Režija: Mladen Milosavljević
Žanr: Horor (Found footage)

Kada sam pre nekoliko nedelja razgovarao sa rediteljem ovog filma o ostvarenju „Devil's Pass'', found footage filmu o jednoj od najjezivijih priča savremenog doba, i misteriji koja i danas počiva negde na Uralu, nisam ni imao predstavu o tome da ću uskoro pogledati film kakav je „Naprata“.

Ono što je veoma zanimljivo u vezi porekla našeg naroda jeste veliki broj narodnih priča i legendi. Najveći broj njih se bazira na vampirizmu. O tome koliko je taj fenomen bio rasprostranjen narodom govori činjenica da je početkom dvadesetog veka u Srbiji zabeleženo čak trideset sinonima za pojam „vampir“. Naravno, postoji mnoštvo različitih definicija vampira, čak i poistovećivanja sa vukodlacima, ali, suština je ista.

Ona, najpoznatija, „vampirska“ priča jeste priča o Savi Savanoviću, vodeničaru koji je, nakon svoje smrti ubijao ljude koji bi došli u vodenicu da melju žito. Svoj pečat priči dao je i Milovan Glišić u pripoveci „Posle devedeset godina“, na osnovu čega je kasnije snimljen kultni film domaće kinematografije, „Leptirica“. 

Krenuo bih od toga da sam pre gledanja „Naprate“ bio pomalo skepičan, imajući u vidu da film traje samo 64 minuta. Bez obzira na relativno kratko trajanje, u njega je, izmedju ostalog, „spakovana“ naša celokupna kulturna baština vezana za vampirizam. Pored Save Savanovića, u filmu se pominju i Pavle Arnaut, i Petar Blagojević, ličnosti za koje se u narodu verovalo da odnose živote nedužnih ljudi. 

Radnja filma se vrti oko troje Beogradjana koji dolaze u jedno selo u Centralnoj Srbiji radi snimanja dokumentarca o nasilju nad ženama. Nakon intervjua sa meštaninom tog sela, akterom video klipa u kome on tuče svoju majku, televizijska ekipa odlazi kod lokalnog istoričara čija pojava menja celokupan tog radnje. Kako nije znao suštinski da im objasni o čemu je reč, on ih upućuje kod svog najboljeg prijatelja, poznatog stručnjaka za natprirodne pojave, koji im otkriva postojanje obreda kojim je moguće prizvati drevnog demona, zaglavnjenog izmedju ovog, i onog sveta, Napratu. Dobivši priliku da snime nešto što se ne vidja često, ekipa odlučuje da prisustvuje ritualu prizivanja Naprate. Medjutim, stvari se ne odvijaju onako kako su predvidjene...

Kao gledalac, ni jednog trenutka se nisam osetio zapostavljenim tokom gledanja filma, i moram da priznam da me je maestralna gluma glavne glumice nekoliko puta dovela do ivice strpljenja. Film, definitivno, ne sadrži niti jednu scenu koju bih okarakterisao kao „višak“, i u tome je njegova prednost kratkog trajanja. Možda bi samo pojavljivanje Naprate trebalo da zauzima više od nekoliko sekundi, ali, dobro,... ništa mi to nije pokvarilo dobar utisak.

Film je, do sada, dobio dve nagrade na Festivalu srpskog filma fantastike, tačnije, nagradu publike i nagradu za najbolju priču. 

Želeo bih da pohvalim sve one koji su dali svoj doprinos ovom filmu, a, Mladenu Milosavljeviću čestitam na debiju kao reditelja, i da mu poželim još puno dela kojima će, prvenstveno on, a potom i ostali biti zadovoljan. Takodje, čast mi je što prvi imam mogućnost da napišem nesto o ovom filmu, i hvala mu na tome.  

Ilija Najdanović