Figurative Theatre (Niš), There. (Niš), Nebo je Crveno (Subotica) - 19.10.2013., Clash Club (Subotica)

Prvo da raščistimo nešto: ovo je bila jedinstvena prilika čuti i videti bendove sa oba kraja Srbije na jednom mestu kakvo je Subotica (specifična i veoma čudna sredina). Različiti koncepti i muzičke ideje nisu ni u jednom trenutku pokazale nadmoć jedna nad drugom. Jednostavno, sva tri benda su pokazala i dokazala da su u okviru svog žanra i dalje sveži, nadahnuti, mahom inspirisani sivom svakodnevicom i još turobnijim unutrašnjim previranjima, koje uživo pretvaraju u opipljivu, fluidnu materiju, zgodnu za osluškivanje i prihvatanje surove stvarnosti, onakve kakva jeste. Doduše, uz dobru i kvalitetnu muziku, lakše se obitava i živi. Sveukupni utisci sa koncerta će zazvučati generalizovano, ali stoji činjenica da je svaki od bendova dao svoj maksimum, usudio bih se reći i više od očekivanog. Po mom ličnom iskustvu, uverio sam se da su Nišlije veoma srdačni i otvoreni ljudi, njihovo prisustvo je prosto zračilo.

Neću izdvajati posebne pesme, jer se ovako kvalitetni bendovi prate od prve do poslednje odsvirane note, bez ikakve lažne skromnosti ili neznanja!
There.
Na scenu su prvi stupili instrumentalisti There. sa njihovim eteričnim i visokokristalizovanim post-rockom (iako tu ima i dosta post-metala, ali i klasike), za koji mnogi kažu da je kao žanr već otaljen i da tu više "nema šta da se kaže", što naravno nije istina. Iako na ivici provalije i potpunog harmonijskog haosa, uz diskretnu ritam sekciju, There. su prostor ispunili suptilnim melodijama koje se razvijaju naočigled slušalaca. Na trenutke se mogao osetiti i tzv. soundwall, koji ruši sve pred sobom. Dakle, post-rock u najboljim godinama! Klavirski pasaži su mi posebno zapali za uho, jer su me podsetili na zvuk čembala, što je doprinosilo nekakvoj klasicističkoj, dvorskoj atmosferi, dozvolićete mi određeni raspon mašte. Sa obzirom na njihov koncept albuma "Session 4" (neću ga otkriti, izvolite sami to učiniti), pesme su se nizale sve dok atmosfera nije počela kerolovski da propada kroz "zečju rupu". Svirali su i dve obrade od benda 65daysofstatic (nisam mnogo upućen, stoga to ostavljam pravim fanovima). Njihova završnica je bukvalno zvučala kao grmljavina, kraj haosa, poslednja zatvorena stranica jedne stilizovano ispričane priče, koja će se prepričavati još sigurno mnogo godina. Tako.
Nebo je crveno
Domaća podrška, Nebo je Crveno, nakon što su izdali prvi album "Zgrade i ulice", sve više upućuj na to da njihovo vreme tek dolazi, i po mom ličnom mišljenju, ovo je jedan od albuma koji će subotičku scenu (ona postoji, šta god drugi govorili) konačno izdići iz prašine i pustoši. Njihov nastup je minimalistički, sirov i surov - najprostije i najefektivnije rečeno. Uvertira njihovog nastupa je prizivanje projekta/benda Bezdan, koji u sebi isijava ambijentalnošću i izdizanja (ne)mogućih frekvencija iz gitare, koja ubrzo potom dobija zaleđinu sa balkanizovanim post-hardcore-om, soničnih razmera. Energično pevanje, gitare koje ne prestaju da sarađuju i ritam sekcija čine jednu prilično homogenu, a u isto vreme rastrzanu celinu. Ono što ja zapažam kao pesnik jesu tekstovi pesama, koji odražavaju bol, jedan vapaj za izgubljenim prostranstvima duše, koji se vraćaju tek kada odjeknu rifovi. Zapravo, pesme benda Nebo je Crveno imaju duboku ličnu priču, koja se tiče najpre Subotice i njenih mladih stanovnika koji su, na neki način izgubljeni u nesrećnom vremenu u kom žive (digresija: pre početka koncerta sa razglasa se čula pesma Leta 3 "Izgubljeni", radi pojačavanja utiska). Naravno, tu se odmah može pomisliti i kako su Subotičani depresivni, nezainteresovani. Kada se pogleda globalnije, svaki mladi čovek se u određenom periodu života oseća bezvoljnim i nemoćnim. Upravo zbog toga je muzika Neba (kako se obično kraće oslovljava bend) protivotrov, izlaz, ventil, nazovite ga kako hoćete. Oni su subotički povoljan vetar, zbog toga Je Nebo Crveno.
FT
Pored dve fino utvrđene strukture nastupa, izuzetak prave momci iz benda Figurative Theatre. I to kakav! Odmah ću se osvrnuti na njihovo žanrovsko određenje (jedna od meni omiljenih "disciplina"): DADAWAVE, pompezno i sa razlogom najavljivano, čisto da publici bude jasno da ovo nije obična svirka (još manje improvizacija), već ona koja klizi na oštrici brijača zvanoj PERFORMANS. Njihova muzika zvuči kao neki iščašeni techno, u "salati" sa noise-om, darkwave-om, uostalom, oslanjaju se na postulate dadaizma, koji je većini ljudi, priznali to ili ne, nepoznat. On mora i ne može preneti poruku. Šta ćemo sad? Upravo te kontradiktornosti ovaj bend čine izuzetno originalnim i krajnje poželjnim u svrhu toga da pokaže koliko je u isto vreme bitna i nebitna ideja koja pokreće rad i trud jednog benda. S druge strane, njihov dadaistički performans je pokrenuo omanji boj ljudi koji su učestvovali u nekoj "aktivnosti" koje su inicirali pevač/propovednik i gitarista/proizvođač svih škripanja i buke. Neću u tančine opisivati šta su to piskarali i pevali/vrištali, cepali i obmotavali oko sebe, udarali i čupali (pomalo), članovi benda Figurative Theatre. Ne želim, iz razloga što ovakvu artističku intervenciju treba doživeti isključivo lično i uživo! Sve u svemu, dobro su prodrmali masu, pokazali da nije sve u sviranju, jer ima ipak nešto i u živom učestvovanju publike, angažovanosti članova benda i na kraju - zabave. Figurative Theatre je napravio presedan, dame i gospodo: dadaistički perormansi su se u jeku ere odigravali i u Subotici u drugoj deceniji XX veka, kada su redovno i propisno dobijali batine od policije ali i fine gospode, kojima se nije svidela "antiumetnost". Ne znam za ostali deo publike, ali meni je ovo bilo OTKROVENJE. Pozitivna stvar je i to što su se članovi benda There. kasnije popeli na binu i učestvovali u stvaranju zvuka. Prividno pozorište je ove večeri nastupalo samo za nas.

Nemam šta dodati za kraj, sem da uputim one koji će ovaj tekst pročitati, da ubuduće obrate pažnju na ove bendove. Svaki u svojoj branši, dokazaće u kolikoj meri muzika spaja ljude, bez obzira na različita usmerenja, umeće i "staž" na sceni. Bravo!
Na kraju pročitajte kako je bilo na koncertima ovih bendova u Nišu i Kruševcu pre nekoliko dana, a sve u sklopu njihove jesenje turneje.

txt: Desya Lovorov
fotografije: BPR