Slobodno možemo reći da je There. jedan od najboljih relativno novijih sastava u Nišu. Svojim EP-jem su osvežili nišku scenu nešto drugačijim zvukom (space, post-rock) i ljude odveli u neki novi svet. Povod za razgovor je i nedavno izašli EP. Razgovarali smo sa Urošem Kostićem, članom benda. 

 
HC: Kako ste došli na ideju da se spojite i počnete da radite ovako nešto? Da li je možda presudilo to što u Nišu ne postoje sastavi koji sviraju sličan zvuk?
There: Ja sam poslednji ušao u bend pa i ne mogu baš sa sigurnošću da kažem kako je došlo do ideje o stvaranju benda. Ono što znam je da je bend nastao pre otprilike tri godine i da je ideja tadašnjih članova bila da naprave trip hop bend. To se baš i nije realizovalo kao što možete da čujete danas. To što takvih bendova nema u Nišu, a i u celoj Srbiji nije nešto bolja situacija, nije uticalo na bend, jednostavno volimo ovu muziku koju radimo.
HC: Koliko ste dugo radili na EP-u? I kako biste opisali vaš pravac?
There: Dosta vremena je prošlo dok smo rešili da krenemo sa snimanjem. Neke od pesama postoje i više od 2 godine, ali smo puno vežbali u zadnjih godinu dana tako da ove pesme sada zvuče dosta drugačije nego što su zvučale ranije. Čakali smo pravi trenutak da krenemo sa snimanjem i mislim da smo to uradili baš kad je trebalo. Da smo snimili ranije ili da smo snimili sad, dva meseca kasnije, mislim da rezultat ne bi bio onakav kakvom smo težili. Sam proces snimanja pesama nije trajao dugo, trebalo nam je oko tri dana da snimimo sve i otprilike još toliko da se sve isproducira.
HC: Zbog čega ste izabrali baš Black Planet Records?
There: Black Planet Records smo izabrali zato što smo sa njima ostvarili saradnju jos početkom godine kada se naša pesma “Where The Magic Happens” našla na njihovoj kompilaciji “Balkan Under The Radar”. Nakon toga smo se dogovorili sa njima da EP izdamo preko njih.
HC: Da li ste očekivali ovako pozitivne reakcije na EP?
There: Ovoliko pozitivnih reakcija ja konkretno nisam očekivao, a čini mi se da je tako i sa ostatkom benda. Sve je nekako krenulo da se dešava tokom koji nismo ni zamišljali nakon svirke u Jagodini početkom avgusta. Tamo nas je ugostio bend Atticted Sumatrian, kojima se ovom prilikom zahvaljujem. Nakon te svirke publika nam je upućivala samo reči hvale. Usledila je svirka na Nisvillu nakon koje nas je pozvala novinarka sa radija Beograd 1 kojoj smo se dopali i koja je htela da sa nama uradi intervuju. To nam je bio znak da je pravo vreme da snimimo EP. Nakon toga su usledile još neke lepe reči od imena kao što su Aaron Harris, bubnjar benda Isis, zatim Gazz Carr, gitarista benda God Is An Astronaut, koji su putem svemogućeg interneta, tačnije facebooka uspeli da čuju naše pesme.

 
HC: Ono što je interesantno jeste da svako od članova ima svoje "matične" bendove, koji su drugačiji žanrovski od ovog sastava, kako uspevate da vas ne povuče tvrđi zvuk, već ostajete pri ovom?
There: Meni je There. od starta postao matični bend jer u trenutku kada sam ušao u bend nisam svirao ni u jednom bendu. Ostalim članovima je There. postao u neku ruku matični bend, jer trenutno dosta radimo. Svi ti bendovi sa kojima radimo jesu dosta drugačji žanrovski ali ova priča koju imamo sa There. nam je svima postala draga baš zato što se žanrovski na ograničavamo. A tvrdog zvuka ima sasvim dovoljno pa i taj kriterijum There. ispunjava.
HC: Članovi ste još po najmanje dva benda, koliko je teško sve to postići i kako uopšte postižete da uskladite svoje vreme i održite probe i plus da aktivno nastupate?
There: Pa i nije mnogo teško. Nije problem da se svaki dan izdvoji sat ili dva za probu. Tako da to što sviramo u više bendova i ne predstavlja veliki problem. Prednost tih bendova je što su uglavnom isti ljudi pa lako možemo da se usaglasimo.
HC: Da li je nastup na Nišvilu bio vaš najznačajniji i opišite nam to iskustvo?
There: Veoma bitan svakako, mada su mi dosta dragi i bitni i ostali nastupi koje smo imali u zadnjih par meseci, svaki je bio drugačiji i svaki je imao neku drugačiju divnu atmosferu. Nastup na Nišvillu je bio drugačije iskustvo, pre svega jer je bio nastup na otvorenom. Pored toga, sama činjenica da nastupamo na tako bitnom i prestižnom festivalu je fenomenalna. Iako to nije bio nastup na glavnoj bini, iako smo svirali u nedelju u šest popodne, iskustvo je divno.
HC: Hoćete li ostati dosledni ovom zvuku ili ćete menjati nešto?
There: Uvek eksperimentišemo sa zvukom. Kreiramo nešto što se zove There.. Čini mi se da nam za sad ide dobro, trenutno radimo na pesmama za album. Ne trudimo se da nam pesme budu maratonski dugačke, kao što je čest slučaj u post rocku, već da traju onoliko koliko u datom trenutku, kada radimo, osetimo da treba da traju. Tako je bilo i na EPu gde imamo primer Anastasije koja traje nepuna tri minuta. Baš ta činjenica da se ne ograničavamo na post rock, post metal, progressive ili bilo koji žanr nam dosta pomaže u stvaranju pesama. Utiču na nas razni bendovi to je činjenica ali ne mogu da kažem da se trudimo da iskopiramo neki bend, da im pokrademo zvuk ili šta već.
HC: Šta je sledeće, gde nastupate dalje i kako se razvija situacija kod vas po pitanju novog materijala?
There: Trenutno planiramo album, radimo na novim pesmama već neko vreme, i taj proces nam ide dosta dobro. Nadamo se da ćemo sve završiti negde do sredine sledeće godine. Što se nastupa tiče postoje neki indikacije o nastupu sa bendom Consecration u Nišu, kao i nastup u Beogradu negde sredinom decembra ako sve bude išlo kako treba.


Sa There. razgovarala Anđela Jovanović