treba uzeti sa rezervom (i koja nema nikakve veze sa Buckleyjevom pesmom All Flowers in Time Bend Towards the Sun), zlokobno je otelotvorenje iščašenih i uskomešanih vizija, začetih u jednoj od najzapuštenijih odaja ljudske podsvesti. Iako se može okarakterisati kao mračna parabola o negativnom uticaju televizijskih medija na decu i mlade, zbunjenom i zaprepašćenom gledaocu ostavlja zamršeno klupko pitanja bez (jasnog) odgovora.

Nelinearna i nekoherentna "priča" usredsređuje se na (kobne?) posledice infekcije, izazvane konzumiranjem krajnje bizarnog holandskog (!) rijaliti šoua, u kojem se govori o crvenim očima na fotografijama, a koji odjavljuje nasmejani Francuski Kauboj, neljudskim baritonom poručujući da "nije sa ovih prostora". I dok (imaginarni?) razgovor sa bezubim starcem situaciju čini još čudnijom i apsurdnijom, vrhunac ove trinaestominutne minijature predstavlja igra pravljenja zastrašujućih grimasa, u kojoj po završetku omiljene emisije učestvuju dečak Chandler i njegova starija sestra (ili dadilja?) Holly.

Nakon psihodelično-relaksirajuće uvodne špice, u kojoj kroz raznobojne oblačke dima vidimo nasmejano, a potom ozbiljno lice Chloë Sevigny, reditelj nas odvodi u središte lavirinta izgrađenog od napuklih fragmenata iskrivljene stvarnosti i najgorih košmara. Krećući se krivudavom stazom koju je utabao David Lynch, on vešto sklapa uznemirujuć nadrealistički omaž-mozaik, koji poput psihološkog sklopa, ali i fizičkog izgleda dvoje protagonista neprestano menja svoj oblik. Uz kreativnu montažu digitalnih i super-8 snimaka, ne uvek ubedljive, ali svrsishodne kompjuterske efekte i zvučni sudar turobnih dronova, klasične i alternativne muzike, Caouette postiže dezorijentišuću, napetu i prilično jezivu atmosferu, na tragu one iz Bulevara zvezda (Mulholland Drive, 2001) ili Unutrašnjeg carstva (Inland Empire, 2006).

Nikola Gocić