FEEDBACK KLUB NIŠ 13.10.2013.

BPR su za kratko vreme prodrmali muzicku scenu regiona, nekim respektabilnim izdanjima, propracenim od strane gotovo svih relevantnih web zina za alternativnu kulturu u Srbiji i okolnim zemljama. Posle odlicnog Showcase koncerta, februara meseca u Feedbacku, došlo je vreme za prvi rodjendan na istom mestu. Ovog puta nastupali su Middle Finger - hard core band iz Ladovice, There, najnovije BPR otkriće, cosmic rockeri iz Niša, i naravno, domaća Dawave industrial atrakcija, i veterani industrial scene u Srbiji Figurative Theatre. Kao DJ podrska pojavila se Olja OhBabyW, koja je bila zaduzena da pravovremenim industial, ebm-om prodrma publiku pred koncertne nastupe, tokom njih i posle samih koncerata.

Silazim u klub oko 22:45, ispred kluba je solidan broj ljudi za nedelju uvece, dok se klub lagano puni. Atmosfera je opustena. Sa razglasa ide zestok hiruski rez OhBaby dostojan klubova u mracnom Berlinu, pomalo se osecam kao u sceni filma Nebo nad Berlinom, ritam je zestok, muzika nije preglasna, i na ovoj tacki sve to prija. Taman pronalazim mesto iz senke da sve to propratim, uzmem osvezenje u obliku tamnog piva, na binu se penje HC band iz Ladovice i stvar krece zestoko oko 23:15.

Momci se ne stede. od prve pesme stavljaju do znanja da im energija ne manjka, kao ni tekstova sa porukom. Komunikacija sa publikom im je dobra, publika ih prihvata i Middle Finger zestoko otvaraju dogadjaj na pravi nacin. Nisam HC fan, ali jako sam zaintrigiran onim sto cujem i vidim, jer zvuci ne preterano bucno, vec taman toliko glasno i energicno da to jako prija culima. Moram da priznam da sam potrazio neko njihovo izdanje na Facebooku posle ovog eventa.

Publika je odlicno pripremljena za ono sto sledi, a to su There, sa svojom post rock, instrumentalnom pricom. Preslusao sam EP koji se besplatno moze preuzeti sa BPR-a, i bio prijatno iznenadjen onim sto sam slusao. To je prica o Lavkraftovskim pustolovinama male devojcice Anastasije, na tragu 65daysofstatic. There krece i u mojoj glavi se razvija 8mm film. Momci imaju 2 gitare, bubanj, bas i klavijature obojene klavirskim deonicama. Gitara fenomenalno pravi zvucne slike, dok ritam nosi kroz celu pricu, podize i spusta, taman onoliko koliko je potrebno. Klavir daje atmosferu preko celokupnog zvucnog zida koji There prave. Cini se da je There pun pogodak za Black Planet Records pricu. Perspektiva i buducnost celokupne niske price.

There zavrsavaju svoj nastup, publika je zadovoljna i na binu mogu da se popnu Figurative Theatre, jedan od najcudnijih i najkontroverznijih bendova na niskoj sceni. FT su sve najavili, samo malo ranije sa zanimljivim distopijskim spotom Mamatus oblaci i drugim nastavkom albuma Svet ce opet biti savrsen. Slusao sam ih nekoliko puta, i nikada nisam potpuno siguran sta bi sada moglo da se dogodi.  Ovog puta, bas kao i letos na keju, otvaraju sa Love object, fetish pesmom o plasticnoj sex lutki. Pedjin glas zvuci zagrobno, i ono sto mogu da primetim je da se pojedinci sigurno nece osecati prijatno. Originalna postava FT-a Kata, Vlada i Pedja su pojacani momcima iz There…sjajna postava. Ovog puta izlaze maskirani.  Koncept maski koje su pravljene od novina nastavlja se direktno na ono sto su FT radili i ranije, sa ready made materijalima. Nizu se hitovi poput Entropije, Satorija, ima i buke u obliku Kolektivno nesvesno i Digest yourself na kojoj Vlada na kratko preuzima vocal. Ne stizem ni da opisem, sta sve Pedja radi na bini i pored nje. Publike ima taman koliko treba, ali se retko ko usudjuje da pridje bini. Najupecatljviji deo je kada Pedja gedorama koje svira gotovo ceo concert, lomi gipsanu facu, koja je, izgleda, posluzila kao kalup za maske. Katarina sempluje za lap topom, filuje zvuk mnogobojnim govorima... prepoznajem Triera, Bladerunner… izgleda groteskno sa maskom i kapuljacom dok je obasjava reflektor iznad glava. Konacno ono sto smo cekali, Mamatus oblaci. Pesma krece laganim uvodom, preko kog Pedja peva cuvene stihove ‘Nebo nad gradom”… Katarina koristi moment i ulece elektronikom, krece hit koji ce sigurno ostati, zapisan na mapi niske alternativne muzike.

Sve se zavrsava jos jednom niskom himnom, obradom Dobrog Isaka – Ona se igra nozem, koju Pedja miksa sa Sinoc si sanjao da si pas, i koncert privodi parolom Bice jos zabave za sve nas.
Primetio sam parolu o Privremenim autonomnim zonama, koja je zalepljena na trakom oznacenoj bini.
Setio se umetnickih skvotova, i neke stare Evrope…..mozda jos uvek ima nade za nas….
BPR su veceras napravili korak u neka nova vremena….Svet ce opet biti savrsen!

Mephisto
fotografije preuzete sa BPR stranice
Pročitajte i kako je bilo dan ranije u Kruševcu.