Kako su naši obični dani zabavni, a da toga nismo ni svesni. Mislim, naravno, na popodnevne ili jutarnje (vikendom) šetnje ulicama grada, kada je vreme lepo, a vi raspoloženi da svoje vreme ne provedete pred televizorom. Izlog može mnogo da kaže o jednom gradu, o jednom društvu. Uzmimo Dubrovnik na primer: u prodavnicama široke potrošnje može se naći svakojaka roba: krpice, cipele, suveniri, umetnički nakit i slike, grafike, ali u samom gradu retko gde možete pronaći ono što vam zaista treba: dobra i udobna obuća i odeća, knjige, stvari za kuću i svakodnevni život...

Ni Beograd nije ništa bolji (sa tendencijom pogoršanja). Izgubili smo nekoliko predivnih, izuzetno dobro snabdevenih knjižara: antikvarnica Srpske književne zadruge (umesto koje je otvoren restoran brze hrane „Dva štapića“!), Nolitova knjižara (ako me pamćenje dobro služi) na ćošku Kralja Milana i Resavske (umesto koje je danas butik, ne znam koji po redu); Prosveta u Knez Mihailovoj se, za divno čudo (a evo i zašto: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=819655), još uvek drži (postoji još jedna, manja, Prosvetina knjižara, tačno preko puta gradića Pejton). Umesto njih dobili smo mamute koji u prvom (i najvećem) planu nude književnost koja nije književnost (mislim na ljubavne romane; literarna ostvarenja književnica koje to nisu i raznorazne trilere koji nisu u stanju ni da nas zabave/uzbude)... Ali nije to ono o čemu sam htela da pišem.
Htela sam da skrenem pažnju na sve popularniji (da ne kažem, najpopularniji) vid kupovine kod nas „window shopping“ ili kupovinu iz izloga. Kako beskrajno zabavan, beskrajno zanimljiv sport! Tako se recimo u Čika Ljubinoj mogu naći (ne i kupiti, bar ne oni koji potpisuju i uređuju, a pretpostavljam i čitaju, ove redove) muški sako i ženska perjana jakna za četrdeset i šezdeset i nešto hiljada dinara! Sigurna sam da postoje ljudi koji kupuju takvu robu i koji šetaju ulicama našeg grada, a da mi i ne znamo u koliko su skupoj odeždi, jer se ne obaziremo i ne opterećujemo spoljašnjim.

Tako se u Knez Mihailovoj mogu kupiti tašne (za sve uzraste! Kud se dedoše rančevi?) za dve, tri i više hiljada dinara (ima ih i za petnaest hiljada, ne sekirajte se), maskare i ruževi za usne za dve i više hiljada, ili patike, cipele ili čizme u Kralja Petra za „samo“ jedanaest ili dvadeset i nešto hiljada... I sve to od plata koje su (ako imate sreće) između dvadeset i trideset hiljada dinara. Kako da nam onda ne bude zabavno kad odlazimo u kupovinu (iz izloga)?! Ako odbijemo polovinu primanja na račune, drugu polovinu na hranu, živo me zanima kako uspevamo da se uopšte oblačimo, pored cena koje se kreću u gradu...

Ima i onih skromnijih, svakako. Skrajnutih, zavučenih, zaboravljenih izloga, koji nude pravo pravcato blago onima koji su spremni i voljni da istražuju. Kupovina za male novce, novi je sport u Srbiji, koji će, kakvo nam vreme dolazi (ovo je zapravo suvišno, jer takvo nam je vreme odavno došlo), imati, čini mi se, najveći broj učesnika... Možda kreiramo i nacionalni brend?

Tamara Lujak