San Cara Konstantina
Helly Cherry
Usnuo je, neprimetivši prelazak iz budnog u ono drugo stanje. Pred očima mu osvanu velika dvorana. Unutra je, ali tek jedan korak od vrata. Čini mu se kao da ne sme da kroči dalje. Niti da izađe. Ne seća se kako je dospeo tu. Dvorana je bila velika, široka i ogromna u sredini, u luku što se diže u visine. Nikad nije bio u tolikoj dvorani. Pitao se otkud tolika dvorana na njegovoj zemlji, hram u njegovoj carevini, za koji nije znao. Najčudnije od svega bilo je to što nikoga nije bilo u njegovoj blizini. Tišina nalik noćnoj. Odjednom, začuje nešto i uskomeša se. Primeti da se pod trese. Trideset metara ispred njega nešto puče. Kroči nekoliko koraka napred, udaljivši se od ulaznih vrata. Oseti neko olakšanje. Začu se jedan, još temeljniji udarac, kao pločom o ploču. Netremice je gledao u pravcu odakle je dolazio nepodnošljiv zvuk. Zaprepasti se kad vide... Pod se, u centru gde je bio krug, otvori, ploče se razdvojiše. Car gledaše, i ne verovaše. Nije imao vremena za razmišljanje, jer je zemlja pod njim ponovo počela da se trese. Prišao je bliže jami i zastao. Prišao je sasvim blizu. Nije mogao da veruje svojim očima. Iz jame se uspinjala, centimetar po centimetar, na nekoj osovini, vanredno rezbarena stolica, koja je pomalo ličila na njegovu, ali je ipak bila tri puta bogatija i lepša. Opčinjen njenim delovima, nije primetio kad se zaustavila. Udarci ga skoro izbaciše iz ravnoteže. Stolica se izdignu, ploče se zatvoriše, stolica se spusti na krug. Car posmatraše sve sa velikom radoznalošću. Najednom, oseti slabost, potom umor. Umor kakav nije osećao ni posle najvećih bitaka. Nije više mogao da stoji na nogama. Poslednjim naporima snage dođe do stolice i sruči se u nju. Zamrači mu se vid pred očima i oseti neizdrživ bol u leđima, kao da ga je nešto preseklo posred leđa. Uvijao se u stolici, pokušavao da izdrži drugi udarac, koji je usledio odmah potom. Borio se da se održi u stolici. Tad usledi nov udarac, po središnjoj liniji leđa. Poslednji, četrvti udarac, beše najjači. Osetio je svetlost, ali je nije mogao videti. Osetio je kako iz četiri različita pravca dolaze četiri zraka - četiri snopa jake, fluorescetne svetlosti. Izgubivši svu snagu, car se stropošta u jamu i nestade...
Miloš Ristić