Naš narod kaže: kad se nebo crveni, to znači da će biti vetra. Mi stojimo na vetrometini vremena, mnogo toga ostaje nedorečeno, naročito ono što se zbiva u čovekovoj duši. Duša je važna, kao i muzika, uostalom i lirika koja odražava našu stvarnost. Nebo je Crveno je post-hardcore bend iz Subotice, nastao je još 2010. godine, pre mesec dana su izdali debi album "Zgrade i ulice". Njihova muzika je ogledalo vremena u kom živimo, sa svim njegovim mogućnostima i manama. Ovom prilikom je pred vama intervju sa frontmenom benda, Damirom Tahirijem.

Helly Cherry: Najpre želim da ti se zahvalim što si odvojio vreme za odgovaranje na pitanja. Uskoro će biti mesec dana kako ste izdali album-prvenac ("Zgrade i ulice"). Kako je do sada na album reagovala publika, a kako kolege muzičari, s obzirom da ga u ovom trenutku promovišete po celoj Srbiji?
Damir Tahiri: Hvala tebi što si pronašao vremena da nam postaviš pitanja. Što se tiče albuma "Zgrade i Ulice", puno smo truda uložili u njega, i pre svega, mi smo zadovoljni, a nadamo se da će i slušaoci pronaći nešto zanimljivo u njemu. Za sada su komentari uglavnom pozitivni.

HC: Da pređemo odmah "in medias res": spoj postulata post-hardcore-a i "balkanizovanog melosa". Koliko na to utiču "zgrade i ulice" Subotice, koje se pojavljuju kao istaknuti motiv u samoj ideji benda?
DT: Sve je to naše okruženje, i ono što je u nama i oko nas. Agresija, haotika, ljubav, mir, tuga, sreća, entuzijazam, umor. Između zgrada i na ulicama smo odrasli, i mnoge lepe i ružne stvari su nam se dešavale tamo, i kroz nostalgičnu viziju te prošlosti, one su sada naša inspiracija.

HC: Sušti minimalizam i jezgrovitost tekstova je nešto što se odmah primeti u numerama Neba. Kao čovek koji se bavi poezijom, moram da te pitam koji su ti uzori što se tiče lirike, ili ideje dobijaš iz nekog ličnog izvora?
DT: Ja se više oslanjam na minimalizam i emociju, nego na tehniku i konstrukciju, kako u muzici tako i u tekstovima. Nisam baš u pesničkim vodama, tako da svi ti tekstovi dolaze onako laički, i isključivo iz ličnog iskustva kao inspiracije.

HC: Objavili ste spot za "Proći će", u cenzurisanoj i necenzurisanoj verziji. Da li se zaista plašite cenzure, s obzirom na slobodu govora ili je nešto drugo u pitanju?
DT: Youtube nam nije dao da postavimo necenzurisanu verziju, kao ni većina televizijskih stanica koje su emitovale spot.

HC: Da li imaš stav prema cenzuri XXI veka - opštem ignorisanju svega što nije standardno, ukalupljeno u neke "razumne" okvire?
DT: Mislim da je to poslednjih godina veliki problem u Srbiji. Kroz istoriju se pokazalo da su najnaprednija društva bila upravo ona najliberalnija, jer se iz slobode govora, provokacija, slobode uopšte, preslišavaju stavovi, grade novi, i samim tim i društvo razvija. Ali to je već druga tema.

HC: Pesma "Deponija" odražava stahove i unutrašnje borbe, gde emocije žrtvujemo za neko bolje sutra. Takođe bih povukao paralelu sa dve gerila-promocije diskova, koje su se zbile bukvalno na ulici, čak i na jednoj deponiji - da li će biti i nastupa na tako neuobičajenim mestima?
DT: Kao klinci smo išli na ta mesta, jer nam je to bilo uzbudljivo. Danas idemo na ta mesta kako bi pobegli od svakodnevnog stresa i problema. Muzika Neba je usko povezana sa tom temom i tim mestima uopšte, i već duže vreme planiramo koncert na nekom "nekonvencionalnom" mestu, međutim to nije jednostavno, zbog opreme, dozvola, tehničkih ograničenja itd. Ali ideja i dalje postoji.

Ovo su bila malčice nestandardna pitanja u formi intervjua. U svakom slučaju, utažite svoju novostečenu radoznalost, skoknite na njihovu FB stranicu (https://www.facebook.com/nebojecrveno), skinite ili kupite album, ulovite ih u svom gradu ili komšiluku, jer njihovo vreme tek dolazi. Lirika zgrada i ulica u najboljoj formi!
Sa Damirom razgovarao Desya Lovorov