Malo je bendova sa ovih prostora koji se usuđuju da zaista kažu (i/li pokažu) šta misle. Parola "snađi se" bi bio neki okrnjeni prevod krilatice DIY (Do It Yourself, Do It Simple, dodali bi ###), a takvih bendova i umetnika je sve manje i manje, zbog plivanja u šugavom mejnstrimu. Izuzetna čast je intervjuisati ceo bend (!), po njihovoj želji, a rezultati su tu, danas pred vama.
Tri karaktera u naslovu benda, tri člana (Sven, Jurica i Goran) i dvostruko toliko pitanja, trostruko odgovora. Ovo su ### (dR:dR:dR, kome treba prevod) :D - alt-noise-post-punk trojac iz Siska (HR), okupljen 2012. godine. Pripadaju bendovima mlađe generacije. Pored toga što se trude da iznesu autentični zvuk, isto toliko truda ulažu i u vizuelni identitet, putem eksperimentalnih video-uradaka. Uostalom, posetite:
https://www.facebook.com/pages/dRdRdR/189002591246840
http://www.last.fm/music/%23%23%23
Najpre se zahvaljujem samom bendu, što su veoma ozbiljno i kreativno pristupili odgovaranju na pitanja. Zavirite u određene delove psihe mojih sagovornika i - uživajte.


HC: Imate jedno od neobičnijih imena za bend na ovim prostorima. Da li imate poteškoće sa objašnjavanjem naziva ili jednostavno ostavljate prostor za razmišljanje vašim slušaocima? Čemu "trostruki udarac"?
Sven: Nismo uspjeli smisliti nekakvo ime s kojim smo bili zadovoljni pa smo završili na tome da nam se bend zove kao neka buka, a nas je trojica. ### su samo znakovi za buku
Jurica: Imamo poteškoće sa objašnjavanjem naziva, ali i traženjem naših uradaka po bespućima interneta. Ime nam je kul samo po sebi, a tek kasnije kad smo vidjeli reakcije ljudi postalo je izvjesno da nitko to ne zna pročitati, tj. da rijetko tko zna kako se zapravo zovemo. Ne smeta nam to.
Goran: Htjeli smo da nas je što teže googlati.

HC: Jasno ste istakli da je vaš koncept striktno DIY. Koliko je taj princip raširen na vašoj lokalnoj sceni i koja je vaša pozicija i doprinos svemu tome?
Sven: Nije toliko striktno, ali zasad sve radimo sami i uz pomoć frendova, od covera, do snimanja videa, plakata i slično.  DIY princip na hrvatskoj ili ajmo reć sceni koja gravitira Zagrebu je prisutan ali se manje više vrti oko organiziranja koncerata i slično. Manji broj bendova se trudi napraviti neko dobro i zanimljivo zapakirano izdanje, dosta se izdaje CD-a, manje se barata vinilima i kazetama. Doduše postoje neki entuzijasti kao Grobarluk koji je nama izdao kazetu, ili novonastali Outsider Tapes koji ima veze s nešto razvikanijim Doomtown recordsom...samo da neke spomenem. Šaroliko je i zanimljivo ali još bi moglo biti življe. Mi smo prije u Sisku organizirali koncerte jedno vrijeme, sad se više okrećemo filmu, radimo svoja izdanja, i plakate preko This Town Needs Posters, a muziku smo snimali u malom DIY studiu Klaonica.
Goran: Ljudi generalno kao da imaju neki strah od DIY, jer to povezuju cesto sa krivim stvarima. i još k tome dodajte tu neku potrebu da vlastiti materijal mora biti "izglancan" i "na nivou" i tako kreativnost samo ishlapi negdje. Naši prijašnji bendovi su često bili žrtve toga. Na kraju se ispostavi da ako nešto stvarno iskreno želiš stvoriti, pobrinut čes se za to, to se može onda zvati DIY, glupost ili ludost. Onda dolazi do jedne vrste iskrenosti u izričaju. I tako se u jako kratkom roku mogu desit lijepe stvari. Ta neka spontana energija nam je i dozvolila da u vrlo kratko vrijeme izdamo i dva EP-a, da dajemo koncerte, snimimo film, 3 spota i jedan live video. Prije bismo mislili da je to nemoguče, sada manje pričamo, više radimo. Da su rezultati i najbanalniji na svijetu, mi smo zadovoljni i konačno sretni kao autori.


HC: Pošto ste instrumentalisti, kako objašnjavaš poduže naslove pesama i da li smatraš da oni dovoljno govore sami za sebe?
Jurica: Naslovi pjesama su dugački, ali unatoč tome ništa ne govore.
Goran: Postoji ona poznata: "Ako nemaš nešto pametno za reći radije šuti." Mi nemamo ništa pametno za reći ali ne da nam se šutit. :)
Sven: Imamo neko nepisano pravilo da svatko smišlja naslov jedne pjesme

HC: Jedno klasično pitanje, sa malim obrtom: koji su vaši muzički uzori, i da li postoji bend sa Ex-YU prostora koji je direktno uticao na vas?
Goran: Sve od starih idola kao što su Smashing Pumpkinsi i Kyuss, Nirvana... pa preko Park Ave., Slint, Girls against Boys i sve do domače scene sa Hesperian Death Horse i Punčke.
Sven: Teško pitanje za odgovorit, sve što smo slušali još kao klinci, bendovi u kojima smo svirali prije i s kojima smo svirali i sviramo. Na mene najviše hardkor bendovi poput Nikad, Amok, Analena i cijela plejada alternativnog rocka i punka u najširem smislu od bendova kao što su Transmisia i Dobri Isak pa do novijih poput Stormsa, Peach Pit, Xaxaxa, Tough Guys of America itd....
Jurica: Nemam uzora, u zadnje vrijeme ništa ne slušam.

HC: Izdali ste do sada dva EP-a, barem što se diskografije tiče. U kojoj meri je to "zahvalan" format za nezavisno izdavaštvo?
Goran: Jako je zahvalan jer je u skladu sa tim našim spontanim stvaranjem. Vjerujem da, da pišemo 10,12 pjesama odjednom i simultano te da ih vježbamo i naveliko pripremamo snimanje istih da bi počeli nepotrebno komplicirati, mijenjati, te bi na koncu unakazili tu neku iskrenost sa kojom smo počeli. Ovako se EP desi kao i sama ideja, spontano i brzo i dok je izdano, već je kasno za razmišljati o promjenama. I to mi se jako sviđa, jer preanalizirajući stvari uništio sam si već svašta lijepo u životu. Ovako samo ide i teče.
Sven: Zahvalan je nama barem jer u brzom roku i za male pare možemo snimiti ideje koje smo imali, a i mislim da je taj kratki format odličan za upoznati neke nove (neetablirane) bendove poput nas.
Jurica: Slažem se.

HC: Da li planirate neki nastup u Srbiji?
Sven: Dogovarali smo nešto s drugarima iz Mnjenja, nadam se da će se početkom iduće dogoditi nastup u Beogradu, nadam se u Kombinatu.
Jurica: Slažem se.
Goran: (bez teksta)
Sa ### razgovarao Desya Lovorov